Од Словена затечени становници у Превалису () су били: потпуно романизовани и христијанизирани Илири; ислужени легионари насељени у провинцији; припадници чиновничког управног апарата (међу њима су и Ромеји, али и угледни Романи са византијским титулама, које су често претварали у презимена) и робови на латифундијама.
Романи, Латини и Ромеји Романи
Романи су остаци старосједилаца латинског језика (по Константину Порфирогениту) и представљају „Грке” и „Римљане” из народне традиције. Романима се називају и у латинским изворима са почетка -{IX}- вијека. По Константину Порфирогениту, Авари су „уништили” Романе (староједиоце) који су живјели у равницама, тако да су потражили спас у утврђеним приморским градовима (Улцињу, Будви, посебно у Котору). Претпоставља се да је овако насељено становништво из основа подигло и град Бар. Из тог разлога, када су Јужни Словени насељавали Балканско полуострво, затекли су старосједилачко становништво у градовима, али и планинским предјелима. Највише података има о Романима у приморским градовима. Мада Константин Порфирогенит сматра да су сва већа романска мјеста и утврде у планинским предјелима били уништени, по Барском родослову Романи у равницама нијесу потражили спас само у градовима приморја: избјегли су и у планинске предјеле (-{super cucumina montium}-). Тамо су имали зграде и према могућностима, утврђења (примјер романског утврђења је мартинићка градина, код села Мартинићи, близу Спужа и недалеко од разореног романског града Дукље). У сваком случају, зна се да је највећи прилив у приморске градове дошао из уништених римских градова у унутрашњости.
Латини
Од краја XI вијека, у домаћим латинским списима Романи се називају Латинима. Таквим их именом назива и писац Барског родослова, а њихов језик „-{lingua latina}-”. Виљем од Тира (-{XII}- вијек) истиче море Словена око градова (наводи између осталих и Бар), али да се градски становници разликују од њих по обичајима и језику („-{qui ab alliis et moribus et lingua dissimiles latina habent idioma}-”). Паралелно са употребом словенског језика, живјеће и латински језик, кроз цио средњи вијек. Из тог разлога, поједини романски топоними су могли бити формирани и послије доласка Словена.
Ромеји
Ромејима су себе називали Византинци. Тако се, по Константину Порфирогениту, називају, јер их је цар Диоклецијан преселио на ове просторе, из Рима.
Стари становници (народна традиција)
У црногорско-херцеговачкој традицији постоје и три етапе насељавања подручја данашње Црне Горе.
Најстарији насељеници
Становници затечени на Балкану, добијали су од придошлица разна имена. Најстарији насељеници у народној традицији су: Грци (ријетко Римљани) „Грчким” се најчешће називају стара гробља, градине, селишта, нечитки натписи на стијенама и пронађени новац, мада је све то најмање грчко, римско, па ни византијско. Јаудије Кричи Шпањи (нпр. велика градина изнад Спужа, некада се сматрала њиховом. По локално сачуваној традицији, у Лушкој жупи су прије доласка Словена, живјели несловенски Шпањи). Букумири
Средњи насељеници
Лужани (или стари Зећани, одговарају средњовјековном српском словенском становништву). Историјски су познате Лушка и Подлушка жупа (Подлужје).
Најмлађи
Најмлађи (данашњи) насељеници: поријеклом су везани за родоначелника братства и племена (често са краја -{XV}- вијека или из -{XVI}- вијека).
Литература
Ста