Жак Атали (; Алжир, 1. новембар 1943) француски је економиста, политички теоретичар, писац и филозоф, професор и бивши високи функционер у француској државној администрацији.

Некадашњи саветник Франсоаа Митерана, затим оснивач и први председник Европске банке за обнову и развој, тренутно је на челу непрофитне организације Планет фајнанс (PlaNet Finance) за борбу против сиромаштва кроз развој микрофинансирања.

Написао је педесетак књига и мањих есеја, међу којима су на српски преведени Бука: оглед о политичкој економији музике (2007), Криза, а после? (2010) и Кратка историја будућности (2010).

У гласању које су 2008. организовали амерички часопис Спољна политика (Foreign Policy) и британски часопис Проспект (Prospect) ушао је у избор 100 најутицајнијих светских интелектуалаца данашњице.The Top 100 Public Intellectuals—the Final Rankings | Foreign Policy, Приступљено 5. 4. 2013.Intellectuals—the results , Приступљено 5. 4. 2013.

Биографија

Жак Атали је рођен 1. новембра 1943. у јеврејској породици у граду Алжиру. Након почетка рата у Алжиру, породица се 1956. године сели у Париз.

У Паризу Жак са својим братом близанцем Бернаром похађа Гимназију Жансон-де-Саји (Lycée Janson-de-Sailly), највећу јавну гимназију у Паризу, смештену у богатом 16. арондисману. Потом се уписује на врло престижну париску Политехничку школу (École polytechnique), на којој је дипломирао 1966. као студент генерације. Затим је докторирао економију и такође дипломирао на Институту за политичке науке и француској Националној школи за администрацију.

1970. постаје члан Државног савета Француске и објављује прве две књиге. Предаје економију на Универзитету Париз-Дофин (Université Paris-Dauphine), париској Политехничкој школи и француској Националној школи за мостове и путеве (École nationale des ponts et chaussées). 1979. учествује у оснивању међународне невладине организације Акција против глади (Action agains hunger / Action contre la faim).

Митерана први пут среће 1968. године, а тесну сарадњу започињу 1973. Када Митеран бива изабран 1981. године за председника Француске, за свог специјалног саветника именује Жака Аталија, који ће га између осталог представљати на самитима тадашње Г7.

1984. покреће европски научни програм Еурека (Eurêka). 1989. покреће међународни програм помоћи против катастрофалних поплава у Бангладешу. 1990. напушта политику и учествује у оснивању Европске банке за обнову и развој и постаје њен први председник.

1998. оснива непрофитну организацију Планет фајнанс (PlaNet Finance), која је присутна у 60 земаља света, и која саветује и обучава 10.000 институција за микрофинансирање.

Библиографија Есеји Analyse économique de la vie politique, PUF, 1973 Modèles politiques, PUF, 1974 L'anti-économique — са Марком Гијомом (Marc Guillaume) —, PUF, 1975 Антиекономика (превела Бранислава Бујишић), Београд: Институт друштвених наука, Центар за економска истраживања, 1978 La parole et l'outil, PUF, 1976 Bruits, PUF, 1977 Бука: оглед о политичкој економији музике (превела Елеонора Прохић), Београд: Библиотека XX век: Књижара Круг, 2007 La nouvelle économie française, Flammarion, 1978 L'ordre cannibale, Grasset, 1979 Канибалски поредак: живот и смрт медицине (превео Радослав Путар), Загреб: Глобус, 1984 Les trois mondes, Fayard, 1981 Три свијета (превео Маријан Ханжековић, поговор Франо Цетинић), Загреб: Глобус, 1984 Histoires du temps, Fayard, 1982 La figure de Frazer, Fayard, 1984 Au propre et au figuré, Fayard, 1988 Lignes d'horizon, Fayard, 1990 1492, Historique, Fayard, 1991 Économie de l'apocalypse : Trafic et prolifération nucléaire, Fayard, 1994 Chemins de sagesse, Fayard, 1996 Mémoires de sabliers, Éditions de l'Amateur, 1997 Le citoyen, les pouvoirs et dieu, Fayard, 1998 Pour un modèle européen d'enseignement supérieur, Stock, 1998 Dictionnaire du XXIe siècle, Fayard, 1998 Fraternités : Une nouvelle utopie, Fayard, 1999 Les Juifs, le monde et l'argent, Fayard, 2002 L'Homme nomade, 2003 La Voie humaine : Pour une nouvelle social-démocratie, Fayard, 2004 Raison et Foi, BNF, 2004 Portraits de micro entrepreneurs — са Мухамадом Јунусом (Muhammad Yunus) —, 2006 L'Avenir du travail (група аутора), Fayard, 2007 Amours — са Стефани Бонвисини (Stéphanie Bonvicini) —, Fayard, 2007 300 décisions pour changer la France, XO , 2008 La crise, et après ?, Fayard, 2008 Криза, а после? (превела Елеонора Прохић), Хедоне, 2010 Dictionnaire amoureux du Judaïsme, Plon-Fayard, 2009 Le sens des choses, Éditions Robert Laffont, 2009 Une brève histoire de l'avenir (поновљено издање), Fayard, 2009 Кратка историја будућности (превео Бојан Савић Остојић), Београд: Архипелаг, 2010 Sept leçons de vie : Survivre aux crises, 2010 Tous ruinés dans dix ans ? Dette publique : la dernière chance, Fayard, 2010 Phares. 24 destins, Fayard, 2010 Demain, qui gouvernera le monde ?, Fayard, 2011

Романи La vie éternelle, Éditions Fayard, 1989 Le premier jour après moi, Éditions Fayard, 1990 Il viendra, Éditions Fayard, 1994 Au-delà de nulle part, Éditions Fayard, 1997 La femme du menteur, Éditions Fayard, 1999 Nouv'elles, Éditions Fayard, 2002 La Confrérie des Éveillés, Éditions Fayard, 2004 Братство будних (превела Елеонора Прохић), Београд: Хедоне, 2009

Биографије Sigmund Warburg, un homme d'influence, Éditions Fayard, 1985 Blaise Pascal ou le génie français, Éditions Fayard, 2000 Karl Marx ou l'esprit du monde, Éditions Fayard, 2005 Gândhî ou l'éveil des humiliés, Éditions Fayard, 2007

Референце

Спољашње везе http://www.attali.com/

Категорија:Рођени 1943. Категорија:Француски економисти Категорија:Политички теоретичари Категорија:Француски филозофи Категорија:Јеврејски филозофи Категорија:Доктори економије