До последњег даха () је француски играни филм из 1960. године у режији Жан-Лика Годара. То је био његов први дугометражни рад и један од најранијих, најутицајнијих филмова Француског Новог таласа. У то време, филм је привукао велику пажњу због свог смелог визуелног стила и иновативне употребе џамп-кат-а (jump-cut).Филм До последњег даха, заједно са Трифоовим 400 удараца и Ренеовим Хирошима, љубави моја, прославио је ауторе Француског новог таласа у међународним оквирима.
Потпуно обновљена верзија филма је објављена у САД за 50-годишњицу филма у мају 2010. Када је првобитно изашао у Француској, филм је имао 2.082.760 биоскопских посетилаца.
Радња Мишел је млади ситни криминалац који себе моделира као филмску личност Хемфрија Богарта. Након крађе аутомобила у Марсеју, Мишел упуца полицајца који га је пратио на сеоском путу. Без пребијене паре и у бекству од полиције, он се окреће својој америчкој девојци Патрисији, студенту и новинару, која продаје Њујорк Хералд Трибјун на улицама Париза. Не знајући да га јури полиција, Патрисија га несвесно крије у свом стану, Мишел истовремено покушава да је заведе и убеди да побегне са њим у Италију са њеним новцем. У једном тренутку Патрисија каже да је трудна са његовим дететом, а убрзо, током испитивања од стране полиције, сазнаје да је Мишел у бекству. На крају, она га и издаје, али пре доласка полиције му признаје шта је урадила. Он је донекле прихватио да ће отићи у затвор, и не покушава да побегне у први мах, међутим у тренутку се предомисли и полиција га устрели на улици; успева да отрчи низ улицу али убрзо пада и умире.
Завршни дијалог
Мишелова сцена смрти је једна од најлегендарнијих сцена на филму, али финалне реченице дијалога су извор неких забуна за публику са енглеског говорног подручја. У неким преводима, нејасно је да ли Мишел осуђује Патрисију, или алтернативно осуђује свет у целини.
Улоге
|- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="2" | Главне улоге |- | Жан-Пол Белмондо || Мишел Поикар |- | Џин Сиберг || Патрисија Франсини |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="2" | Остале улоге |- | Данијел Буланжер || Полицијски инспектор Витал |- | Анри-Жак Хот || Антонио Берути |- | Роже Анен || Карл Зумбак
Награде При Жан Виго 1960 Сребрни медвед за најбољу режију 1960.
Референце
Литература
Нови талас - Портрет једне младости, Антоан де Бек, Библиотека LEXIS, Службени гласник, Београд (2010) ISBN 978-86-519-0468
Спољашње везе
Политика: Трифо, пола века Новог таласа, 14. 11. 2009.
Категорија:Француски филмови Категорија:Криминалистички филмови Категорија:Филмске драме Категорија:Филмови на француском језику Категорија:Филмови на енглеском језику Категорија:Филмови које је дистрибуирао Весна филм Категорија:Филмови 1960. Категорија:Црно-бели филмови