Даница Антић (Београд, 20. октобар 1910 — Београд, 14. јануар 1989) била је српска сликарка колориста, која је сврстана између импресионизма и фовизма. Била је члан сликарске групе „Десеторо“.
Биографија мини|десно|200п|Даница Антић: Крошња (1982) Даница Антић је рођена у Београду, 20. октобра 1910. године где је завршила освовну школу и гимназију. Од почетка свог ликовног школовања имала је за професоре наше најбоље сликаре. У Другој женској гимназији „Краљица Наталија” јој је професор била Зора Петровић, а од 1931–1934. усавршава се у приватној школи нашег великог сликара Јована Бијелића. Студије сликарства наставља на Академији ликовне уметности у Београду, а 1938. године прекида студије у Београду и одлази у Париз на ликовне студије. Тамо проводи две године да би се по избијању Другог светског рата вратила у земљу.
У току рата се прикључује НОБ-у и рат завршава као цртач у штабу пропагандног одељења Прве армије на Сремском фронту. По ослобођењу наставља студије ликовне уметности на Академији ликовне уметности у Београду у класи професора Недељка Гвозденовића.
У периоду од 1952. до 1962. године, ради као ликовни педагог а после 1962. па до своје смрти ствара као слободни уметник. У току свог рада имала је студијска путовања по Француској, Италији, Швајцарској, Грчкој, Турској, Енглеској, Шкотској и Алжиру.
Дела Данице Антић се чувају у јавним збиркама: Народном музеју и Музеју савремене уметности у Београду, Спомен збирци Павла Бељанског и Поклон збирци Рајка Мамузића у Новом Саду али и другим музејима и приватним колекцијама.
Умрла је у Београду 14. јануара 1989. године.
Сликарска група „Десеторо“ Сликарска група „Десеторо“ је заједнички излагала 1940. године у Београду и Загребу. Групу су сачињавали: Даница Антић, Боривој Грујић, Никола Граовац, Душан Влајић, Миливој Николајевић, Јурица Рибар, Љубица Сокић, Стојан Трумић, Алекса Челебоновић и Богдан Шупут. Иако по свом саставу хетерогена, група се састојала од 2 жене и 8 мушкараца, било је ту академских сликара, интелектуалаца са факултетским образовањем, али и сликара по вокацији, припадали су разним друштвеним слојевима од радништва до буржоазије. Заједничко овој групи је било то што су сви били сликари и ђаци Јована Бијелића. Неки од ових уметника су страдали у Другом светском рату, а они који су преживели били су значајни ликовни ствараоци у послератном периоду.
Самосталне изложбе Даница Антић је у току свог живота излагала на 46 групних изложби у земљи и 12 у иностранству,Милосављевић, Пеђа; Павле Васић, Миодраг В. Протић (1983). Даница Антић - Савремена кретања Свеска бр.170 (на ((sr))). YU-Београд: Ликовна галерија Културног центра, а самосталне изложбе су јој биле:Даница Антић - Каталог за изложбу 16.05.-3.06.86. (на ((sr))). YU-Земун: Уметничка галерија Стара капетанија,
Признања 1955 — Награда „Невен“ за најбољу илустрацију књиге, 1958 — Савезна награда за унапређење ликовне наставе, 1983 — Октобарска награда града Београда, Београд 1965 — Награда УЛУС-а, 1966 — Савезна награда на Изложби „НОБ у делима ликовних уметника Југославије“, 1973 — „Златна палета“, 1973. - Награда завичајног Музеја Ровињ, 1974 — Прва награда Музеја града Београда на изложби „Београд инспирација сликара“, 1975 — Награда Туристичког савеза на изложби „Београд - инспирација сликара“, 1982 — Награда Музеја града Београда на изложби „Београд инспирација сликара“, 1983. — Октобарска награда града Београда,
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе Даница Антић Група „Десеторица”
Категорија:Рођени 1910. Категорија:Умрли 1989. Категорија:Српски сликари Категорија:Српски педагози Категорија:Уметници из Београда