Никола Несторовић (Пожаревац, 15. април 1868 — Београд, 18. фебруар 1957) био је српски архитекта и универзитетски професор.
Биографија У Пожаревцу је завршио основну школу и нижу гимназију. После се преселио у Београд, где је матурирао у Реалној гимназији, после чега је уписао Технички факултет Велике школе. Дипломирао је 1890. године, и запослио се као подинжењер у Министарству грађевина. Послат је на рад у Пожаревцу, где је обављао послове на обележавању шума и на регулацији тока реке Мораве.
У Београд се вратио 1893. године, са захтевом за стипендију студија архитектуре у иностранству. Није добио стипендију, али је добио плаћено одсуство и тај период је искористио и отишао на Техничку високу школу у Берлин. Студирање је завршио 1896. и након годину дана је положио и државни испит. Вратио се у Београд и у Министарству грађевина је радио до 1905. године. Већ 1898. је постао хонорарни професор Техничког факултета. За сталног ванредног професора изабран је 1905. а за редовног 1919. године. После пензионисања је остао на Факултету као хонорарни наставник, све до Другог светског рата.
До данас је познато да је пројектовао шездесетосам објеката, углавном јавне, пословне и стамбене намене, док се у домену сакралне архитектуре опробао на два пројекта, односно конкурсна рада. Стваралачка делатност од три деценије и велика продуктивност, омогућили су свеобухватно сагледавање, не само пројектантског опуса аутора, него и српске архитектуре тог периода и појединих њених најзначајнијих примера, чији је управо Несторовић аутор. Образован у духу академизма, а савремен у схватањима, током целог стваралачког рада кретао се између академских постулата и савремених сецесијских тежњи, под утицајем средине у којој је стварао. На почетку каријере канони академизма су му послужили као сигурни и проверени ослонац, да би кроз сарадњу са архитектом Андром Стевановићем, остварио већу сигурност и слободу у индивидуалнијем уметничком изразу.http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/4960?show=full
Једно од његових дела је Зграда „Путника” на Теразијама, подигнута 1914. за потребе банке Николе Бошковића.
Његов отац је био трговац и председник Пожаревачке општине, а син архитекта Богдан Несторовић.
Значајнија архитектонска дела Управа фондова (данас Народни музеј) са Андром Стевановићем Кућа Н. Несторовића - Кнеза Милоша 40 Кућа В. Марковића - Теразије 38 са Андром Стевановићем Београдска задруга - Карађорђева 48 са Андром Стевановићем Зграда трговца Стаменковића (колоквијално: Зграда са зеленим плочицама) - Угао Краља Петра и Узун-Миркове са Андром Стевановићем Хотел Бристол - Угао Карађорђеве и Херцеговачке Зграда Техничких факултета- Булевар краља Александра
Галерија
Референце
Литература
Дивна Ђурић-Замоло; Градитељи Београда 1815-1914
Спољашње везе Преци и потомци: Градитељи на почетку 20. века - Никола Несторовић (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)
Категорија:Рођени 1868. Категорија:Умрли 1957. Категорија:Пожаревљани Категорија:Српски архитекти Категорија:Архитектура класицизма у Србији Категорија:Архитектура сецесије у Србији