мини|десно|250п|<center>Бели цветови слични лимуновим, формирају се пре листања. мини|л|250п|<center>Троделни сложени листови. мини|л|250п|<center>Зрели плодови и семе. мини|десно|250п|<center>Плодови на трновитим гранама понцируса.
Понцирус, тролисна поморанџа или тролисни/сибирски лимун (Poncirus trifoliata), припада монотипском роду (род садржи само једну врсту), сродан је са родом -{Citrus}-. Потиче из централне Кине и Кореје, док се у Јапану вековима култивише. Познат је и као јапанска/кинеска горка поморанџа.
Опис врсте -{Poncirus trifoliata}- је листопадни жбун или мало дрво, достиже висину од 3 до 6 -{m}-. Врста је спорорастућа, са зеленим густо испреплетаним гранама и правим, чврстим, 3-5 -{cm}- дугим, зеленим трновима, тако да када листови опадну, биљка остаје зелена.
Листови су наизменични, троделни. Лиске су јајасте или елиптичне, кожасте, у јесен жуте или наранџасте. Вршна лиска дуга 3-5 -{cm}-, а бочне 2-3 -{cm}-.
Цвета у пролеће, пре листања. Цветови су беле боје са розе прашницима, мирисни. Мирис је мање изражен него код цитруса. Величина цвета зависи од сорте, а креће од 3-5 -{cm}-.
Плод је врста бобице хесперидијум (сегментирана бобица). Овај тип плода је карактеристичан за субтрибус -{Citrinae}-. Плод је лоптаст, жут са сивкастим сомотастим длачицама; пречник плода је до 5 -{cm}-. Унутрашњост бобице је са 6-8 преграда и 1-6 семена у једној комори; већи део плода заузима семе. Семе бело са пергаментастом семењачом ексалбуминско.Грбић, М., Скочајић, Д., Ђукић, М., & Ђунисијевић-Бојовић, Д. (2007): Утврђивање облика дормантности семена Poncirus trifoliata (L.) Raf. XVII симпозијум Друштва за физиологију биљака СЦГ. Програм и изводи саопштења, Бања Јунаковић: 91
Нуцеларни ембриони и полиембрионија Код семена је честа полиембрионија, у једном семену развија се више од једног ембриона. Специјализоване ћелије нуцелуса или (понекад) интегумента имају ембриогенетски потенцијал и пролазе кроз ембриогенезу, стварајући нуцеларне или адвентивне ембрионе који имају исту генетску структуру као матична биљка.Hartmann, H. T., Kester, D. E., & Davies, F. T. (1990): Plant Propagation -Principles and Practices. Fifth Edition. Prentice-Hall International, Inc. Око 60% семена је полиебрионо и садржи поред зиготног и нуцеларне ембрионе. При клијању су обично супериорнији нуцеларни ембриони, а ембрион настао из зигота је мањи. Ово пружа могућност клонирања индивидуа жељених особина.
Сорте Постоји неколико сорти понцируса као што су: -{Frost, Kryder, Rich, English Large}-, а најчешћа је -{Rubidoux}-. Критеријум за издвајање сорти је углавном величина цвета. Поред ових постоји и патуљаста сорта са увијеним гранама и кривим трновима по којима је и добила име -{Flying Dragon}-. Овај варијетет расте до висине од 2,5 -{m}-, а може да се гаји и као бонсаи. Најотпорнији је на ниске температуре.
Однос према еколошким факторима Понцирус за добар развој захтева заклоњену позицију, слабо кисела и добро дренирана земљишта и светла и осунчана до полусеновита места. Веома је отпоран на ниске температуре, па подноси чак и до -25 °-{C}-.
Примена Због отпорности на ниске температуре и добре компатибилности користи се као подлога за калемљење агрума, а обезбеђује сортама агрума и отпорност на -{Citrus Tristeza Virus (CTV)}- и формирање квалитетнијих плодова. Међутим, постоје и неки недостаци понцируса као подлоге, а то су неотпорност на -{Citrus Exocortis Virus (CEV)}-, затим нетолерантност на алкална земљишта и инкомпатибилност са неким врстама.
Плод је горак или веома кисео и у сировом стању није јестив, али се од њега може правити мармелада. После сушења и претварања у прах може се користити и као зачин.
Референце
Категорија:Дендрологија Категорија:Жбуње Категорија:Флора Азије