Бановина Србија је назив за предложену нову административну јединицу Краљевине Југославије. Стварање ове бановине предложено је након формирања Бановине Хрватске 1939. године. Међутим, због окупације и поделе Југославије од стране Сила Осовине 1941. године, предлог о стварању Бановине Србије никада није реализован.
Предлог После стварања Бановине Хрватске 1939. године, поставило се питање политичког положаја српског народа у Краљевини Југославији, тако да су неки српски интелектуалци (на пример чланови Српског клуба) и политичари (укључујући и неке чланове југословенске владе, као на пример Драгишу Цветковића) предложили и планирали стварање Бановине Србије (или Српске бановине), у коју би ушла подручја постојећих бановина: Врбаске, Дринске, Дунавске, Моравске, Зетске и Вардарске. Организација предложене Бановине Србије била би слична организацији Бановине Хрватске, а седиште би јој било у Скопљу.
Садржина Споразума којим је створена Бановина Хрватска, изазвала је бројне и врло жестоке реакције скоро свих заинтересованих страна. Преовлађујуће мишљење међу Србима било је да су Хрвати, недемократским поступком и без правих српских представника, добили превелику територију на штету српских националних простора и прешироке компетенције на штету интереса државне целине. Док су, међутим, једни веровали да споразум треба ревидирати издвајањем срезова са српском већином, други су пристајали да га прихвате као „свршен чин” под условом да целокупна преостала територија, изузев Дравске бановине, буде омеђена као српска јединица. У таквој ситуацији и Југословенска демократска странка одустала је од предлога о Босни и Херцеговини као четвртој федералној јединици.
Демографија Према југословенском попису из 1931. године, постојеће бановине чија би територија, према предлогу, била укључена у Бановину Србију, имале су следећи састав становништва: Врбаска бановина: 1.037.382, од чега 600.529 православних хришћана Дринска бановина: 1.534.739, од чега 992.924 православних хришћана Дунавска бановина: 2.387.295, од чега 1.393.269 православних хришћана Моравска бановина: 1.435.584, од чега 1.364.490 православних хришћана Зетска бановина: 925.516, од чега 516.490 православних хришћана Вардарска бановина: 1.574.243, од чега 1.046.039 православних хришћана Укупно: 8.894.759, од чега 5.913.741 православних хришћана
Види још Историја Србије Краљевина Југославија Бановина Хрватска Бановина Словенија
Референце
Литература
Србија Категорија:Предложене државе и територије Категорија:Историја Босне и Херцеговине у савременом добу Категорија:Историја Републике Српске Категорија:Историја Македоније у савременом добу Категорија:Историја Србије у савременом добу Категорија:Историја Војводине у савременом добу Категорија:Историја Баната Категорија:Историја Бачке Категорија:Историја Срема Категорија:Историја Косова и Метохије у савременом добу Категорија:Историја Хрватске Категорија:Историја Барање Категорија:Историја Црне Горе у савременом добу Категорија:Односи Србије и Босне и Херцеговине Категорија:Односи Србије и Северне Македоније Категорија:Односи Србије и Хрватске Категорија:Односи Србије и Црне Горе Категорија:Односи Босне и Херцеговине и Хрватске