Тукуља (, ) је насељено место у Мађарској, у Пештанској жупанији. Тукуља потпада под Сигетсентмиклошки округ.
Тукуља је важна као једно од 20-ак места у Мађарској са постојећом српском мањинском самоуправом.
Природне одлике мини|300п|д|Римокатоличка Капела св. Ане Тукуља се налази у северној Мађарској. Насеље је положено на северу Чепелског острва, велике аде Дунава, непосредно јужно од Будимпеште. Величина сеоског атара је 38,49 -{km}-2.
Историја По Јакову Игњатовићу књижевнику Тукуља спада у ред најстаријих места које је било насељено Србима на простору Мађарске. Основано је у доба Стефана Немање и Арпадоваца.Јаков Игњатовић: "Мемоари", Београд 1966. Срби су у насељу масовније присутни од Велике сеобе, али убрзо је већина покатоличена. У турско време помињу се два римокатоличка фратра Бернандо Спаић и Еветовић који мисионаре у околини. Због промене вере од православаца Срба постали су "Шокци" (Срби католици) које је интензивна хрватизација "приграбила", тако у Тукуљи данас има и становника који се изјашњавају као Хрвати. Но њихово српско порекло је неспорно, а језик су свој и обичаје одржали. У месним приликама сви се називају "источним Шокцима"Емил Чакра: "Словенка", Нови Сад 1860. односно „Рацима“.Јожеф Силађи: "Порекло и обичаји тукуљских, хамжабешких и ерчинских Раца", Будимпешта 2013. У другој половини 20. века говор "Раца" у Тукуљи има измешане источно-херцеговачке и млађе икавске дијалекатске групе."Јужнословенски филолог", Београд 1991.
Претпоставља се (по Алекси Ивићу) да из Тукуље (по њој су прозвани Поповићи са "Текелије") потиче стара српска војничко-племићка породица Поповић-Текелија. Браћа Јован Текелија и Остоја (или Стеван) су 1706. године добили угарско племство - диплому и грб. Најпознатији потомак њен био је учени доктор права (први од Срба) и велики српски мецена Сава Текелија.Александар Форишковић: "Текелије, војничко племство из 18. века", Нови Сад 1985.
Корнелије Станковић је забележио у околини Будима српску народну песму "Марко и Вила", коју је објавио новосадски часопис "Даница" 1863. године. Он је ту песму чуо "од једне девојке Србкиње римске вере" родом из Тукуље."Даница", Нови Сад 1863.
По подацима из 1905. године место (као "Текел") у Пештанској жупанији имало је пет православних Срба, док су њих 1467 били "Илири-Шокци".Мата Косовац: "Српска православна митрополија карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
Петар Сушић је 20 година био председник Општине Тукуља, а његова супруга Тереза Бокан је иницијатор оснивања Српске мањинске самоуправе у месту 2006. године. Председница Српске мањинске самоуправе (2010-2017) била Зора Пејовић Секељ."Српске недељне новине", Будимпешта 2010. Нема у њој православне цркве, па верници посећују оне у околини, пре свега у Чипу.
Фоклорна група "Коло" из Тукуље, поред хрватског, негује и српски фолкор.
У месту се сваке године одржава "Рацки бал", а певањем се бави месно "Рацко мушко певачко друштво". На градском гробљу се налазе стари српски гробови са споменицима који имају српски ћирилични текст."Српске недељне новине", Будимпешта 2012.
Референце
Становништво
По процени из 2017. у граду је живело 10.174 становника.
Већинско становништво у Тукуљи су Мађари, а мањине су: Хрвати, Немци, Срби и Роми.
Референце „Српска Дијаспора"
Спољашње везе
www.tokol.hu Званичне странице Тукуље
Категорија:Насељена места у жупанији Пешта Категорија:Википројект географија/Насеља у Мађарској Категорија:Насеља са српском мањином у Мађарској