Поинцијана

Поинцијана (-{Caesalpinia gilliesii (Wallich ex Hook.) Wallich ex D. Dietr.}-, синоними -{Caesalpinia macrantha Delile, Poinciana gilliesii Hook., Erythrostemon gilliesii (Hook.) Link, Klotzsch et Otto}-) Име рода по италијанском лекару, филозофу и ботаничару Андреји Цезалпинију (-{Andrea Cesalpino,}- латинизирано -{Andreas Cæsalpinus}-, 1524. или 1525.-1603) који је међу првима класификовао биљке према изгледу плода и семена, а не абецедно или према особинама значајним за медицину. Атрибут врсте gilliesii (Гилесов) је по -{John Gillies, M.D.}- (1792 – 1834) шкотском морнаричком хирургу који је касније постао истраживач и ботаничар. Енглески назив је рајска птица (-{bird of paradise}-), али ову врсту не треба мешати са родом -{Strelitzia}- који носи исти назив, али није ни у ближем сродству са Поинцијаном.

Опис врсте Поинцијана је листопадни жбун (у топлијим крајевима и зимзелени), висине 1-1,5 (-3) -{m}-, усправних и ретких грана које формирају округласту и прозрачну круну. У границама природног ареала израсте знатно више. Млади изданци жлездасто длакави. Листови наизменични, око 20 -{cm}- дуги, двоструко перасти; лиске мали, око 8 -{mm}- дуги, дугуљасти, голи.

Петочлани хермафродитни цветови веома су декоративни, бројни, жути, формирају купасте, око 30 -{cm}- дуге, гроздове, отварају се одоздо према горе. Прашника има 10, њихови филаменти су дуги 7-12 -{cm}-, кончасти, пурпурно црвени, штрче из средине цвета у праменовима, што целом жбуну даје необичан изглед. Цветање траје дуго. Време цветања током јуна-септембра. У истој цвасти доњи цветови могу да прецветају, или чак да образују плод, док су терминални још у пупољку.

Махуне дугуљасте, спљоштене, често закривљене, 8-10(-12) -{cm}- дуге и око 2 -{cm}- широке, споља густо и ситно длакаве са смеђим тачкастим мрљама, сламножуте, са петељком дугом око 3,5 -{cm}-. Зреле махуне пуцају и спирално се увијају одбацујући семе на мања или веће одстојања (аутохорија). Семе пљоснато, голо, сјајно, кестењастосмеђе, са тамнијим уздужним пегама, 11-12 -{mm}- дуго, 8-11 -{mm}- широко и 1-2 -{mm}- дебело. Семе ексалбуминског типа семењача непропусна за воду и гасове, ембрион лопатаст, са кратком осом.Вукићевић, Е. (1996): Декоративна дендрологија 4. изд. Универзитет у Београду, Шумарски факултет, Београд

Ареал Нативна је у тропским деловима Америке, углавном у Аргентини, Уругвају и Чилеу. Ван ареала натурализована је у Тексасу и југозападним државама САД, где је позната као жбун рајске птице (-{bird of paradise bush}-), пустињска рајска птица (-{desert bird of paradise}-), жута рајска птица (-{yellow bird of paradise}-) или козја брада (-{barba de chivo}-). Интродукована је и на Медитеран и широко распрострањена посебно на обалама и острвима Мраморног мора где је добила турске локалне називе пашини бркови (-{Paşabıyığı}-), дрво рајске птице (-{Cennetkuşu ağacı}-) и патуљаста акација (-{Bodurakasya}-).

Однос према еколошким факторима и гајење Најиздржљивија је од свих врста из рода, подноси температуре и до -4 °C. На Балканском полуострву често се среће у вртовима и парковима области са медитеранском климом. Као изразито хелиофилној врсти потребно је осигурати јој отворена и светла места. Тек тада показује добру виталност. С обзиром на то да не подноси мраз, мора да се сади на заштићеним местима. Захтева рахла, свежа и хранљива земљишта. Треба је повремено прихрањивати органско-минералним ђубривима и редовно је и обилно заливати. Да би обилније цветала наредне године, треба јој у јесен или крајем зиме скратити гране. У крајевима са континенталном климом може се узгајати у посудама на отвореном, али је преко зиме треба унети у одговарајућу просторију.Шилић, Ч. (1990): УКРАСНО ДРВЕЋЕ И ГРМЉЕ, I издање. ИП Свјетлост. Завод за уџбенике и наставна средства, Сарајево и Београд

Размножавање Генеративно размножавање захтева претходну скарификацију (хемијску или механичку) због лаке дормантности семењаче. Третман концентрованом сумпорном киселином од 10 минута обично је довољан, а сличан ефекат добија се потапањем у топлу воду на 12-24 сата. Семе очува клијавост без промене 10 година и после 24 сата потапања у воду исклија 98% зрнаMarija Marković, Mihailo Grbić, Dragana Skočajić, Danijela Đunisijević-Bojović, Marijana Milutinović (2020): Effects of storage length on Erythrostemon gilliesii (Hook.) Klotzsch seed germination Proceedings of the XI International Scientific Agricultural Symposium “Agrosym 2020”: 236-240. Сетва се врши у стакленик почетком пролећа. Када су клијавци довољно велики да се могу пикирати, пребацују се у појединачне саксије и гаје до краја вегетације. На отворено се пресађују наредног пролећа по престанку опасности од касних пролећних мразева. Од вегетативних метода примењују се зелене резнице крајем лета и почетком јесени. Побадају се у песак у хладне покривене леје.Huxley. A. The New RHS Dictionary of Gardening. 1992

Употреба у медицини Врачеви племена из амазонских кишних шума користе ову биљку и сродне (-{Caesalpinia pulcherrima}-) које зову -{ayoowiri}-, против грознице, рана и кашља. Четири грама корена, наводно, изазива абортус у првом триместру трудноће. Треба знати, међутим, да су зрело семе и зелене махуне токсични, изазивају повраћање и друге стомачне проблеме. Семе има антитуморско дејство.Diggs, Jnr. G.M.; Lipscomb. B. L. & O'Kennon. R. J Illustrated Flora of North Central Texas

Референце

Спољашње везе

Jepson Manual Treatment USDA Plants Profile Photo gallery

Категорија:Хортикултура Категорија:Дендрологија Категорија:Жбуње

Поинцијана

Źródło i licencja