Емоболија је заживотно преношење различитих материјалних честица (емболуса) крвним или лимфним путем са места формирања или уласка у тело и њихово заглављивање у крвним судовима мањег промера или у лимфним судовима, што за последицу има развој циркулаторних поремећаја. На местима емболизације формирају се исхемијска огњишта, тј. фокусне (жаришне) некрозе, као последица делимичног или потпуног зачепљења крвних или лимфних судова.. Порекло честица (емболуса) може бити из организма или ван њега. То могу бити чврсти, течни или гасовити материјали; макро и микротромби, бактерије, паразити, ћелије, пигменти, капљице масти и уља, мехурићи гаса и ваздуха, страна тела итд.
Подела емболија према правцу кретања емболуса Емболије се према правцу кретања емболуса у крвној струји деле на ортоградну, ретроградну и парадоксалну Врста емболије Знаци и симптомиОртоградна емболија У овој емболији емболус се креће у хомологном правцу, односно правцу нормалног струјања крви. Као типичан пример ортоградне емболије наводи се емболија плућне артерије у току тромбозе вена доњих удова (бутне вене), вена мале кралице, доње шупље вене, паријеталне тромбозе у десној преткомори срца и емболије портне вене, која настаје после тромбозе мезентеријалних вена. Такође у ортоградне емболије спада артеријска емболија у великом крвотоку. Извор емболуса у ортоградној емболији може да буде тромбоза плућних вена, паријетална тромбоза у левој преткомори или на митралним и аортним залисцима срца или паријетална тромбоза код атероматозно измењене аорте или тромбозе великих артерија.Ретроградна емболија У овој емболији материјал се креће у супротном правцу од струјања крви, под утицајем таласа пулса или кашља. Позитиван венски пулс најчешће настаје код инсуфицијенције трикуспидалног ушћа и код кашља, који може да изазове преношење честица тромба из десне преткоморе срца у вене јетре. Слично се дешава и код упале средњег ува у току које за време кашља делови тромба могу да иду преко горње и доње шупље вене у вене јетре.Парадоксна или укрштена емболија У овој емболији преношење честица из венске мреже у артеријски крвоток обавља преко отвора или дефекта у прегради срца (нпр код интраартеријалног и интравентрикуларног дефекта септума), или код прелазак емболуса из десне у леву половину срца. Овај механизам може да се одигра једино ако за време преношења постоји повишен притисак у десној преткомори или комори, који је виши од притиска у левој половини срца.
Карактеристике материјала који се преноси у емболији 250п|мини|Укрштена емболија; код особа са отвором или дефектом у прегради срца, емболуси могу прећи из десне у леву половину срца, и даље према мозгу и коронарним артеријама. Материјали или емболуси који се преносе крвним или лимфним путем могу имати; чврсту конзистенцију, одвојени тромби, делићи ткива, групице туморских ћелија или могу да буду течни, као што су капљице масти или у облику гаса, као што је ваздух.
Честице материјала у емболији могу да садрже и бактерије (тада говоримо о септичкој емболији) или да буду без бактерија (асептичка емболија).
Емболијски пренете честице могу да буду стране организму, и могу бити активне стране честице, као што су то паразити или пасивне стране честице као што су то страна тела.
Поред тога емболуси могу настати и у самом организму као што су тромби или групице малигних ћелија.
Тромбна емболија 250п|мини|<center>Интракоронарни тромб уклоњен перкутаном коронарном интервенцијом Тромбна емболија је најчешћи облик емболије, у току које се тромби преносе кроз артеријски или венски крвоток. У свежем још неорганизованом стању створени тромб може да се откине и да буде пренесен крвном струјом. Одвајање тромба олакшано је притиском на крвне судове путем мишићне контракције, устајањем после дужег мировања у постељи, притиском на трбушну дупљу при дефекацији, или при јачем кашљању или кијању. Најлакше се откидају мекани и дугачки тромби (претежно настали из тромба формираних примарном конглутинацијом тромбина), и могу бити дужине 20 до 50 см. Често се одвајају и тромби са површине срчаних залистака, код ендокардитиса и тромби настали у срчаним шупљинама
Откинутим тромбима или деловима тромба, као резултат емболијског зачепљења крвног суда по правилу настаје инфаркт. Пре него што се тромб заглави он може да буде потиснут према рачвању крвног суда, где се распада на више комадића, при чему настају вишеструке емболије, или емболије попут „шрапнела“.
Емболија плућне артерије тромбом спада у групу најзаступљенијих у обдукционом материјалу. Највећи број тромба у овој емболији потиче из бутне вене и вена листа, знатно ређе из вена стопала, вена простатичног и утерусног плексуса, а понекад и из бубрежних вена. Веома ретко тромби потичу из слива горње шупље вене иако се донекле повећава број тромбних емболија из ове области под утицајем модерне интензивне терапије и инвазивне дијагностике срца. Тромбоза вена је чешћи извор емболије него тромбофлебитис.
Тромбна емболија лакше настаје код свих облика инсуфицијенције срца, услед инфаркта миокарда, код мана залистака и код апсолутне аритмије срца, што чешће доводи до промена притиска у венама. Гојазност и степен развоја цивилизације значајно утиче на повећану учесталост емболија, док су у сиромашним земљама емболије знатно ређе.
Жене су чешће погођене емболијом плућне артерије, при чему број емболија расте са старошћу пацијената. Климатски утицаји имају значаја, посебно нагле промене атмосферског притиска. Телесна напрезања утичу на промену притиска у венама код кашља и дефекације, као и активности после дужег лежања у постељи.
Обично се сматра да су механизми настанка смрти изазване овом емболијом важну улогу има механичка блокада плућног крвотока.међутим смрт може настати и ако нису зачепљени срце, главно стабло и главне гране плућне артерије, већ и мање гране. Вероватно да у овим случајевима значајан фактор представља вагално-пулућни рефлекс са спазмом плућних и срчаних артерија. Верује се да у овом механизму суделује и серотонин, који се иначе налази у знатним количинама у тромбоцитима и серуму тромба, а има вазоконстриктивно дејство.
Масна емболија
Уколико је емболус који зачепљује крвни суд масна кап, онда је реч о масној или адипозној емболији. Масна емболија се дефинише и као зачепљење лумена крвних судова или дупљи срца масним капима доспелим путем крвотокаTadžer I. Embolija. U: Tadžer I i sar.
Док неки аутори сматрају да се масни емболуси ослобађају из масних депоа у организму (срж кости, поткожно масно ткиво, масна јетра), други су мишљења да емболуси настају агломерацијом липопротеина плазме (у оба случаја било услед болести било услед трауме). Данас се сматра да масни емболуси у првој фази делују пре свега механички, својом појавом у капиларима (блокирајући крвоток), а да у другој делују хемијски и то путем токсичних масних киселина које се ослобађају из емболуса.
У литератури, најчешће се описују следеће масне емболије: Природна (морбозна, ендогена) адипозна емболија је емболија која настаје као компликација или последица болести (нпр. у склопу анемије српастих ћелија, панкреатитиса, хепатитиса, фулминантних остеомијелитиса, шећерне болести, нефротског синдрома, итд.). Насилна (посттраумска, егзогена) адипозна емболија која се у форензичкој пракси описује као она која настаје услед трауме и у директној је вези с њом (фрактуре дугих цевастих костију, опсежне контузије поткожног масног ткива, тровања праћена некрозом јетре, нпр., афлатоксином или угљентетрахлоридом, итд.). Насилна масна емболија може настати и код; опекотина и примене интраутерино уљаних раствора абортиваЋерамилац А, Патологија механичких повреда. Медицинска књига Београд-Загреб, 1973, Јатрогена масна емболија настала као компликација неких дијагностичких или куративних поступака у лекарској пракси (нпр., после интраартеријске хемиотерапије цисплатином, трансфузије крви, трансплантације сржи кости или бубрега, парентералне инфузије липида, уградње коронарног бајпаса, лечења високим дозама кортикостероидна, инхалационе анестезије, рендгенских снимања уљаним контрастима, липосукције, неких ортопедских операција, нпр., уградња вештачког кука или колена, итд.).
Клиничкој слици масне емболије обично претходи латентни период, који нпр после повреде, обично износи 24 до 72 часа, али може трајати и до девет данаGresham GA. Fat Embolism. Forensic Science International.. При томе повреда, с медицинске тачке гледишта, не мора бити тешка – нпр. може бити само изолован прелом, бутне кости...
Број оних који после повреде развију клиничку слику системске масне емболије, креће се од 1 до 4% или више (неки сматрају и до 22%), а од тог броја 10 до 33% болесника и умире. Процена морталитета и морбидитета је јако незахвална и тешка, јер последице умногоме зависе и од других болести или тежине повреда (нпр на глави и грудима). Укупна смртност од масне емболије може бити и ниска (5—15%), под условом да се реанимација оболелих обави на адекватан начин, и спрече респираторне компликације као непосредни узрок морталитета у масној емболији. Већи морбидитета је повезан и са можданим компликацијама и фокалним (жаришним) неуролошким дефицитима.. Medicinska biblioteka. .
Сматра се да „лака“ масна емболија пролази сама од себе, а да је код „тешке“ терапија без утицаја.
Ваздушна и гасна емболија Ваздушна или гасна емболија настаје продирањем довољне количине ваздуха у крвоток (најмање 100 до 150 cm³), што може за последицу имати настанак симптома и смрт. Према месту запушења крвних судова мехурима ваздуха разликује се плућна и системска ваздушна емболија.
Плућна емболија ваздухом, настаје продором мехурића ваздуха у венски крвоток. Уколико су мехурићи ваздуха довољно велики, тада већ у десној половини срца могу блокирати крвоток, што се такође остварује у плућној артерији и њеним огранцима и капиларима. Да би дошло до продирања ваздуха у вене, морају бити остварена два услова: да у венама влада негативан притисак у односу на атмосферски, што се догађа у инспиријуму (удаху) и да зид вене не спласне, односно да отвор проузрокован повредом на зиду вене остане да зјапи. Овакви услови се могу остварити код већих вена, чији је зид фиксиран, као што је случај у клавикуларној и пелвичној регији и у сливу тврде можданице. Плућна ваздушна емболија се догађа и код повреда других већих вена ближих срцу, као што су вене на врату и у горњем делу грудног коша.
Ваздушна емболија се догађа првенствено код хируршких интервенција у области врат и грудног коша, уколико дође до отварања великих вена, или у гинекологији у току у току активног утискивања ваздуха у материчне вене приликом продувавања туба у терапијске сврхе.
Гасна емболија, је здравствени поремећај, узрокован синдромом нагле декомпресије, који се карактерише присуством мехурића гаса у артеријском крвотоку, и последичним зачепљењем крвних судова мозга, плућа или срца са клиничком сликом парализа, застоја дисања, гушење, инфаркта мозга, плућа или срца и других пратећих поремећаје. Гасна емболија је један од главни разлог смрти у роњењу или боравку у кесонима узрокован баротраумом који обично бива неоткривен.
Емболија плодовом водом
Емболија плодовом водом настаје као компликација врло тешког порођаја. Она је фатална акушерска компликација која се јавља по стопи од 1 на 8.000 до 1 на 80.000 трудноћа и најчешћи је узрок смрти мајки повезан са порођајем. Смртност мајки јавља се у 61% случајева, са само 15% преживелих жена без последица Revista Cubana de Medicina Intensiva y Emergencias. Último acceso 27 de diciembre, 2007. |250п|мини|Емболија плодовом водом — патохистолошки препарат на коме интраваскуларно виде састојци плодове воде Емболија плодовом водом се обично дешава током порођаја, али може настати и током абортуса, након повреде трбуха (абдоминалне трауме), и током амниоинфузије.