Бела Илеш (; Кошице, 22. март 1895 — Будимпешта, 5. јануар 1974) је био мађарски лево-оријентисани писац и новинар. Као аутор неколико међународних успешница превођен је на више јазика. Бавио се нарочито међукултурним темама у Закарпатју, тада граници Аустроугарске и Руске империје и лошим положајем сељака и националних мањина (Русина, Јевреја).
Током 1916. године постао је доктор права, за време Првог светског рата борио се на румунском, албанском и италијанском фронту. Након кратког боравка у Бечу преселио се у Совјетски Савез где је радио у фабрици као обичан радник а касније постао члан секретаријата „Удружења Совјетских књижевника“. У Другом светском рату био је добровољац у одбрани Москве. У Будимпешту се вратио 1945. године и тамо се бавио писањем књига.
Дела Doktor Utrius Pál honvédbaka iratai (1916) (Записи војника доктора Пала Утријуса) Ég a Tisza (1929) (Тиса и небо) Kárpáti rapszódia (1939) (Карпатска рапсодија) Új bor (1945) (Ново вино) Erdei emberek (1945) (Шумски људи) Zsatkovics Gergely királysága (1946) (Краљевство Гергеља Затковича) Fegyvert és vitézt éneklek (1949) (Певам војнику и оружју) Vígszínházi csata (1950) (Комична битка) Honfoglalás (1952) (Освајање) Harminchat esztendő (1956)(Тридесет шест година) Válaszúton (1958) (Раскрсница) Anekdoták könyve (1960) (Књига анегдота) Lövészárokban (1966) (У рову) Pipafüst mellett (1967) (Поред дуванског дима) Varázsló inasok (1978) (Чаробњакови шегрти)
Библиографија Ki kicsoda a magyar irodalomban? Tárogató Könyvek. (Ко је ко у мађарској књижевности) Sebő Ödön: A halálra ítélt zászlóalj, Budakeszi Kultúra Alapítvány. (Шебо Еден:Батаљон који је био осуђен на смрт) Új magyar irodalmi lexikon A-Z, főszerk. Péter László, 1994 (Нови мађарски књижевни лексикон А-З, гл. уредник Петер Ласло)
Категорија:Рођени 1895. Категорија:Умрли 1974. Категорија:Мађарски књижевници Категорија:Мађарски новинари Категорија:Доктори правних наука Категорија:Људи из Кошица