-{pH}- мокраће је мера (вредност) активности водоникових јона (H+) у раствору мокраће, која зависи од функција бубрега који треба да уклоне вишак киселих или алкалних једињења. Зато је поремећај одржавање ацидобазне равнотеже (или -{pH}-) мокраће једна од најважнијих показатеља нарушених функција бубрега-{Remuzzi G, Bertani T. }-З. Анђелковић, Љ. Сомер, М. Перовић, В. Аврамовић, Љ. Миленкова, Н. Костовска, А. Петровић: Хистолошка грађа органа, 1. издање ("Бонафидес" Ниш, 2001) . Основне карактеристике -{pH}- мокраће Физиолошки -{pH}- мокраће је 4.5 до 8 Кисео -{pH}- мокраће је 4.5 до 5.5 Алкалан -{pH}- мокраће је 6.5 до 8 Физиолошки немогућ је -{pH}- мокраће мањи од 4 и већи од 8 Мокраћна инфекција удружена је са алкалном мокраћом (-{pH}- мокраће > 7.5) -{NH3}- се претвара у -{NH4}- јон који преципитира са -{Ca-Mg-NH4}- фосфатом у каменове (калкулоза) Стајањем на собној температури мокраћа постаје алкална
Методе за одређивање -{pH}- мокраће мини|Резултати на траци се очитавају: упоређивањем са колор скалом на паковању мини|Поређење између две реактивне траке, једне патолошке (лево, од пацијента са неконтролисаним дијабетес мелитусом) и нереаговане траке. Од врха до дна патолошка трака показује: леукоците (-), нитрите (-), уробилиноген (-), протеине (+), пХ (5), хемоглобин (+), специфичну тежину (1,025), кетоне (+++ +), билирубин (+), глукоза (+++). Од методе за одређивање -{pH}- мокраће најчешће се користе: Тест траком Тест траком импрегнираном смесом метилен-црвено и бром-тимол-плаво (на којој се очитава -{pH}- мокраће од 5 до 9, са тачношћу 0.5 јединице)
Тест траке за мокраћу израђени су у облику уских трака од целулозе и прозирне пластике (0.5х8 см) на којој се налазе поља импрегнирана реагенсима у којима се одвијају хемијске реакције.
На оригиналним бочицама са тест тракама налази се колор скала боје настале у реакцији са састојцима мокраће.
Резултати на траци се очитавају: упоређивањем са колор скалом на апарату - читачу тест трака (рефлексиона фотометрија) Резултати са тест трака се изражавају нумерички (бројчано). Време од урањања траке у урин до очитавања настале боје утиче на тачност методе (оптимално од 60 до 120 сек.)
Траке треба чувати по упутству (на сувом и хладно место), у противном могу да дају погрешне резултате
-{pH}- метром за мокраћу
Узроци промене -{pH}- у мокраћи-{Barbara A. Bullock, Reet L. Henze, Focus on Pathophysiology}--{Drew Provan: Clinical and Laboratory Investigation (Oxford Handbook)Ravel R.: Clinical Laboratory Medicine, Mosby}--{Samir P. Desai, MD: Clinical's guide to Laboratory MedicineTopić Elizabeta, Primorac Dragan, Janković Stipan:Мedicinsko biokemijska dijagnostika u praksi}-
Узроци повишених вредности -{pH}- мокраће Бактериурија (бактериурија), код мокраћних инфекција изазваних микроорганизмима који садрже уреазу Вегетаријанска дијета (исхрана) Болест бубрега са поремећајем у метаболизму амонијака Лекови: антибиотици, сода бикарбона, ацетазоламид. унос натријум-бикарбоната и калијум-цитрата Дуго стајање мокраће на собној температури Већи унос јужног воћа Метаболичка и респираторна алкалоза Повраћање и диареја (губитак -{HCl}-) Узроци снижених вредности -{pH}- мокраће Низак -{pH}- мокраће могу узроковати-{Milenkovic Z. Dragica: Procena nivoa magnezijuma, pirofosfata, citrata i glikozoaminoglikana urinu kao faktora rizika u nastanku kalkuloze. Doktorska disertacija, Medicinski fakultet, Beograd, 1991.}-; спољашњи узроци и унутрашњи узроци као што су; Метаболичка, респираторна ацидоза Лекови: амонијум хлорид, метенамин манделат, Шећерна болест Гладовање Велики унос протеина (месо) Унос амонијум хлорида (тест ацидификације) Код реналне тубуларне ацидозе стално је -{pH}- мокраће већи од 5.5 У тесту ацидификације стално је -{pH}- мокраће мањи од 5.5 Оштећена функција тубула доводи до смањене измене -{H+}- са катјонима и смањене секреције -{NH4+}- Висока телесна температура Малигни тумори
Значај Растворљивост различитих компоненети као што су мокраћна киселина, фосфати, амонијум урат као и цистин зависе од -{pH}-. Фосфати и амонијум-урат се боље растварају у киселој мокраћи а мокраћна киселина и цистин у алкалној. thumb|center|400px|<center>Утицај промене -{pH}- на ниво цистина у мокраћи Ово је посебно важно у лечењу цистинских и уратних каменацае где се давањем алкалија ови каменци могу хемијским путем растворити. Међутим, алкализација мокраће увек носи опасност од таложења фосфата. У случају да је -{pH}- мокраће мањи од 5,5 постоје повољни услови за кристализацију мокраћне киселине и стварање уратног камења.
Кристали мокраћне киселине могу да постану језгро за кристализацију и калцијум-оксалата, па према томе, дуготрајна повећана киселост урина може довести до стварања како уратних, тако и калцијумских каменаца.
+ Утицај -{pH}- мокраће на растворљивост кристализујућих супстанци у мокраћи Врста камена -{pH}- Налаз у мокраћи Цистински Кисео ↑Цистин Уратни 5 - 5,5 ↑Мокраћна киселина Калцијум-фосфатни > 6,6 ↑ Ca, ↑PO4 Калцијум-оксалатни 5,6 - 6,5 ↑ Ca, ↑ оксалати Магнезијум-амонијум фосфатни > 7,2 ↑ Mg, ↑ NH4, ↑ PO4
Референце
Спољашње везе
Laboratorijske analize mokraće - www.stetoskop.info
Категорија:Преглед мокраће