Извршни одбор скупштине општине био је колективни извршни орган у општинама Босне и Херцеговине (1974-1992), Црне Горе (1974-1992), Србије (1991-2002) и Републике Српске (1992-1999).
Србија Термин извршни одбор скупштине општине уведен је Законом о територијалној организацији Републике Србије и локалној самоуправи из 1991. године,Закон о територијалној организацији Републике Србије и локалној самоуправи (Службени гласник Републике Србије, бр. 47/1991) чиме је замењен дотадашњи термин извршно веће скупштине општине, који је био у употреби у СР Србији.
Извршни одбор скупштине општине је извршавао одлуке и друге акте скупштине општине односно старао се о њиховом извршењу; одлучивао о појединим питањима за која би га скупштина општине овластила; предлагао начин решавања појединих питања о којима је одлучивала скупштина општине, као и акте које је скупштина доносила; вршио надзор над радом општинске управе и поништавао или укидао акте општинске управе који нису били у сагласности са законом, статутом односно општинском одлуком; у случају ратног стања, доносио акте из надлежности скупштине општине с тим што је био дужан да их поднесе на потврду скупштини општине чим би она била у могућности да се састане; када скупштина општине није заседала, на предлог председника скупштине општине именовао и разрешавао лица која је именовала и разрешавала скупштина општине (такви акти су се подносили на потврду скупштини општине); вршио и друге послове утврђене статутом и другим актима општине.
Извршни одбор је бирала скупштина општине, а имао је председника и одређени број чланова. Председник скупштине општине је предлагао кандидата за председника извршног одбора. Председник и чланови извршног одбора су могли истовремено бити и одборници скупштине општине.Закон о локалној самоуправи (Службени гласник Републике Србије, бр. 49/1999)
Новим Законом о локалној самоуправи из 2002. године,Закон о локалној самоуправи (Службени гласник Републике Србије, бр. 9/2002) термин извршни одбор скупштине општине замењен је термином општинско веће, уз редефинисање надлежности и увођење инокосне функције председника општине као примарног органа извршне власти у општини.
Босна и Херцеговина Према Уставу Босне и Херцеговине из 1974. године (268. члан), извршни одбор скупштине општине био је колегијални извршни орган општинске власти,Устав Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине (Службени лист СР Босне и Херцеговине, бр. 4/1974) а исти термин првобитно је задржала и Република Српска.
Република Српска Извршни одбор скупштине општине се старао о извршавању одлука и других аката скупштине општине; предлагао начин решавања појединих питања из надлежности скупштине општине, као и акте које је она доносила; вршио надзор над радом локалне управе у општини, поништавао или укидао акте локалне управе у општини који су у супротности са законом односно општинском одлуком; вршио друге послове утврђене статутом и другим прописима општине.
Извршни одбор је бирала скупштина општине, а имао је председника и најмање два члана. Председник скупштине општине није могао бити истовремено и председник извршног одбора. Влада Републике Српске је могла сменити председника и чланове извршног одбора ако би оценила да је њиховим радом битно повређен Устав Републике Српске или закон.Закон о територијалној организацији и локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске”, број 11/94)
Извршни одбори су законом од 18. новембра 1999. замењени инокосним начелницима општина који су се бирали на непосредним изборима за период од четири године.Закон о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске”, број 35/99)
Црна Гора Према Уставу Црне Горе из 1974. године (165. члан), извршни одбор скупштине општине био је колегијални извршни орган општинске власти.Устав Социјалистичке Републике Црне Горе (Службени лист СР Црне Горе, бр. 5/1974) Доношењем новог Устава Црне Горе из 1992. године (66. члан), установљена је инокосна функција председника општине, као примарног органа општинске извршне власти.
Види још Скупштина општине Начелник општине
Референце
Категорија:Општина