Књаз Црне Горе била је званична титула шефа државе у Књажевини Црној Гори од 1852. до 1910. године. Ово звање је означило коначно и формално одвајање свјетовне од црквене власти у Црној Гори.
Одвајање свјетовне и духовне власти Иако је у историји Црне Горе постојао преседан са Шћепаном Малим, који је владао као свјетовни владар (1767—1773), Црна Гора је суштински била теократија којом су управљале владике из династије Петровића Његоша.
Тек након смрти Петра II Петровића Његоша 1851. године, његов насљедник Данило одбија да се замониши. Уз подршку Русије, он проглашава Црну Гору за свјетовну књажевину 1852. године. Овим чином, владар је престао бити црквени поглавар, чиме је институција владичанства замијењена кнежевским (књажевским) достојанством, а држава је почела да се изграђује на модерним грађанским принципима.
Списак књажева Црне Горе
бр. Портрет Име и презиме(Рођен–Умро) Владавина Династија Кључни догађаји и овлашћења 1. 100px Данило I Петровић Његош(1826—1860) 1. јануар 1852 — 13. август 1860. Петровићи Његоши Први свјетовни владар. Донио Општи земаљски законик (1855). Побиједио Турке на Граховцу (1858). Успоставио строгу централну власт и сузбио племенско безвлашће. 2. 100px Никола I Петровић Његош(1841—1921) 13. август 1860 — 28. август 1910. Петровићи Његоши Извојевао међународно признање независности 1878. године. Донио први Устав (1905). Проширио границе државе и модернизовао војску и управу. Године 1910. узео титулу краља.
Детаљне надлежности и утицај владара
Књаз Данило I (1852–1860) Као први књаз, Данило је имао скоро апсолутну власт. Његове надлежности биле су усмјерене на разбијање сепаратизма појединих племена: Унутрашња управа: Увео је порезе и редовне државне приходе, што је раније било готово немогуће спровести. Законодавство: Његов Законик је први пут у историји Црне Горе изједначио све грађане пред законом, без обзира на племенску припадност.
Књаз Никола I (1860–1910) Николина владавина као књаза трајала је пола вијека и донијела је институционализацију државе: Дипломатија: Књаз је лично водио спољну политику и био познат као „таст Европе” због удаја својих кћери за европске принчеве и краљеве. Судска власт: Задржао је право „Господаревог суда” – посљедње инстанце у споровима, коју је често користио испред дворца на Цетињу. Уставни шеф државе: Након 1905. године, књаз више није могао доносити законе самостално, али је задржао право именовања министара и распуштања скупштине, што му је омогућило да и даље доминира политичким животом.
Кнез и књаз Ради се о прихваћеном облику ријечи „кнез“ на руском језику („књаз“, руски: -{князь}-) након успостављања свјетовне власти у Црној Гори, будући да је до тада већ постојала титула кнеза, коју су користиле сеоске (племенске) старјешине. Желећи да избјегне поистовјећивање старе племенске и нове владарске титуле у Црној Гори, Данило Петровић је својом наредбом забранио да се сеоске старјешине смију убудуће користити титулом кнеза, а за своју владарску титулу је изабрао руски назив „књаз“.
Титулације До 1878. године, црногорски књаз је користио титулацију: „Његова Свјетлост Књаз Црне Горе“. Од 1878. се користи титула: „Књажевско Височанство“. У уставу из 1905. године, црногорски владар се назива: „Књаз Господар“, што представља спој са титулом „господар“ из времена Зете Црнојевића.
Референце
Литература
Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 4, Daily Press-Вијести, 2006.
Категорија:Титуле Категорија:Називи државних поглавара Категорија:Књажевина Црна Гора Категорија:Историја Црне Горе Категорија:Петровићи Његоши