Славко Вукосављевић (Ужице, 17. јануар 1927 — Београд, 20. јул 2004) био је српски песник, преводилац, новинар.
Биографија мини|десно|Варош Ужице из 1929. године Славко Вукосављевић рођен је у Ужицу 17. јануара 1927 где је завршио основну школу и гимназију (1946). Уписао је студије књижевности на Филозофском факултету у Београду. Више од тога привлачила су га предавања филозофа Душана Недељковића и психијатра Владимира Вујића. Читао је руске писце у оригиналу, пре свих Пушкина и Љермонтова. Потом је уписао енглески језик. Бурмански језик је студирао у Рангуну (1956-1958) као стипендиста бурманске владеПесник наше младости: Животопис Славка Вукосављевића/ Радован Поповић, Ужице, 2015. Радио је као новинар у листовима “Млади борац” и “Омладина” (1946-1956). Руководио је Центром за културу Радничког универзитета “Ђуро Салај” у Београду (1958-1961). Био је новинар у информативним службама Извршног већа и Скупштине СР СрбијеБиографски лексикон Златиборског округа, Београд, 2006. Још за време студија је објавио поему „Кадињача“, о бици на истоименом брду у Другом светском рату,
Књижевни рад
Писао је песме, приче, путописе, репортаже и есеје и преводио са бурманског језика. Неуморно пише родољубиву поезију али и чисту лирику. Сарадник новог часописа “Књижевност” постао је 1950. године а у њему ће прилоге објављивати најугледнији писци од Исидоре Секулић до Иве Андрића. Исте године лето проводи у Енглеској учећи језик. У тој земљи је настала песма “Енглеска”, до које је веома држао. Поему “Кадињача” ће Савез бораца у Ужицу објавити 1950. године у 10.000 примерака. У НИН-у је објавио више песама и репортажа али и у “Омладини”, “Младости” и “Политици” Члан Удружења писаца Србије постао је 1951. године. Песме су му превођене на енглески, руски, албански, есперанто, пољски, словачки, француски и чешки језик.Мој живот се поједностављује / Славко Вукосављевић. - Интервју. - У: Међај. - . - Год. 5, бр. 8 (1985). стр. 15—32. Био је члан Удружења књижевника Србије.
Награде Награда Централног већа омладине Југославије Награда града Ужица Октобарска награда града Београда Вукова награда Седмојулска награда Рачанска повеља
Дела Сећања и записи (2003) (COBISS)<noinclude> Врата Индије (1959) (COBISS)<noinclude> Из монолога непознатог турског војника у Цркви Богородице Љевишке у Призену године хиљаду седамсто педесет шесте: Одломак из спева "Обала раја" (1955) (COBISS)<noinclude> Лирика (1949) Шта ти кажеш, Марија (1952) Моја једина младост (1955) Повратак (1976) Родољубиве песме (1981) Рођендан (1987) Сабране песме (1987) Кадињача: поема, (1950) (COBISS)<noinclude>
Референце
Спољашње везе Удружење књижевника Србије (COBISS)<noinclude> Гост Другог програма Радио Београда, песник Славко Вукосављевић [Звучни снимак] : емисија, 28.06.1984. / [разговор водио] Милош Јевтић. - Београд : [б. и.], [1984?]. - 1 звучна касета. - Интервју - исповест о животу и стваралаштву.
Категорија:Рођени 1927. Категорија:Умрли 2004. Категорија:Књижевници из Ужица Категорија:Српски песници Категорија:Добитници Дисове награде Категорија:Новинари из Ужица