Трг Николе Пашића је централни градски трг у Београду, Србија. Налази се на простору између Теразија, Булевара краља Александра и Дечанске улице, у општини Стари град и то је најмлађи трг у граду. Изграђен је 1953. када је на њему изграђен и водоскок.
Име Назван је по једном бившем градоначелнику Београда, Николи Пашићу, који је пре Другог светског рата био и премијер Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Први назив овог трга је био Трг Маркса и Енгелса - по Карлу Марксу и Фридриху Енгелсу, главним комунистичким идеолозима. Овај назив трг је носио до 1997. године, када је одлуком Скупштине града Београда тргу одређен нов назив. Исте године преименоване су и улице које окружују трг - Булевар Револуције (данас Булевар краља Александра) и улица Моше Пијаде (данас Дечанска улица).
Историја У првој половини 19. века, на простору овог трга је била пуста ливада, коју је пресецао Цариградски друм. После Првог светског рата, на овом простору су се углавном налазиле приземне и једноспратне куће. Мала бензинска пумпа се овде налазила 1926.„Споменици новог доба”, Политика, 13. авг. 1926, стр. 6 (фото)
Зграда Аграрне банке је изграђена 1934 а Палата пензионог фонда уз Теразије 1939. Између њих су биле приземна кафана "Топола", на шпицу преко пута Аграрне банке, где се данас налази фонтана, и зграда на спрат, у којој је био Окружни суд. У 1939. пробијена је улица између Палате пензионог фонда и бившег Окружног суда, веза између улица Краља Александра и Пашићеве (Нушићеве), а пробијане су и још две улице управно на Дечанску. Било је предвиђено да на месту "Тополе" буде нова палата Народне банке."Време", 30. јул 1939 Али банка је одустала од тога и догодине продала плац Београдској општини."Време", 19. септ. 1940
Формирање трга је почело после Другог светског рата, када су порушене старе зграде, премештена трамвајска окретница (која се ту налазила 1947-49), омладинске бригаде су 1949. радиле на зградама око будућег трга (зграда Јединствених синдиката, „Југословенска књига”, „Борба”, дозиђивање Централног комитета, тј. бивше Аграрне банке).„Ово смо ми градили...”, „20. октобар”, 18. нов. 1949, стр. 3 Постављен је водоскок и уклоњена ограда испред дома Народне скупштине. По пројекту је планирано да се овај део града отвори као пешачка зона и да буде пријатнији за грађане. Било је предвиђено подизање споменика Марксу и Енгелсу, за који је конкурс завршен почетком 1956.„Награђена решења”, Борба 1956-01-29, стр. 3 (фото) Дом синдиката је отворен 1957. Стамбена зграда под називом „Панђелина кућа” која се налазила између тадашњег ЦК (раније Аграрне банке) и Савезне скупштине ФНРЈ срушена је у августу 1958.„Још данас”, Борба, 15. авг. 1958, стр. 6 Такође је срушена и зграда до ње.„Још две недеље”, Борба, 6. авг. 1958, стр. 6 Први платан је засађен 16. октобра 1981, у оквиру акције озелењавања града „Стабло по стабло − дрворед”.„Први платан на Тргу Маркса и Енгелса”, Борба 1981-10-17, стр. 14 (фото)
На тргу се до 1987. налазио паркинг.Борба, 8. јан. 1987, стр. 11Борба, 11. авг. 1975, стр. 8 (илустративна фотографија) На лето те године, до септембра, обављено је преуређење по идејном решењу арх. Олге Милићевић-Николић и инж. хортикултуре Милене Матић,Борба, 5. авг. 1987, стр. 9 када је трг добио зелене површине, клупе, фонтану и басен, и поплочан црвеним плочицама.Борба, 8. сеп. 1987, стр. 11Борба, 15. сеп. 1987, стр. 12 Тада се мислило да је ово само привремен изглед, јер се очекивало да ће за "15 година" овде бити метро-станица.
Центром трга доминира једна од највећих фонтана у Србији, која се налази испред Историјског музеја Србије. Неки делови трга представљају пешачку зону, док су неки делови отворени за саобраћај. У одређеним терминима, делови пешачке зоне се претварају у мини сајмове или се на њима одржавају спортске манифестације.
На Тргу је 1998. године откривен споменик Николи Пашићу, рад вајара Зорана Ивановића. Споменик је од бронзе, висине 420 -{cm}-.
Живи свет Најважније птице гнездарице трга и околине су домаћи голуб, врабац покућар, сива врана, ветрушка и црна чиопа. У оближњем Пионирском парку се гнезде и голуб гривнаш и велика сеница, чија песма може да се чује са трга.Explore Data
Референце
Литература
Борба -{pretraziva.rs}-
Спољашње везе Београдска општина купила је у центру града једно велико имање, Време, 19. септ. 1940, стр. 8. Дигитална народна библиотека (приступ. 19.9.2019) - фотографија простора испред будућег Дома синдиката.
Категорија:Улице на Старом граду (Београд) Категорија:Тргови у Београду