Луј Адамич (, ; IPA: ;Lewis Hine as Social Critic - Kate Sampsell-Willmann - Google Књиге;http://www.sos.mo.gov/wolfner/sayhow/ Прапроче при Гросупљем, 21. март 1898 — Милфорд, 4. септембар 1951) био је амерички књижевник словеначког порекла.

Биографија Рођен је 21. марта 1898. године у Прапрочу при Гросупљу. Гимназију је похађао у Љубљани до 1913. године, када је искључен због учествовања у тајном противаустријском покрету. После тога је отишао у САД. Био је дописник „Гласа народа“ од 1915. до 1917. године. После тога је као добровољац Америчке војске учествовао у Првом светском рату у Француској. Од 1920. до 1930. године, углавном је живео у Калифорнији, а 1930. се преселио у Милфорд, Њу Џерзи.

Године 1932. вратио се у Југославију, где се повезао са словеначким интелектуалцима, попут Отона Жупанчича, Јосипа Видмара, Едварда Кардеља, Бориса Кидрича и осталима. Тада прихвата комунистичке идеје, па је зато у Америци и увршћен у Списак комуниста. Протестовао је против режима Шестојануарске диктатуре. Наредне године се вратио у САД и написао дело „-{The Natives Return}-“ (1934).

Током Другог светског рата подупирао је НОПЈ и објављивао два сопствена билтена, „-{War and Postwar}-“ и „-{Trends & Tides}-“. Адамич је био на водећим положајима у организацијама „-{Writers' War Board}-“, „-{World Peace Ways}-“ и „-{American Committee for Free Yugoslavia}-“. Био је оснивач и први председник Удруженог одбора америчких Југословена. Након капитулације Италије 1943, упутио је председнику Френклину Рузвелту захтев за уступање Југославији Словеначког приморја, Истре, Ријеке и Задра. Године 1944, у више је наврата успоставио контакте са представницима НОП-а у Лондону и са Јосипом Брозом Титом у Барију.

Године 1949. дуже је време боравио у Југославији. После рата углавном се борио за демократска права у САД и залагао за ФНРЈ. Још пре рата, Адамич је у САД био уврштен у списак комуниста. Макартијева администрација осујетила је објављивање његовог дела „The Eagle and the Roots-{}-“ 1950. године. Дело му је објављено тек 1952, али изузетно осакаћено.

Након два покушаја атентата и претњи, 4. септембра 1951, Адамича су пронашли мртвог у његовом спаљеном дому у Милфорду. Резултат истраге власти никад нису објавиле. Будући да је тада у Југославији трајао сукоб између Тита и Стаљина, амерички медији су претпоставили да су га убили припадници НКВД-а, али то никад није доказано.

Након смрти, амерички Словенци откупили су његову књижевну оставштину, а у родној кући у Словенији отворен је спомен-музеј. По њему је названа Улица Луја Адамича.

Литерарно стваралаштво Главне теме његових дела биле су исељеништво, те социјални и политички проблеми у САД. У амерички књижевност ушао је новелом „-{Bobrunks}-“ (1928). Изузетну пажњу побудио је књигом „Динамит“ (1931) у којој је реалистички приказао социјално израбљивање америчког радника. Неке од књига у којима се бавио исељеништвом су „-{Grandsons}-“ (1935), „-{The Cradle of Life}-“ (1936) и остало. Године 1932, примио је Гугенхајмову стипендију за дело „-{Laughing in the Jungle}-“. Његова новела „Енигма“ ушла је у антологију најбоље кратке прозе после 1931. године. Нека његова дела су преведена на словеначки и остале језике.

Остала дела: „The Native's Return“, 1934. „The House in Antigua“, 1937. „My America“, 1938. „From Many Lands“, 1940. „Two-Way Passage“, 1941. „My Native Land“, 1943.

Референце

Литература

Енциклопедија Југославије. „Лексикографски завод ФНРЈ“, Загреб 1955. година. Енциклопедија Југославије. „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1980. година.

Спољашње везе Тесла и Пупин бране краља („Политикин Забавник“, број 3114, 2011. године)

Категорија:Рођени 1898. Категорија:Умрли 1951. Категорија:Словенци Категорија:Амерички књижевници Категорија:Словеначки књижевници