Дамаскин (световно Драгутин Грданички, Лесковац, 20. јун 1892 — Београд, 7. октобар 1969) био је митрополит загребачки Српске православне цркве.
Митрополит Дамаскин објављивао је своје радове из литургике, пастирског богословља, омилитике и црквене музике у богословским часописима. Његово животно дело, Српско црквено појање, објављено је после његове смрти.
Световни живот Рођен је у Лесковцу 1892. године од родитеља Јована, трговца, и мајке Параскеве. После задршене основне школе уписао ое у деветоразредну Богословију светога Саве у Београду и завршио је 1912. Истовремено је похађао и Музичку школу у Београду. После завршене богословије предавао је музику у Првој крагујевачкој гимназији, а потом се уписао на Духовну академију у Петрограду.
Монашки живот Пре поласка у Русију замонашио га је у манастиру Раковици синђел Платон (Јовановић), потоњи епископ бањалучки, а митрополит Димитрије (Павловић) рукоположио га је у чин јерођакона. Духовну академију завршио је са степеном кандидата богословља 1917. године. Потом је завршио Филозофски факултет у Фрајбургу у Швајцарској, где је промовисан за доктора филозофије.
За време Првог светског рата био је у Оксфорду парох и вероучитељ нашој избегличкој колонији, а извесно време и војни свештеник Друге добровољачке дивизије у Русији. Од 1918. године налазио се положају професора Богословије светога Саве у Енглеској, Београду и Сремским Карловцима. Од 1922. до 1923. синђел Дамаскин је био на положају првог секретара Српске патријаршије и професор на Богословији у Сремским Карловцима, а септембра 1924. изабран је за доцента Богословског факултета у Београду.
На овом положају га је затекао избор за епископа мукачевско-прешовског новоосноване Чехословачке православне цркве 1931.
Епископско звање мини|десно|185п|Гроб владике Дамаскина на гробљу свете обитељи Ваведење у Београду У новоустановљеној Мукачевско-прешовској епархији епископ Дамаскин је вратио сву интелигенцију из унијатства у православље, донео Устав епархије, подигао већи број храмова, упутио на школовање у српске богословске школе завидан број свештеничких кандидата и подигао у Мукачеву зграду епископије.
По своме пристанку епископ Дамаскин премештен је 1938. на катедру Епархије америчко-канадске. Највећу пажњу посветио је црквеној просвети уопште, а посебно недељним црквеним школама. За његово време је Црквено-народни сабор допунио Епархијски устав, донет за време епископа Мардарија. По своме пристанку изабран је за епископа банатског 1939. године, устоличен је у фебруару 1940."Политика", 20. феб. 1940
У Вршцу је епископ Дамаскин покренуо Банатски весник и покушао да преко Црквене музичке школе образује кадар црквених појаца и диригената, али је Други светски рат омео све његове племените намере.
20. маја 1947. годинеЧетрдесет година од упокојења Митрополита загребачког Дамаскина (Грданички) , spc.rs, 8. октобар 2009 на првом послератном редовном заседању Светог архијерејског сабора приликом попуњавања упражњених епархија изабран је за митрополита загребачког.
Умро после краће болести 7. октобра 1969. године у Београду, који се тамо налазио као члан Св. Синода Српске православне цркве.Prosvjeta: mjesečnik Srpskog kulturnog društva Prosvjeta, № 26 Društvo, 1969, Сахрањен у манастиру Ваведењу, где је сахрањен и његов претходник митрополит Доситеј.
Референце
Литература
Спољашње везе Историја Митрополије загребачко-љубљанске "Време", 17. мај 1939 (интервју у Београду)
Категорија:Рођени 1892. Категорија:Умрли 1969. Категорија:Свештенство из Лесковца Категорија:Епископи мукачевско-прешовски Категорија:Епископи банатски Категорија:Епископи америчко-канадски Категорија:Митрополити загребачко-љубљански Категорија:Доктори филозофије Категорија:Српски композитори Категорија:Сахрањени у манастиру Ваведење Пресвете Богородице у Београду