мини|250п|Поглед на планине Троуру и Комачу (лијево) из Комића Личко средогорје () планински је ланац у средишњем дијелу Лике и чини низ узвишења које се пружају паралелно с Велебитом. Заједно са Велебитом, Малом Капелом и Пљешевицом чине Личко горје или Личку висораван.
Географски положај Личко средогорје је источнији копнени наставак Сењског била и пружа се као паралелни ланац између Велебита и Мале Капеле, од Грачаца до Кутерева. Југозападно од њега лежи Грачачко и Личко поље, а на сјевероисточној страни прама Капели и Пљешевици су Гацко, Кореничко и Крбавско поље. Дуж тог средогорја је нанизано десетак подједнаких чуњастих врхова око 1.200 м, окружених кланцима и бројним пониквама као изразити мрежасти крас.
Врхови Врхови Личког средогорја: Камена гора 1.268 м, највиши врх Личког средогорја, код мјеста Бунић Црни врх или Голо Трло 1.245 м Палеш 1.239 м Троврх или Троура 1.234 м, између Комића и Горње Плоче Стипанов Грич 1.233 м Јеловинац или Јелов Венац 1.215 м Јеловура 1.178 м Врхови су већином стрми и стјеновити, углавном зарасли шумом и непроходни.
Одлике Личко средогорје је грађено од кречњака, некадашњег морскога дна, и због тога је пуно шупљина, пећина и јама. Издигло се као и цијели Динариди сударањем Јадранске микроплоче, која се одвојила од Афричке, са Евроазијском. Средогорје је размјерно топлије од сусједне Капеле и Пљешевице, с елементима јужних утицаја и фенске климе. Флора средогорја је још богатија од сусједне Мале Капеле са око 1.040 врста, а има и посебних ендема, као што су -{Iris dinarica}-, -{Centaurea japodana}- и друге.
Референце
Литература
Категорија:Планине у Хрватској Категорија:Динарске планине