Шестани су у позном средњем вијеку били катун, а касније племе и крај у општини Бар, у Црној Гори. Обухватају планински ланац од Лонца до Куноре (Весир, Вардол, Вагања и Студеница), простор дуж обале Скадарског језера до Крњица (Петале, Ситоица, брда Обод, Палине главице, Орвана, Селијевица и Љубина) до Мурића. Главна братства у племену су: Лукићи, Дедићи, Ђуравци, Караникићи, Ђонковићи и Вучедабићи. По предању, највећи дио Шестана воде поријекло из Шкреља (по предању, од шест брата, по чему је племе и добило име). Мада, њихово поријекло се везује и за Зету, и сам град Скадар. Краљ Никола I је у Књазу Арваниту написао: „Те град Скадар напусти се; пут Улциња Латин мину, А Срби се измакоше под Румију, у Крајину. Највећим дијелом су били православни, али су посредством барског бискупа и присуства Млетачке републике прешли на католицизам. Међу њима су вјековима били католички мисионари. Надбискуп барски Марин Бици (1610.г.) их не наводи као католике, а неколико шестанских села (1618.г.) наводи као православна села (Гурза, Ђуравци, Дедићи) док су та села каснији надбискупи наводили као католичка. Послије Берлинског конгреса, 1878. године, ушли су у састав Књажевине Црне Горе, у којој су имали и своју капетанију. Шестани су били учесници балканских ратова и Првог свјетског рата, борећи се за војску Црне Горе, а било их је као добровољаца и у војсци Србије. Занимљиво је да су Шестани одржавали Савину Неђељу, придржавали су се постивши, и чувајући култ светог Саве који је мисионарио Скадарским језером и богоугодном народу Шестана када је велика болест и пошаст погодила тај крај. Славили су крсне славе по старом календару до 1865. године иако су тада били католици. Шестани су били на самој граници са Старом Црном Гором.
Референце
Литература
Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 5 „Daily Press-Вијести“, 2006.
Спољашње везе Турски попис у нахијама: Шестани, Крајина и Мркојевићи из 1485. године
Категорија:Српска племена Категорија:Приморска племена