Манојле Гавриловић (Бјелуша код Ариља, 1945 — Београд, 11. јул 2020) био је српски књижевник.
Живот Рођен је у Бјелуши код Ариља. Члан Удружења књижевника Србије је постао 1974. Више година је радио као управник библиотеке „Петар Кочић“ у Београду. Добитник је угледних признања као што су Вукова награда и награда Одзиви Филипу Вишњићу. Преминуо је 11. јула 2020. у Београду у 75. години од последица коронавируса.
Награде Вукова награда, 1992. Награда „Милан Ракић”, за књигу Пријездина љубав, 2004. Награда „Змај Огњени Вук”, за књигу Пријездина љубав, 2005. Награда „Перо деспота Стефана Лазаревића”, 2008. Награда „Печат вароши сремскокарловачке”, за књигу пјесама Црна плавет, 2012. Награда „Печат кнеза Лазара”, за књигу Пчеле бога Перуна, 2016. Награда „Одзиви Филипу Вишњићу“, 2020.
Дјела Сунце и кочије, (1973) Зачарано огњило, (1975) Бубњеви на Карпатима, (1979) Светлост ћирилице, (1988) Чувар златне јабуке, (1991) Црна плавет, Мала библиотека, Српска књижевна задруга (2011) Пчеле бога Перуна (2015) Словенска роса, Мала библиотека, Српска књижевна задруга (2017)
Референце
Спољашње везе Не постоје мали и велики ратови - интервју („Политика“, 18. фебруар 2016)
Категорија:Рођени 1945. Категорија:Умрли 2020. Категорија:Српски књижевници Категорија:Ариљци Категорија:Српски песници Категорија:Чланови Удружења књижевника Србије Категорија:Добитници Вукове награде Категорија:Умрли од последица ковида 19 у Србији Категорија:Добитници Награде Милан Ракић