мини|200п|Остаци средњовјековне цркве Колунић је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Босански Петровац, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према подацима пописа из 2013. године, у насељу је живјело 232 становника.
Географија Колунић се налази јужно од Босанског Петровца.
Историја Највећи дио писаних историјских извора, везаних за средњовјековну жупу Псет, која се простирала на подручју данашње територије општине Босански Петровац, везан је за Колунић. Према спису црквеног сабора у Сплиту из 1185. године жупа Псет је припадала у црквеном погледу книнској бискупији. Први познати жупан који је управљао жупом Псет у краљево име био је неки Дионизије који се спомиње у једном спису из 1266. године. Према разним, углавном судским, документима из 14. и 15. стољећа познато је неколико племениташких родова који су имали своје посједе у жупи Псет, а били су из племена Колунић. Није познато да ли је у тој жупи било само племе Колунића или више других племена. У племену Колунић било је више задруга или хижа — породица. Из 15. стољећа, поред 11 познатих кућа, најпознатија је задруга или хижа Мишљеновића од Колунића, чији је предак познат из једне повеље 1325. године. Имали су посједе у Великом и Малом Очијеву (данас села близу Мартин Брода уз пут за Дрвар). Други познати племениташки род (хижа) у 15. стољећу у жупи Псет били су Перушићи из села Билића. Трећи познати род били су Оршићи из Дринића (на југу жупе Псет). Наведене најпознатије породице из племена Колунића, као као и друге, мање познате, почеле пресељавати са својих посједа у Псету даље на запад и сјевер, по паду Босне под османску власт 1463. године, а све јача пресељења услиједила су иза Крбавске битке 1495. године. Неке породице су задржале родовска имена а неке су се у новом завичају звале племенским именом Колунић. Такав један је и Мартин Рота Колунић, познати сликар из 16. стољећа, рођен у Шибенику.
О животу из тих времена свједоче остаци средњовјековне цркве Св. Ђурђа (Панађур) коју неки датирају у 14. вијек, а неки историчари можда и у 12. Са свих страна цркве налази се некропола са стећцима у облику углавном већих плоча. Археолошко подручје са остацима средњовјековне цркве и некрополом са стећцима на локалитету Црквина у Колунићу, проглашено је 2007. националним спомеником Босне и Херцеговине.
Други свјетски рат Покољи Срба у овом срезу почели су 26. јула 1941. убиством 10 мештана села Колунић. Од 29. до 31. јула 1941. усташе су живљем из околних села напуниле школу у Петровцу. Сви су побијени рафалима из митраљеза. После масакра усташе су школу запалиле.
Становништво Националност 2013. 1991. 1981. 1971. 1961. Срби 227 500 455 661 809 Југословени – 7 109 2 Хрвати 2 2 9 16 Муслимани 1 11 5 Црногорци 1 2 остали и непознато 2 1 10 5 1 Укупно 232 521 579 678 828
Једна од најстаријих породица из Колунића је породица Мирковић.
Знамените личности Јово Латиновић, српски стогодишњак. Лазар Латиновић, шпански борац. Мишо Марић, пјесник. Петар Мирковић, познати учитељ и књижевник. Милица Ракић, жртва НАТО-агресије, отац из Колунића. Мане Роквић, командант Динарске четничке дивизије. Маринко Роквић, српски пјевач. Марко Роквић, српски пјевач, син Маринка Роквића. Никола Роквић, српски пјевач, син Маринка Роквића. Момчило Мирковић (1925—1996), учесник Народноослободилачке борбе и потпуковник ЈНА
Референце
Спољашње везе Колунић Судбина звона краља Петра („Политика”, 22. јануар 2021) Звоно краља Петра је обележило четири рата у Босанској Крајини („Политика”, 22. децембар 2020) Откриће у Колунићу: Глагољски натпис изнова пронађен (СПЦ, 5. јун 2021)
Категорија:Насељена места у Босанском Петровцу Категорија:Српска насеља у Федерацији Босне и Херцеговине Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини