Никон Јерусалимац (око 1380.–после 1468), српски средњовековни писац, вероватно грчког порекла.
Живот и рад Био је духовник Јелене Балшић, с којом је водио интензивну књижевну преписку. У својим посланицама, писаним природним, личним тоном, Никон развија теорију монашког живота у исихазму и генеалогију врлина лозе Немањића, тврдећи за своју духовну кћер да „добри изданак ниче из добра “корена”. Њихова преписка у књижевно–естетском и духовном смислу убраја се у саме врхове српске средњовековне епистолографије. Саставио Горички зборник (1441/42) у који је, поред ових писама, уврстио преводе и преписе неких старих дела, као и свој путопис Повест о јерусалимским црквама и местима у пустињи у коме, поред топографије Свете земље, има згуснуте поетско–филозофске лирике.
Превод на савремени српски језик Повест туђина и пленика, у: Миодраг Павловић, „Антологија српског песништва“, СКЗ, Београд, 1962. Две посланице Јелене Балшић и Никонова „Повест о јерусалимским црквама и пустињским местима“, превод Ђорђе Трифуновић, Књижевна историја, V, 18, Београд 1972, стр. 289–327. Исповедање вере, прев. са грчког епископ Атанасије (Јевтић), „Видослов“ 13 (1998), 4. Исто (Исповедање вере Никона Јерусалимљанина), прев. са српскословенског епископ Атанасије (Јевтић), „Светигора“ 65–66 (1997), 5. Никон одговара Јелени Балшић на питање зашто хришћани страдају од нечастивих, прев. митрополит Амфилохије (Радовић), „Светигора“ 91–93 (1999), 16. О стању душа после смрти, прев. са српскословенског митрополит Амфилохије (Радовић), „Светигора“ 99 (2000), 19.
Литература Димитрије Богдановић: Историја старе српске књижевности, Београд, СКЗ, 1980. Дејан Михаиловић: Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности), Београд, „Завод за уџбенике“, 2009, стр. 142-143. Јеромонах Јован (Ћулибрк), Никон Јерусалимац и исихастичко предање
Категорија:Српски књижевници из средњег века Категорија:Православни теолози Категорија:Исихасти