Пуж, пужница, кохлеа, () је орган чула слуха, смештен у унутрашњем уву који се састоји из три канала савијен у облику спирале сличане пужевој шкољци () - по којој је и добио назив. Пуж се састоји од три цеви или степеништа (скала); вестибуларног (тремног) степеништа ()), средишњег степеништа () и бубног степеништа (). Тремно и средишње степениште (скала) су одвојене тремно-вестибуларном или Рајснеровом мембраном, а скала тимпани и средишња базиларном мембраном. На површини базиларне мембране налази се Кортијев орган, који се састоји од низа ћелија осетљивих на механичке надражаје. Те ћелије су у ствари завршни рецепторни органи, који стимулисани звучним таласима стварају живчане импулсе.

Грађа Пуж полази са предње-доњег зида вестибулума-трема, и иде према доле и напред, а затим завија према горе и назад два и по пута при чему се сваки завој сужава и одмиче у спољну страну. Таквим током пуж добија облик конуса на којем се описује база, која је окренута према унутра и врх, купа пужа која је окренута према споља.

Унутрашњост конуса пужа испуњава стожер који такође има облик конуса са базом према унутра и врхом (апекс). Стожер са којег полази коштана плочица звана плочица стожера. База стожера пројектује се у фундусу унутрашњег акустичног отвор, у подручју арее кохлее. Стожер пужаа је пун каналића, од којих сваки одговара једном отвору у спиралном фораминозном трактусу. Ови каналићи завршавају на бази коштане спиралне плочице у спиралном каналу стожера, у којем је смештен спирални ганглион пужа.

Спирални канал је коштаном плочом која се зове непотпуно подељен на два дела, и то тремну скалу и тимпаничну скалу. Потпуну поделу врши пужни канал који лежи у срдњој скали. Коштана спирална плочица у подручју купуле завршава са хамулусум спиралне плочице. Између хамулуса и плочице стожера налази се тзв хеликотрема преко које се остварује комуниција између тимпаничне и тремн скале.

У базалном делу тимпаничне скале налази се отвор којим почиње пужни канал који се отвара на доњој страни пирамиде. Кроз овај канал пролази перилимфатични каналић.

Коштани пуж мини|<center>Пресек кроз канални систем пужа Пуж се састоји из три дела: спиралног канала (), стожера () и коштане спиралне плочице

1. Спирални канал — ().

Пуж је око 2,25 пута спирално савијен (само код сисара) пужни коштани канал облика кућице баштенског пужа. Својом почетном, базалном вијугом која је најшира, и која одговара предњем делу дна унутрашњег слушног канала, проузрокује ртно испупчење на медијалном зиду кавума - промонториум. Најужи крај, назван је врхом пужа, и окренут је према каротидном каналу ().

2. Стожер — ()

Стожер или модиолус је средишњи део пужа, облика шупље купе, око чије осовине се увијају спирални канал пужа и коштана спирална плочица. Завршни листић стожера-модиола () је танки коштани стубић, којим се врх стожера продужује до пужног врха и он гради осовину завршне вијуге коштаног пужа. Основа стожера-модиола () води у плитку шупљину стожера (), на чијем се зиду види спирална рупичаста линија (). Основа стожера, заједно са спиралном рупичастом линијом његове шупљине, гради средишњи, удубљени део () на предње-доњем квадранту дна унутрашњег слушног канала (ареа цоцхлеае). Многобројни ситни отвори спиралне рупичасте линије, звани стожерски отвори () воде у уздужни систем канали}а дуж осовине () за влакна кохлеарног дела живца лица, а делимично и латерално, у проширење канала, које се овија око стожера-модиолуса као (), где је смештен спирални ганглион ().

3. Коштана спирална плочица — ()

Коштана спирална плочица полази са пода вестибулума (трема) близу спољашње ивице пужног рецесуса и има два дела: пужни или спирални део, дуг 25-26 мм и смештен у пужу и тремни или прави део дуг 4-5 мм, који улази у трем на његовом предњем зиду. Она при бази где је канал шири, далеко више штрчи у његов лумен, него при врху где је знатно ужа. Њен унутрашњи коштани део је причврћен за модиолус (стожер), који досеже до две трећине лумена завоја (завоји су код десног ува у смеру казаљке на сату, а код левог обрнуто).

Спољашњи део је мембранозни део и од слободне спољашње ивице је премошћен везивним изданком на спољашњем зиду () а потом и разапетом попут опне, базиларном мембраном (). Пошто је ово растојање мање при бази, а веће при врху, базиларна мембрана је при бази шира, а на врху ужа.

На свом базалном крају коштана спирална цев носи тремни отвор пужа (). Обе преграде, и коштана и мембранозна, растављају канал пужа у два потпуно одвојена простора: горе, у смеру врха пужа је тремно степениште - , а доле, у правцу базе је бубно степениште - .

Кохлеарни канал испод купуле завршава слепо кукастим наставком, где је преграда делимично коштана, а делимично мембранозна, не допире до краја и оставља на самом врху мали отвор округлог пресека 0,4 мм². То је једино место где горња и доња половина комуницирају међусобно и зове се хеликотрема.

Пужни канал мини|<center>Пресек кроз пужни канал Пужни канал () смештен је у коштаном пужном (кохлеарном) каналу и прати његова 2,5 навоја (односно представља доњи део скале или степеништа трема -вестибулума). Његових првих предњих пет шестина су спирално завијене и смештене у коштаном пужу, док је његова задња шестина права и смештена у трему (вестибулуму).

Његов предњи и ужи, слепо затворени крај, лежи у завршној вијуги коштаног пужа, и назива се врх опнастог пужа (). Он ограничава у завршној вијуги пужа, заједно са конкавном унутрашњом ивицом кукастог краја, спиралне плочице - и са завршним листом стожера унутрашњи пужни отвор-хеликотрем ().

Задњи и знатно шири, слепо затворени крај пужног канала, назива се тремни (вестибуларни) крај опнастог пужа (). Он је причвршћен уз пужно удубљење на унутрашњем зиду трема (вестибулума) - , а танким Хенсеновим спојним каналићем је везан са кесицом.

Ова на пресеку троугласта цев и на једном и на другом крају завршава слепо. У шупљини коштане спиралне плочице он испуњава празнину између њеног спољњег зида и слободне ивице коштане спиралне плочице, градећи с том плочицом потпуну коштаноопнасту преграду, која дели ову {шупљину на тремно степениште () и бубно степениште ().

Функција На почетку пужа, у његовој бази, налазе се два отвора (горњи овални и доњи округли прозор) која прекривају две мале мембране. На горњој мембрани (овалног прозора), припојена је једна од слушних кошчица (узенгија-стапес) и преко ње се врши звучна побуда унутрашњости пужа. Доња, која се назива округли прозор, има пасивну функцију.

У унутрашњости пуж је једном преградом уздужно подељена на два главна дела базиларном мембаном. Она дели простор пужа на горњи (тремни) и доњи (бубни) део. У самом врху пужа између горњег и доњег дела налази се отвор (хеликотрема), кроз који течност може слободно да циркулише између два дела унутрашњег простора пужа.

Звучни таласи улазе у тремно степениште преко базе узенгије (стапеса) на овалном прозору за који је она причвршћена лабавом еластичном везом (лигаментом). звучни талас доспео у средње уво помера базу узенгије (стапеса) према унутра и преко овалног прозора доспева у унутрашње уво, где изазива кретање течности у тремном и медијалном степеништу што одмах повећава притисак у целом пужу. Као одзив на звучни талас јавља се осцилација (треперење) базиларне мембране пужа. Осцилација које настану на њеном почетку преносе се у виду прогресивног таласа који се креће дуж целе базиларне мембране. Одзив на звучнми талас изазва осцилаторну функцију њене физичке структуре и ивичне ефекате. Овде се под ивичним ефектима подразумева затегнутост базиларне мембране.

Пошто је течност у унутрашњости пужа нестишљива, свако померање овалног прозора према унутрашњости пужа мора да прати одговарајуће кретање округлог прозора према спољашњости, и обрнуто. Овакав рад две мембране (такозвани „пуш-пул“ ефекат) омогућава пренос звучних надражаја у унутрашњост пужа.

Са доње стране базиларне мембране, читавом њеном дужином, налазе се рецепторске ћелије које реагују на сваки њен покрет - треперење. Механичка померања при осциловању базиларне мембране изазивају побуду сензорских ћелија, што изазива одговарајућу нервну активност којом се нервним путевима надражај из ува преноси до центара у мозгу. На основу тога центри у мозгу непрекидно добијају слику стања вибрација целе базиларне мембране, без обзира на врсту надражаја, а звучна слика се формира на основу таквог комплета информација које доспевају из унутрашњег ува. На месту резонанце реакција сензора је само најинтензивнија. Али информације мозгу шаљу и све надражене ћелије сразмерно локалном интензитету надражаја. Цетри у мозгу у сваком тренутку имају слику и информацију о осцилаторнеој побуђености базиларне мембране, на основу које формирају свест о фреквенцији и другим карактеристикама примљеног звука. Према томе, физичка збивања на базиларној мембрани пужа кључна су за укупни процес пријема и „разумевања“ звука.

Референце The Internal Ear or Labyrinth (Auris Interna) education.yahoo.com Radmila Kovačević, Čulo sluha, Prirodno matematički fakultet Departman za biologiju i ekologiju Predmet: Osnovi neurobiologije Šk. 2010/11 Slobodanka Lemajić-Komazec „Evaluacija auditivnog i vestibularnog sistema kod pacijenata sa multiplom sklerozom“ Doktorska disertacija, Novi Sad, 2011.

AKUSTIKA TEMA 9 – Osnovni principi rada čula sluha , Приступљено 15. 2. 2012

Спољашње везе „Шетња кроз кохлеу за професионалце“ Опис унутрашњег ува, на сајту Института за молекуларну медицину Основни Физиологија животиња Унутрашње уво-Предавање Чуло слуха и чуло за равнотежу и оријентацију-Предавање

Категорија:Уво Категорија:Анатомија

nl:Oor#Binnenoor