Новица Савић (Горње Сварче, Блаце, 10. новембар 1943 — Београд, 17. октобар 2004) био је српски драмски писац, приповедач и романсијер.
Биографија
Рођен је у Горњој Сварчи у Топлици, где је провео рано детињство. Од шесте годише живи у Београду, где завршава основну и Средњу бродарску школу. Годину дана провешће радећи на речним бродовима, а онда уписује драматургију на Академија за позориште, филм, радио и телевизију где дипломира у класи професора Јосипа Кулунџића. Кратко је радио у средњој школи и био директор Народног позоришта у Суботици. Највећи део радног века проводи као слободан уметник.
Писао је телевизијске драме и сценарије за игране и документарне серије и емисије, сарађујући са готово свим телевизијама у СР Југославији, а највише са Радио-телевизијом Београд. Истовремено пише прозу и позоришне комаде који су извођени и објављивани широм земље. Несклон самонаметљивости и рекламерству, у свом раду био је углавном усмерен на анонимне књижевне конкурсе. Није постојао ниједан прозни, драмски или телевизијски конкурс у СР Југославији на којем није учествовао и добио награду. Његове позоришне комаде су режирали: Борислав Глигоровић, Бранко Плеша, Радослав Златан Дорић, Миомир Мики Стаменковић, Славољуб Стефановић Раваси, Владимир Путник и други. Изведено му је и преко седамдест радио-драма, од којих је већина емитована широм Европе. То га сврстава међу најплодније ствараоце у овој форми.
О његовом самопрегорном раду и посвећености књижевности довољно говори податак да је иза његове трагичне смрти остало 188 небјављених рукописа: 92 позоришна комада, 52 телевизијске драме и филмских сценарија, 31 збирка кратких прича и 15 романа.
Награде Награда Бранислав Нушић за најбољи драмски текст (троструки добитник за драме „Крвава тета“, „Кад онај тамо умре“, „Овде нема лопова“), Радоје Домановић за кратку сатиричну причу (вишеструки добитник), Награда Дана комедије у Јагодини за најбољи комедиографски текст (двоструки добитник: „Ноћ усред дана“ и „Како потаманити гамад“), Победник конкурса Народног позоришта у Београду поводом 125. годишњице постојања (драма „Побратим“)
Дела
Проза Из блата, из прашине (кратке приче), И ми смо људи (приповетке), Каљуга (роман), Откуп (приповетке),
Играни позоришни комади Побратим (Народно позориште, Београд), Како потаманити гамад (Звездара театар), Крвава тета (Покрајинско народно позориште, Приштина), Споменик за друга Данила (Народно позориште, Зеница), Возач (Позориште „Зоран Радмиловић“, Зајечар), Велики Мак (Позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин), Ноћ усред дана (Позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин), Не окрећи се, сине (Народно казалиште, Осијек),
Објављене драме Опет плаче, ал сад од среће, Савремена српска драма, бр. 13, Кад онај тамо умре, Савремена српска драма, бр. 15, Овде нема лопова, Драма, Београд,
Телевизијске драме Село без сељака, ТВ серија, 1972. Пуцањ у шљивику преко реке, РТС, режија Здравко Шотра, 1978. Градилиште, РТС, режија Слободан Шијан, 1979. Балада о црвенокосом, Телевизија Загреб, Бег, Телевизија Загреб, режија Дражен Пишкорић, Снегови, живот и смрт Филипа Филиповића, РТС, режија Миша Радивојевић, Ватрогасац, ТВ Сарајево, режија Мухамед Мехмедовић, 1983. Погон за прераду воћа, ТВ Сарајево, режија Милан Билбија, Две карте за град, ТВ Загреб, режија Зринко Огреста, 1984. Гарсоњера, РТС, режија Дуда Ћерамилац, Са 204-272, 1991. Тридесетдва квадрата, 2002.
Литература
Српски југ, 3, 2005, 7-61,
Категорија:Рођени 1943. Категорија:Умрли 2004. Категорија:Блачани Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски драматурзи Категорија:Студенти Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду Категорија:Добитници Награде Бранислав Нушић