Александар Вучић — Србија не сме да стане, често скраћено као Србија не сме да стане, је посланичка група у Народној скупштини Србије. Ово је уједно и назив изборне листе под којим је владајућа коалиција у Србији, коју предводи Српска напредна странка (СНС), изашла на Парламентарне изборе 2023.
Иако се у јавности постовећује са Српском напредном странком, ова листа окупља и више мањих политичких странака. Уједно на листи се налазе и одређене нестраначке личности.
СНС има дугу историју ребрендирања назива своје изборне листе у одређени „изборни слоган”, као и коришћење имена Александра Вучића у називу изборне листе, без обзира на ниво избора (локални, покрајински или републички). Што је често критиковано од стране опозиционе јавности у Србији.
Историја коалиција Српске напредне странке
Оснивање странке и почетак мини|усправно=0.8|Томислав Николић, суоснивач СНС У септембру 2008. Српска напредна странка (СНС) је добила статус посланичке групе као фракција унутар Српске радикалне странке (СРС), а месец дана касније СНС је званично успостављена као странка, која је у почетку имала 21. народног посланика. Приликом оснивања, странка је изразила подршку стварању конзервативне политичке коалиције у којој би учествовале Демократска странка Србије (ДСС) и Нова Србија (НС). Ову идеју је касније и спровела у дело, мада само на локалном нивоу, после локалних избора 2009. у Земуну, а касније исте године и на Вождовцу. Годину дана касније Томислав Николић је изјавио да ће њихова сарадња бити настављена. ДСС је одбио формирање коалиције за предстојеће изборе, што је довело до потписивања споразума о сарадњи у новембру 2010. између СНС, НС и још две странке: Покрета социјалиста (ПС) и Покрета снага Србије (ПСС). Њихов први састанак одржан је у фебруару 2011, након чега су почели да организују масовне протесте широм Београда. Николић је током протеста затражио одржавање ванредних избора. Протести су настављени до априла 2011.
Избори 2012, Покренимо Србију Коалиција је формирана у марту 2012. под називом „Покренимо Србију”, у којој су такође биле Бошњачка народна странка (БНС), Демократска партија Македонаца (ДПМ), Народна сељачка странка (НСС), Ромска партија (РП) и мање организације. Назив је коришћен и за један од њихових слогана током избора 2012. и изборну листу за парламентарне изборе 2012. Коалиција је као неке од својих главних циљева навела унапређење привреде и борба против криминала и корупције.
На парламентарним изборима листа „Покренимо Србију” освојила 73 мандата у Народној скупштини. Коалиција није успела да се пласира на прво место на покрајинским изборима у Војводини, где је освојила само 22 мандата. Убрзо после избора, Николић као председник Србије се повукао са места председника СНС, а за новог председника странке је изабран Александар Вучић. Николић је понудио мандат премијера Ивици Дачићу, председнику Социјалистичке партије Србије (СПС), који је и раније био део владе коју је предводила Демократска странка (ДС), да формира коалициону владу са СНС и Уједињеним регионима Србије (УРС). Дачић је убрзо почео формирање, које је завршено у јулу 2012. године. За шефа посланичке групе СНС постављен је Верољуб Арсић, док је Зоран Бабић био заменик шефа до августа 2013, када су заменили места.
Коалиција је настављена крајем 2013, када је Српски покрет обнове (СПО) потписао споразум о сарадњи са СНС, након што је неколико месеци раније прекинуо везе са ДС. У сазиву 2012—2014, СПО је био део посланичке групе Демохришћанске странке Србије (ДХСС).
Чланице:
Српска напредна странка Нова Србија Покрет социјалиста Покрет снага Србије Народна сељачка странка Бошњачка народна странка Демократска партија Македонаца Ромска партија Асоцијација малих и средњих предузећа и предузетника Србије Покрет привредни препород Србије Покрет влашког уједињења Удружење избеглица Србије
Избори 2014, Александар Вучић—Будућност у коју верујемо Влада СНС—СПС, коју је предводио Дачић, реконструисана је у јулу 2013. због несугласица између владајућих странака. Дачић је запретио СНС-у да ће његова странка напустити Владу уколико СНС не прихвати реконструкцију, која је такође спекулисала да би ванредни избори могли бити расписани раније. Док је трајала Дачићева Влада, Вучићева популарност, као првог потпредседника владе, је значајно порасла, те Вучић је у јануару 2014. предлаже расписивање ванредних парламентарних избора, што је Дачићева странка прихватила, а председник републике Николић расписује парламентарне изборе за март 2014. Овога пута коалиција око СНС учествовала је под називом „Александар Вучић—Будућност у коју верујемо”, са Вучићем као кандидатом за председника Владе. На изборној листи су се нашле и СПО, ДХСС и Социјалдемократска партија Србије (СДПС), које се 2012. нису биле део листе.
Коалиција је освојила укупно 158 мандата, премашивши број потребан за већину. Одржани су и избори за одборнике Скупштине града Београда, где је такође освојила већину мандата. Убрзо након избора, СНС и СПС су одлучиле да наставе сарадњу, а Вучић је у априлу 2014. постаје председник Владе. У Београду је за градоначелника изабран Синиша Мали, независни политичар кога је предложила СНС. Посланичка група СНС је од 2014. до 2016. била састављена од представника СНС, ПСС и НСС.
Чланице:
Српска напредна странка Социјалдемократска партија Србије Нова Србија Покрет социјалиста Српски покрет обнове Демохришћанска странка Србије Покрет снага Србије Народна сељачка странка Уједињена сељачка странка
Избори 2016, Александар Вучић—Србија побеђује У јануару 2016. Вучић је предложио расписивање ванредних избора, тврдећи да је „Србији потребно више стабилности да би ушла у Европску унију”. Убрзо након тога, Партија уједињених пензионера Србије (ПУПС), која је била чланица коалиције коју је предводила СПС, придружила се коалицији коју предводи СНС, укључујући и Српску народну партију (СНП) и Самосталну демократску странку Србије (СДСС). Овога пута коалиција око СНС изашла је под називом „Александар Вучић—Србија побеђује”, а Вучић је поново изабран за њеног носиоца. ДХСС и БНС нису биле део изборне листе, мада је Српска демократска странка (СДС) учествовала са коалицијом коју предводи СНС у Војводини.
На републичком нивоу, коалиција „Србија побеђује” освојила је 131 мандат, док је на покрајинским изборима у Војводини успела да се пласира на прво место са укупно 63 мандата. Вучић је остао на својој функцији, а СНС продужила сарадњу са СПС. Посланичка група СНС од 2016. до 2020. била је састављена од представника СНС, СПО, СНП и ПСС. Након избора, Бабића је на месту шефа посланичке групе наследио Александар Мартиновић. Почетком 2017. Велимир Илић, председник НС, саопштио је да је његова странка изашла из коалиције коју предводи СНС. Вучић је изабран за председника Србије на изборима у априлу 2017, а потом је на место председника Владе именовао Ану Брнабић.
Чланице:
Српска напредна странка Народна сељачка странка Уједињена сељачка странка Самостални ДСС Социјалдемократска партија Србије Покрет социјалиста Покрет уједињених пензионера Србије Нова Србија Покрет снага Србије Српска народна партија Српски покрет обнове Демохришћанска странка Србије
Избори 2018—2020, Александар Вучић—За нашу децу мини|Лого изборне листе АВ-За нашу децу (посланичка група 2020—2022) Коалиција око СНС учествовала је и на изборима за одборнике Скупштине града Београда 2018, овога пута под називом „Александар Вучић—Зато што волимо Београд”. СНС је за свог кандидата за градоначелника предложила Зорана Радојичића. Изборна листа „Александар Вучић—Зато што волимо Београд” освојила је 64 мандата, а у јуну 2018. Радојичић је постао градоначелник, док је Горан Весић постао заменик градоначелника. Такође име Александра Вучића наћи ће се на називима свих изборних листа и за друге локалне изборе у Србији.
На парламентарним изборима 2020. коалиција око СНС учествовала је под називом „Александар Вучић—За нашу децу”, а први на изборној листи био је Бранислав Недимовић. Уједињена сељачка странка (УСС), коју предводи Милија Милетић, прикључила се листи. Листа је успела да освоји апсолутну већину мандата, укупно 188 од 250 док је на покрајинским изборима у Војводини освојила 76 мандата од 120. Посланичка група је након избора променила назив из „Српска напредна странка” у „За нашу децу”, а од 2020. до 2022. чинили су је представници СНС, СПО, СНП, ПСС, ПС и НСС. У мају 2021. Српски патриотски савез (СПАС) се утопио у СНС, а његових 10 посланика је почетком јуна приступило посланичкој групи „За нашу децу”.
Чланице:
Српска напредна странка Социјалдемократска партија Србије Покрет социјалиста Партија уједињених пензионера Србије Покрет снага Србије Српска народна партија Српски покрет обнове Народна сељачка странка Уједињена сељачка странка
Избори 2022, Александар Вучић—Заједно можемо све У фебруару 2022. Ана Брнабић је и званично најавила да ће Вучић бити кандидат на новим председничким изборима, док ће на изборној листи за Народну скупштину прва бити Даница Грујичић, познати лекар и нестраначка личност. Кандидат листе за градоначелника Београда на изборе за одборнике Скупштине града Београда био је Александар Шапић, који је претходно био председник СПАС. Коалиција је наступила под називом „Александар Вучић—Заједно можемо све”. Убрзо се Боља Србија (БС) придружила коалицији. Предали су своју изборну листу 16. фебруара, а дан касније ју је потврдила и РИК. Вучић је у првом кругу председничких избора освојио 60,01% гласова, док је коалиција Заједно можемо све изгубила 68 мандата у односу на парламентарне изборе 2020. Изборна листа под именом Александар Вучић-Заједно можемо све освојила је 120 одборничких места, али је са листом окопљеном око СПС и странкама националних мањина формирала владу.
Чланице:
Српска напредна странка Социјалдемократска партија Србије Покрет социјалиста Партија уједињених пензионера Србије Покрет снага Србије Српска народна партија Српски покрет обнове Народна сељачка странка Уједињена сељачка странка Боља Србија
Избори 2023, Александар Вучић—Србија не сме да стане мини|Александар Вучић, председник СНС од 2012. до 2023. На парламентарним изборима 2023. коалиција коју је предводила СНС учествовала је под називом „Александар Вучић—Србија не сме да стане”. На њеној изборној листи су и кандидати Здраве Србије, Радослав Милојичић из Левице Србије, Дејан Булатовић из Савеза социјалдемократа и Татјана Мацура из Странке модерне Србије,СДПС, ПУПС, као и одређене јавне нестраначке личности. Подршку овој листи потписало је 2000 јавних и угледних личности. Србија не сме да стане освојила је 129 одборничких места. Након избора листи под именом Александар Вучић-Србија не сме да стане пришле су и неке опозиционе странке попут Заветника.
Чланице:
Српска напредна странка Социјалдемократска партија Србије Покрет социјалиста Партија уједињених пензионера Србије Покрет снага Србије Српска народна партија Српски покрет обнове Народна сељачка странка Уједињена сељачка странка Здрава Србија Српска левица Савез социјалдемократа
Резултати коалиције на изборима Парламентарни избори + Народна скупштина Републике Србије Година Вођа Гласови % од важећих Бр. Мандати Промена Коалиција Статус Име Странка 2012. Томислав Николић СНС 940.659 25,16% 1. 52 Покренимо Србију 2014. Александар Вучић 1.736.920 49,96% 1. 85 Будућност у коју верујемо 2016. 1.823.147 49,71% 1. 27 Србија побеђује 2020. 1.953.998 63,02% 1. 57 За нашу децу 2022. 1.635.101 44,27% 1. 68 Заједно можемо све 2023. Милош Вучевић 1.783.701 48,07% 1. 9 Србија не сме да стане
Покрајински избори + Скупштина Аутономне Покрајине Војводине Година Вођа Гласови % од важећих Бр. Мандати Промена Коалиција Статус Име Странка 2012. Игор Мировић СНС 185.311 19,26% 2. 22 Покренимо Војводину 2016. 428.452 45,78% 1. 41 Србија побеђује 2020. 498.495 61,58% 1. 13 За нашу децу 2023. Дамир Зобеница 466.035 48,82% 1. 10 Војводина не сме да стане
Избори за одборнике Скупштине града Београда