right|мини|150px|Угљенична наноцев Угљенична наноцев или угљенична нанотуба () је алотропска модификација угљеника у облику цилиндричне наноструктуре. Грађене су од графенске равни увијене у бешавни цилиндар. Конструисане са односом дужине према пречнику до 132 000 000:1, што је знатно више него код било ког другог материјала. Ти цилиндрични молекули угљеника имају својства која им омогућују многе примене у нанотехнологији, електроници, оптици и другим областима технологије. Конкретно, због велике топлотне проводности, механичких и електричних особина, угљеничне наноцеви налазе примену као адитиви материјала за побољшање њихових особина. На пример, већ су нашле примену за ојачавање бејзбол палица, штапова за голф, или ауто-делова израђених пре свега од карбонских влакана (угљеничних влакана). Угљеничне наноцеви се додају материјалима у малом проценту. Наноцеви су по структури чланови породице фулерена. Крајеви наноцеви су затворени капама сферног облика. У зависности од броја зидова, односно графенских равни које образују концентричне цеви, постоје у два облика као једнослојне и као вишеслојне структуре.
Нанокомпозити Последњих двадесет година се ради на развоју „нанокомпозита“, добијеног од полимера ојачаних угљеничним наноцевима (). Прелазак на материјал -{CNRP}- за израду структура авиона је тек сада и ако је тај композит развијен још 1991. године. Он се сматра једним од најјачих материјала икада развијених. Неколико пута је јачи од досадашњих композита од угљеничних влакана и смоле, а лакши је за око 25-30%. -{CNRP}- конкурише примени алуминијума и челика, као материјала за основне ваздухопловне структуре. Распрострањена употреба -{CNRP}- за носеће компоненте комерцијалних и војних авионских структура, почела је последњих година, а масовније ће бити први пут употребљен на серијском авиону F-35 лајтнинг II. Од тога материјала ће се израдити и заменити око 100 компонената, до сада направљених од других композита и метала, за авион F-35 лајтнинг II. 210п210п190п Карбонске наноцеви, за производњу „нанокомпозита“, у разним апликацијама ваздухопловних и других структура.
Откриће угљеничних наноцеви Угљеничне нанотубе је открио јапански физичар Сумио Ијима 1991. године. Он је открио структуру сличну молекулу фулерена -{C60}-, која је била у облику вишеслојног цилиндра дебљине од 3 до 30 -{nm}-, затвореног полулоптастим завршецима фулеренске структуре на оба краја. Тип каробинских наноцеви са једним слојем је откривен 1993. године. Угљеничне нанотубе овог типа су уже и обично су дијаметра од 1-2 -{nm}-. Убрзо је установљено да ове структуре имају низ добрих особина, што је утицало на то да се повећа обим истраживања.
Види још Фулерен Графен
Референце
Спољашње везе
Категорија:Угљеник Категорија:Нанотехнологија Категорија:Квантна механика Категорија:Квантна електроника Категорија:Угљеничне наноцеви