десно|безоквира|242x242п - 713. године царица Генмеј даје наредбу свакој покрајини да уреди и достави царском двору запис о својој области, како би се објединило етимолошко порекло географских назива, попис производа особених за ту земљу као и опис локалне географије уз предања која су се могла чути од стараца. Таквих књига и састава, било је много, али је до данас сачувано само пет. Израз којим је писан је једноставан, а двор није мењао текстове. Они тако чувају дијалекатске облике и аутентичне облике митолошких прича; при чему је коришћен кинески језик али има и транскрипције јапанског језика (Манјогана).
Царица је задала следећа правила за састављање записа: Географско име покрајине мора да садржи два идеограма (семантички) позитивне конотације Бележење имена производа привређивања Навођење карактеристике земљишта - да ли је плодна или јалова Етимолошко објашњење порекла имена река, планина, поља... Легендарне приче стараца
Сврха свега је прагматска - да се добије реална слика о територији Јапана и о ситуацији у земљи, као и да се утврди како и колико је могуће опорезивати поданике, у зависности од покрајине. Овакву збирку условљава практиковање рицурјо система. Види још Нихон Шоки Коџики
Литература
Категорија:Јапанска књижевност