Хефест

десно|мини|Хефест у ковачници

Хефест је бог ватре и ковачког заната, један од синова Зевса и Хере у грчкој митологији.Walter Burkert, Greek Religion 1985: III.2.ii; see coverage of Lemnos-based traditions and legends at Mythic Lemnos По једном од митова, пошто се умешао у свађу родитеља, Зевс га у гневу баца са Олимпа на земљу. Том приликом Хефест постаје хром. По предању пао је на вулканско острво Лемно.

У Хефестовој надлежности били су занати. Он је направио боговима дворове од бронзе, скиптар и егиду Зевсу, сребрне лукове Аполону и Артемиди, накит Афродити. У Илијади је описано како је на Тетидину молбу сковао ново оружје Ахилу. По Хесиоду, Хефест је од земље направио прву жену Пандору, а по Зевсовом наређењу приковао Прометејa на кавкаску стену. Тај мотив је употребио Есхил у трагедији Оковани Прометеј.Homer, Iliad 1.590–594; Valerius Flaccus, ii, 8.5; Apollodorus, i, 3 § 5. Apollodorus confounds the two occasions on which Hephaestus was thrown from Olympus.

Оженио се Афродитом, богињом лепоте и љубави. Једном ју је ухватио на делу у прељуби са Аресом. Ухватио их је у невидљиву мрежу и позвао све богове за сведоке неверства. Тај призор, међутим, код богова изазове смех. Ову епизоду испевао је у Одисеји слепи певач на двору краља Алкиноја. На атинској Агори налази се Хефестов храм, нешто старији и боље сачуван од Партенона.

Етимологија

Хефест је вероватно повезан са Линеаром Б (микенски грчки) натписом А-па-и-ти-јо, пронађеним у Кнососу. Натпис посредно сведочи о његовом богослужењу у то време, јер се верује да представља теофорско име(H)āpʰaistios, или Hāphaistion. At Google Books. At Google Books Грчки теоним Hēphaistos је највероватније предгрчког порекла, пошто облик без -i- (атички Hēphastos) показује типичну прегрчку варијацију и указује на оригинал sy.

Митологија

Хефест је имао своју палату на Олимпу, са својом радионицом са наковњем и двадесет мехова који су радили по његовом налогу.Il. xviii. 370, &c. Хефест је израдио велики део величанствене опреме богова, а за скоро сваку фино ковану металну конструкцију прожету моћи која се појављује у грчком миту каже се да ју је исковао Хефест. Дизајнирао је Хермесов крилати шлем и сандале, Егидин напрсник, Афродитин појас, Агамемнонов штапThe provenance of the staff of office is recounted in Iliad II Ахилов оклоп, Диомедову кирасу, Хераклове бронзане клешталице, Хелиосове кочије, раме Пелопса, и Еросове лук и стреле. У каснијим извештајима, Хефест је радио уз помоћ Киклопа — међу њима и његових помоћника у ковачници, Бронта, Стеропа и Аргеса.Virg. Aen. viii. 416, &c.

Хефест је направио аутомате од метала да раде за њега. Ово је укључивало троношце који су ходали до и од планине Олимп. Ослепљеном Ориону је дао свог шегрта Кедалиона за водича. У неким верзијама мита, Прометеј је украо ватру коју је дао човеку из Хефестове ковачнице. Хефест је такође створио дар који су богови дали човеку, жену Пандору и њен питос. Као вешт ковач, Хефест је створио све престоле у палати на Олимпу.

Грчки митови и Хомерове песме осветљавају у причама да је Хефест имао посебну моћ да произведе кретање.Iliad, XVIII 372ff Направио је златне и сребрне лавове и псе на улазу у палату Алкиној тако да су могли да уједу освајаче.Iliad, VIII Грци су у својој цивилизацији одржавали анимистичку идеју да су статуе на неки начин живе. Ова врста уметности и анимистичког веровања датира још из минојског периода, када је Дедал, градитељ лавиринта, правио слике које су се кретале саме од себе.Diodorus Siculus, LV 76 Статуа бога је на неки начин била сам бог, а лик на човековом гробу некако је указивао на његово присуство.

Родитељство Према Хесиоду (Теогонија, 927-928),Theogony 927-928 Хера је сама родила Хефеста као освету што је Зевс имао Атину без ње (Зевс је имао однос са Метисом). Према Хомеру (Илијада, I 571-577),Iliad I 571-577 Хера се помиње као Хефестова мајка, али нема довољно доказа да се каже да је Зевс био његов отац (иако му се он обраћа као такав). Према Хомеру (Одисеја, VIII 306),Odyssey VIII 306 нема довољно доказа да се каже да је Зевс био Хефестов отац (иако се он на њега тако позива). Хера се не помиње као мајка. Према Псеудо-Аполодору (Библиотека, 1.3.6),Bibliotheca 1.3.6 Хера је сама родила Хефеста. Псеудо-Аполодор такође наводи да је, према Хомеру, Хефест једно од деце Зевса и Хере (свесно противречно Хесиоду и Хомеру). Неколико каснијих текстова прати Хесиодов извештај, укључујући Хигина и предговор Фабулама.

У извештају атичких сликара ваза, Хефест је био присутан на рођењу Атине и рукује секиром којом је расцепио Зевсову главу да би је ослободио. У последњем извештају, Хефест је тамо представљен као старији од Атене, тако да је митологија Хефеста у том погледу недоследна.

Пад са Олимпа

У једној грани грчке митологије, Хера је избацила Хефеста са неба због његовог урођеног оштећења. Пао је у океан и подигле су га Тетида (Ахилова мајка и једна од 50 Нереида) и Океанида Еуринома.Homeric Hymn to Apollo 316–321; Homer, Iliad 395–405.

Референце

Литература

. Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1924. Online version at the Perseus Digital Library. Homer; The Odyssey with an English Translation by A.T. Murray, PH.D. in two volumes. Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1919. Online version at the Perseus Digital Library. , in The Homeric Hymns and Homerica with an English Translation by Hugh G. Evelyn-White, Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1914. Online version at the Perseus Digital Library. . Homeric Hymns. Cambridge, Massachusetts, Harvard Apollonius of Rhodes, Argonautica; with an English translation by R. C. Seaton. William Heinemann, 1912. Apollodorus, Apollodorus, The Library, with an English Translation by Sir James George Frazer, F.B.A., F.R.S. in 2 Volumes. Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1921. Online version at the Perseus Digital Library. Pausanias, Pausanias Description of Greece with an English Translation by W.H.S. Jones, Litt.D., and H.A. Ormerod, M.A., in 4 Volumes. Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1918. Online version at the Perseus Digital Library. Strabo, The Geography of Strabo. Edition by H.L. Jones. Cambridge, Mass.: Harvard University Press; London: William Heinemann, Ltd. 1924. Online version at the Perseus Digital Library. Ovid, Ovid's Fasti: With an English translation by Sir James George Frazer, London: W. Heinemann LTD; Cambridge, Massachusetts, Harvard University Press, 1959. Internet Archive. Hyginus, Gaius Julius, The Myths of Hyginus. Edited and translated by Mary A. Grant, Lawrence: University of Kansas Press, 1960.

. Princeton, New Jersey: Princeton University Press, . . . Routledge, Strabo, Geography, translated by Horace Leonard Jones; Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press; London: William Heinemann, Ltd. (1924). LacusCurtis, Online version at the Perseus Digital Library, Books 6–14.

Smith, William (1870), .

Спољашње везе

Theoi Project, Hephaestus in classical literature and art Greek Mythology Link, Hephaestus summary of the myths of Hephaestus

Категорија:Грчки богови

Хефест

Źródło i licencja