Богумил Храбак (Велики Бечкерек, 11. јануар 1927 — Београд, 12. децембар 2010) био је историчар, универзитетски професор и научни радник.
Биографија Отац Богумил, војни музичар, мајка Даница, рођ. Шупут. Завршио је основну школу и гимназију (1945) у Зрењанину и делимично у Сенти. У редовима НОВ био је од октобра 1944. до децембра 1945. Студирао је филозофију а затим историју на Филозофском факултету у Београду (1946-1951). Током студија, радио је као књижничар у библиотеци Семинара за националну историју. Био је асистент на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду (фебруар 1951 - децембар 1957). Докторску дисертацију Дубровачки извоз житарица из Отоманског царства до почетка XVII века одбранио је на Филозофском факултету у Сарајеву 1957.
Након докторирања, радио је у Војноисторијском институту, а затим (до септембра 1965) у Институту друштвених наука. Потом, прво као ванредни а затим и редовни професор, радио је на Филозофском факултету у Приштини (1965- 1979). Ту је утемељио Одељење за историју, на чијем је челу био осам година. Један је од оснивача Научног друштва Косова. Краће време био је хонорарни директор Института за историју радничког покрета (1976—1977). На Филозофском факултету у Новом Саду, радио је као редовни професор (1979—1993), после чега је отишао у пензију. Био је редовни члан Академије наука и уметности Косова (1978-1992).
После пензионисања, хонорарно је предавао на Филозофском факултету у Никшићу (1995-1999), Бањалуци (1994- 2001), на постдипломским студијама у Приштини и Косовској Митровици. Oсновао је Фонд за публиковање докторских дисертација у Новом Саду 2007. и сличан фонд за објављивање магистарских радова у Бањалуци. Био је уредник више југословенских историјских часописа. У средишту његових истраживања биле су теме из привредне историје позног средњег века, турско-млетачки односи, Први српски устанак, Први светски рат, привредна и политичка историја Краљевине Југославије и спољнополитичка активност социјалистичке Југославије до 1965. Његова библиографија броји више од 600 наслова. Сахрањен је у Новом Бечеју
Одабрана библиографија
Записници са седница Делегације Краљевине СХС на мировној конференцији у Паризу 1919—1920, 1960 (заједно са Богданом Кризманом). Србија 1918: Политика и напори Србије у ратној 1918. години (1968, са Д. Јанковићем). Извоз житарица из Османлијског царства у 14, 15. и 16. столећу, 1971. Арбанашки устанци 1912, 1975. Записници Министарског савета Србије 1915—1918. (1976, са Д. Јанковићем)
Дезертерство и зелени кадар у југословенским земљама у Првом светском рату, 1979. Југословени заробљеници у Италији и њихово добровољачко питање 1915—1918, 1980.
Дубровчани у рударству и увозно-извозној трговини Косова 1455—1700, Врањски гласник 17 (1984). Арбанашки упади и побуне на Косову и Метохији од краја 1912. до краја 1915. године, 1988. Идеје о федеративној Југославији у Првом светском рату, Врањски гласник 21 (1988). Југословени у Швајцарској 1915—1918, Историјски записи 3—4 (1988).
Дубровачке насеобине у Прокупљу, Врањски гласник 23 (1990).
Привреда, друштвени односи и политички живот Чачка 1918—1941, Зборник Народног музеја у Чачку 24 (1994).
Џемијет: организација муслимана Македоније, Косова, Метохије и Санџака : 1919-1928, 2003.
Референце Богумил Храбак: Енциклопедија српске историографије, Београд 1997, pp. 706–707; Живот и дело академика Богумила Храбака. Међународни тематски зборник, Косовска Митровица, 2011;
Види још Списак српских историчара
Спољашње везе Профил на историјској библиотеци Преминуо академик Богумил Храбак (www.politika.rs)
Категорија:Рођени 1927. Категорија:Умрли 2010. Категорија:Историчари из Зрењанина Категорија:Српски историчари Категорија:Наставници и сарадници Универзитета у Приштини Категорија:Доктори историје