мини|десно|250п|<center>Штитаста дафина у две фенофазе: цветање (лево) и плодоношење (десно). Штитаста дафина (-{Elaeagnus umbellata Thunb.}-) припада истоименој фамилији -{Elaeagnaceae}-. Име рода потиче од грчких речи -{ελατια}- = маслина и -{αγνος}- = конопљика (због сличности са маслином и конопљиком), а име врсте од латинске речи -{umbella}- = штит (због штитастих цвасти). Отуда и српски назив штитаста дафина, а такође се среће и назив јесења маслина (израз позајмљен од енглеског назива -{“autumn olive”}-). У Индији, где је аутохтона има много назива -{rib}- (Бихар); -{ghain, gehain}- (Химачал Прадеш) -{bammerwa, ghain, kenikoli}- (Панџаб)Parmar, C., & Kaushal, M.K. (1982): Elaeagnus umbellata. pp. 23–25. In: Wild Fruits. Kalyani Publishers, New Delhi, India..

Опис врсте

Штитаста дафина је листопадни жбун, висине око 4 -{m}-, Гране су често бодљиве, жутосмеђе и сребрнасте.

Листови су наизменични, елиптични 4-10 -{cm}- дуги, широки 2-4 -{cm}-, целог и таласастог обода. У младости су листови пекривени сребрнастим љуспама.

Цветови су двополни, жућкасто бели, мирисни и богати нектаром. Појединачни су, или до 7 у пазуху листа, на кратким петељкама. Перигон је четворочлан и звонаст. Прашника има 4. Цвета у априлу.

Плод је округласта до овалана коштуничава ахенија, дуга око 1 -{cm}-, у почетку зрења наранџасте боје са сребрним љуспама а када је зрела црвена са сребрним или браон љуспама. Када је зрео, плод је јестив. Плодоноси у августу.

Ахенија (комерцијално семе) је дужине 5,5-7 -{mm}-, ширине 2-3 -{mm}-, ускоелиптичног облика, сужава се са обе стане. Број зрна у килограму варира од 44.400 до 120.000.

Ареал Од природе расте у шумама Химачал Прадеша (Индија) од 1.200 до 2.100 -{m}- н.в. Честа је, посебно на сувим и изложеним планинским теренима. Налази се и у Авганистану, северној Кини и Јапану.

Биоеколошке карактеристике Врста брзо расте и почиње да плодоноси после 3-5 година. Производи велику количину плода и свако стабло произведе 1-3,5 -{kg}- семена годишње. Добро успева на различитом земљишту, и на глиновитом и на песковитом, а најбоље успева на песковитој иловачи. Што се тиче плодности земљишта, најбоља су умерено плодна, али добро успева и на сиромашном земљишту јер њен корен може да веже азот из ваздуха. На тај начин, биљка може да користи азот и када га у земљишту нема довољно. Осим тога, има добру изданачку способност и снажан коренов систем, па се може користити за везивање насипа, косина, падина и еродираних терена. Отпорна је према суши, добро подноси дим и прашину, ниске температуре и до -40 °-{C}- и градске услове. Одрасла стабла могу да расту и у полусенци, али слабије плодоносе. Због отпорности према сушним условима, може се користити у заштитним појасевима око поља, кућа и вртова.

Примена Када је реч о употреби и значају ове врсте у пејзажној архитектури и хортикултури, њена декоративност се огледа у сребрнастом изгледу и лепим плодовима у јесен. Због допадљивог хабитуса, прилагодљивости климатским условима Србије, али о осталих добрих особина, треба је препоручити за гајење код нас, пре свега у декоративне сврхе, уз дозу опреза због испољавања инвазивности у неким деловима света. Тако је ова врста у централном и источном делу САД једна од најпроблематичнијих, због брзог раста, обилног плодоношења, орнитохорије и лаког прилагођавања различитим типовима станишта и брзог ширења. После сече лако се регенеришеNestleroad, J., U. D. Zimmerman, and J. E. Ebinger. 1984. Autumn olive reproduction in three Illinois state parks.. То све омогућава експанзију ове врсте на нова подручја уз угрожавање и потискивање аутохтоних врстаSternberg, G. (1982): Elaeagnus umbellata in Illinois conservation practice. Report. 111. Dept. of Conservation, Virginia, 251–278.. У спречавању неконтролисаног ширења ове врсте, сеча и паљење су се показале као неуспешне мере, јер чак и стимулативно делују на развој нових изданака. За контролу се препоручује једино употреба хербицида.

Ако се штитаста дафина гаји уз воћке у плантажама, забележено је повећање приноса од 10%. У Канади се гаји у плантажама црног орахаа (Juglans nigra).

Плодови су јестиви и дуготрајни. Могу се чувати на собној температури до 15 дана. Слаткастокиселог укуса су, богати протеинима. и витаминима C, А и Е. Семе се користи против кашља и плућних инфекција. Плодови садрже и значајне количине важних масних киселина које су веома неуобичајене за воће, а врши се и истраживање значаја плодова за смањења ризика од рака. Имају 7 to 17 пута више антиоксиданта ликопена од парадајзаFordham, I.M., Clevidence, B.A., Wiley, E.R., et al. (2001): .

Унутарврсни таксони -{´Cardinal´}- и -{´Red Wing´}-- иако су развијене као декоративне сорте могу се гајити и као воћне; -{´Hidden Springs´}- - има способност већег плодоношења; -{´Jazbo´}- - овај култивар се гаји због сочних плодова за које се каже да су зрели “када опадају у руку”.

Размножавање Размножава се семеном и вегетативно. Време сакупљања плода је од септембра до новембра месеца. За ницање семена без неког претходног третмана, потребно је 18 месециEckardt, N. & Sather, N. (1987): The nature conservancy element stewardship abstract for E. umbellata practice. Prelim. Report. 111. Dep. of Conservation, 1–4.

Истраживања биолошких и еколошких карактеристика -{Elaeagnus umbellata Thunb.}-, као једне од потенцијално инвазивних врста код нас показује низак степен инвазивности. Обављена фенолошка осматрања у вези са обилношћу и периодицитетима урода ове врсте и биометријска анализа плода и семена указали су на висок квалитет генеративног репродуктивног материјала. Испитивањем дормантности семена ове врсте у нашим условима, као значајаног фактора контроле потенцијалне инвазивности, констатована је двострука дормантност семена за чије отклањање су потребни комбиновани хемијски третман и вишемесечна стратификација.

Референце

Категорија:Elaeagnus Категорија:Дендрологија Категорија:Хортикултура Категорија:Жбуње