Игре глади () је дистопијски роман за младе из 2008. године, америчке књижевнице Сузан Колинс. Радња је испричана из перспективе шеснаестогодишње Кетнис Евердин, која живи у футуристичкој, постапокалиптичној нацији Панем на простору Северне Америке. Капитол, високо развијена метропола, спроводи политичку контролу над остатком нације. „Игре глади” су годишњи догађај у којем се по један дечак и једна девојчица старости од 12 до 18 година из сваког од дванаест дистрикта око Капитола бирају путем лутрије за учешће у телевизијској борби на смрт.

Роман је добио признање критичара и других писаца. Хваљен је због радње и развоја ликова. У писању Игара глади, Колинсова је црпела инспирацију из грчке митологије, римских гладијаторских игара и савремене ријалити телевизије. Роман је освојио бројне награде, укључујући медаљу Млади читалац Калифорније, и проглашен је за једну од најбољих књига године од стране часописа Publishers Weekly 2008. године.

Игре глади су први пут објављене у тврдом повезу 14. септембра 2008. године, у издању издавачке куће Scholastic, са корицама које је дизајнирао Тим О’Брајан. Од тада је реиздавана и у меком повезу, као аудио-књига и електронска књига. Након почетног тиража од 200.000 примерака, до фебруара 2010. године продато је 800.000 копија. Од издавања, роман је преведен на 26 језика, а права на издавање продата су у 38 земаља.

Роман је први у трилогији Игре глади, а прате га Лов на ватру (2009) и Сјај слободе (2010). Филмска адаптација, у режији Герија Роса, за коју је Колинсова била коаутор сценарија и копродуцент, премијерно је приказана 2012. године.

Године 2020. трилогија је добила први преднаставак, Балада о птици певачици и змији, док је 2025. изашао други преднаставак под насловом Освит дана жетве.

Позадина Сузан Колинс је изјавила да је инспирацију за Игре глади добила док је мењала ТВ канале. На једном каналу је видела људе који се такмиче у ријалити шоу програму, док је на другом гледала снимке инвазије на Ирак. Та два приказа су „почела да се мешају на веома узнемирујући начин”, и тако је настала идеја за књигу. Грчки мит о Тезеју је био једна од главних основа за причу, а Колинсова је описала Кетнис као футуристичког Тезеја, док су римске гладијаторске игре послужиле као оквир за радњу. Осећај губитка, који је Колинсова развила због очеве службе у Вијетнамском рату, такође је утицао на причу. Кетнис је изгубила оца са 11 година, пет година пре почетка радње. Колинсова је навела да су смрти младих ликова и други „мрачни делови” били најтежи за писање, али је прихватила да су такви делови неопходни за причу. С друге стране, сцене у којима се Кетнис присећа срећнијих тренутака из прошлости сматрала је пријатнијим за писање.

Радња

У нацији Панем, која је настала на остацима Северне Америке након апокалиптичног догађаја, богати Капитол експлоатише дванаест околних дистриката ради њихових природних ресурса и радне снаге.Blasingame, James. Journal of Adolescent & Adult Literacy, , 2009, p. 724+. Academic OneFile, Accessed 6 Dec. 2016. Као казну за неуспелу побуну против Капитола у прошлости, која је резултирала уништењем Дистрикта 13, један дечак и једна девојчица узраста од 12 до 18 година из сваког од преосталих дистриката бирају се путем годишње лутрије за учешће у „Играма глади”. У овом такмичењу, учесници названи „трибути”, морају да се боре на смрт у посебној арени док не остане само један победник.

Шеснаестогодишња Кетнис Евердин из Дистрикта 12, округа богатог угљем, добровољно се пријављује за 74. Игре глади уместо своје дванаестогодишње сестре Примроуз. Мушки трибут је Пита Меларк, бивши школски друг Кетнис, који јој је једном дао хлеб из породичне пекаре када је њена породица гладовала. Током дана који претходе Играма у Капитолу, они добијају савете од свог пијаног ментора Хејмича Абернатија, јединог живог победника Игара из Дистрикта 12; пратиље Ефи Тринкет; и различитих стилиста, како би побољшали свој јавни имиџ и привукли потенцијалне спонзоре. Кетнисин стилиста, Сина, дизајнира костиме за Кетнис и Питу који их издвајају из масе. Током процене од стране Твораца игара, Кетнис добија највишу оцену међу учесницима. Међутим, Ру, мала девојчица из Дистрикта 11, прати Кетнис и Питу током тренинга. У интервјуу пре Игара, Пита открива своју дугогодишњу, неузвраћену љубав према Кетнис. Шокирана, Кетнис верује да је то трик за привлачење спонзора, али касније схвата његову искреност. Хејмич промовише њихов имиџ „уклетих љубавника”.

Игре почињу, а скоро половина учесника је убијена одмах на почетку током борбе око оружја и залиха у центру арене, познатог као Рог изобиља. Кетнис игнорише Хејмичев савет да одмах побегне и замало губи живот, али користи своје ловачке вештине да се сакрије у шуми. Неколико дана касније, вештачки изазван пожар приморава Кетнис да се приближи осталима. Угледају је и почну је јурити „каријеристи”, учесници из дистриката 1, 2 и 4, који од детињства тренирају за Игре, заједно са Питом, који изгледа да се удружио са њима. Ру, скривена у оближњем дрвету, упозорава Кетнис на осињак „оса трагачица”. Кетнис га обара, ослобађајући осе које су генетски модификоване да нападну и убију оне који их узнемире. Њихов отров убија двоје каријериста и растерује остале, али и Кетнис је уједена и почиње да халуцинира. Пита се враћа, али уместо да је убије, каже јој да побегне. Кетнис касније склапа савез са Ру, која касније бива смртно рањена. Кетнис убија њеног нападача и украшава Руино тело цвећем у знак пркоса Капитолу. Њен гест инспирише Дистрикт 11, који јој шаље хлеб као знак захвалности.

Објављује се ново правило које дозвољава победу двоје учесника ако су из истог дистрикта. Кетнис проналази Питу, тешко повређеног, и брине се о њему. Она се претвара да је заљубљена у њега како би добила дарове од спонзора. Када творци Игара пошаљу у арену оно што је сваком такмичару најпотребније, Кетнис ризикује живот како би набавила лек за Питу. Пресреће је каријеристкиња Клоув, која је провоцира у вези Руине смрти и покушава да је убије, али њу убија Треш, мушки трибуте из Дистрикта 11, који поштеђује Кетнис због Ру. Лек спашава Питин живот и њих двоје проводе време у лову и прикупљању хране.

Треша касније убија Катон, а још један трибут, под надимком Препредена, умире након што поједе отровне бобице. У арену су затим пуштени генетски модификовани вукови, који убијају Катона. Игре кулминирају када су Кетнис и Пита последњи преживели, али им Капитол одузима заједничку победу како би их приморао да се боре једно против другог. У знак пркоса, они планирају заједничко самоубиство отровним бобицама, што приморава Творце игара да их прогласе за победнике. Иако обоје примају херојску добродошлицу као пар, Хејмич упозорава Кетнис да Капитол може предузети акцију против ње због њеног пркоса. По повратку у Дистрикт 12, Пита сазнаје да су Кетнисини поступци делом били стратегија, што га повређује. Кетнис остаје несигурна у своја осећања и будућност.

Ликови Кетнис Евердин је храбра, сналажљива и емпатична шеснаестогодишња девојка из Дистрикта 12. Има потребу да заштити оне које воли, посебно своју млађу сестру Прим. Бори се за преживљавање и опстанак, и постаје симбола отпора против Капитола. Њен унутрашњи конфликт огледа се у оклевању да се препусти осећањима према Пити, јер сматра да би љубав могла да је учини рањивом. Кетнис је симбол побуне, али и хуманости у немилосрдном свету. Пита Меларк је нежан младић, са емпатијом и харизмом. Он је потпуна супротност Кетнис, јер се више ослања на стратегију и речитост него на силу. Његова искрена заљубљеност у Кетнис је кључни аспект његовог карактера у књизи. Унутрашњи конфликт лежи у његовој борби да остане веран својим моралним вредностима, чак и када му је живот у питању. Пита симболизује наду и веру у људску доброту, чак и у најсуровијим околностима. Гејл Хоторн је храбар и одлучан Кетнисин пријатељ. Пун је горчине и гнева према Капитолу. Његов однос са Кетнис изграђен је на пријатељству и заједничком преживљавању суморне свакодневнице у Дистрикту 12. Мржња према Капитолу понекад замагљује његову етику, што постаје све израженије како прича напредује. Гејл симболизује бес и револуционарни дух, али и опасност радикализма. Примроуз Евердин је нежна, емпатична дванаестогодишња сестра Кeтнис. Представља симбол невиних живота које Капитол уништава већ годинама. Иако није физички јака, њена снага лежи у доброти и другим вештинама. Она је разлог зашто се Кетнис добровољно пријављује за Игре глади. Прим је срж Кетнисиној мотивацији и симболизује невиност коју Кетнис настоји да заштити у суровом свету. Хејмич Абернати је циничан, саркастичан и алкохоличар, али испод грубе спољашњости крије дубоку тугу и осећај одговорности према својим штићеницима. Његов унутрашњи конфликт произлази из траума које је претрпео у претходним Играма и кривице због немогућности да заштити победнике из свог дистрикта. Хејмич симболизује последице Капитолове суровости и систематског уништавања људске психе. Ефи Тринкет је наивна, опседнута правилима и стандардима Капитола, али кроз књиге показује назнаке емпатије према Кетнис и Пити. Иако на почетку делује као карикатура Капитола, Ефи постепено открива да поседује саосећање и способност промене. Она представља спољашњи сјај и површност Капитола, али и могућност индивидуалног развоја унутар репресивног система. Председник Сноу је манипулативан, хладан и немилосрдан. Његова главна особина је контрола кроз страх и насиље. Он симболизује тиранију, репресију и моћ која се одржава на рачун уништавања других.

Теме thumb|Ауторка Сузан Колинс, 2010. У интервјуу са Колинсовом, наводи се да роман „разматра питања као што су екстремно сиромаштво, глад, угњетавање и последице рата, између осталог”. Роман се бави борбом за самоочување с којом се суочавају становници Панема у својим дистриктима и у оквиру Игара глади у којима морају да учествују. Глад грађана и њихова потреба за ресурсима, како у арени тако и ван ње, стварају атмосферу беспомоћности коју главни ликови настоје да превазиђу у борби за опстанак. Кетнис мора да лови како би обезбедила храну за своју породицу, што доводи до развоја вештина корисних у Играма (попут њене вештине с луком и стрелом) и представља њено одбијање да се повинује правилима Капитола у ситуацијама које угрожавају живот. Говорећи о паралелама између Игара и популарне културе, Дарен Франич из часописа Entertainment Weekly пише да је књига „прецизна сатира ријалити телевизијских емисија” и да лик Сине „готово делује као учесник у фашистичкој верзији емисије Project Runway, користећи Кетнисине костиме као средство за изражавање потенцијално опасних идеја”.

Избори које ликови доносе и стратегије које примењују често су сложени у моралном погледу. Трибутима је важно да креирају личност коју желе да публика види током Игара. Часопис Voice of Youth Advocates као главне теме Игара глади наводи „контролу владе, 'великог брата' и личну независност”. Издавач -{Scholastic}- указује да трилогија истражује тему моћи и пропадања, сличну оној у Шекспировом Јулију Цезару. Лора Милер из New Yorker-а сматра да је ауторкина премиса Игара – као пропагандне вежбе и „понижавајуће, али и мучне казне” за неуспели устанак против Капитола – неуверљива. „Не деморалишете и не дехуманизујете народ претварајући га у славне личности и учећи га како да креира привлачну персону за масовну публику”. Међутим, прича функционише много боље ако је тема варљивост средњошколског друштвеног искуства. Милерова пише: