Основна школа „Свети Сава“ је једина школа за основношколско образовање и васпитање на територији општине Баточина. Поред матичне школе у Баточини у свом саставу има и девет издвојених одељења. Од издвојених одељења издвајају се два осморазредна у Брзану и Бадњевцу и седам четвороразредних одељења у: Доброводици, Кијеву, Црном Калу, Жировници, Милатовцу, Прњавору и Солилу.Основна школа „Свети Сава“, Приступљено 17. 4. 2013.
Спајањем трију школа, се седиштем у Баточини, Брзану и Бадњевцу, 1. јануара 1992. године, нестала је основна школа „Свети Сава“, са поменутим издвојеним одељењима и матичном школом.
Историја мини|лево|Основна школа „Свети Сава“ у Баточини Оснивање школе У Баточини се школа први пут помиње 1836. године, а њен први учитењ био је Драгутин Миладиновић који је окупио осам ученика. Школа је радила до Петровдана када је учитељ отишао. За учитеља 1839. долази Срећко Миливојевић из Десимироваца. Он је због лошег плаћања напустио школу и отишао за свештеника. Школа у Баточини није радила све до 1843. године када је министар просвете послао свршеног богослова Димитрија Поповића, али је и он због нерешеног питања плаћања отишао из Баточине.Др. Драгољуб Милановић, Општина Баточина, Београд 2006 стр. 223.
Крајем 1844. Баточинци су се организовали, одредили плату учитељу од 600 гроша, школу су сместили у општинску зграду, а за учитеља довели Александра Добрића из Карловца. Школа је 1846. имала десет ђака, а 1850. године 11 ђака.Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 107.
Школска зграда је своје место добила 1861. године када је кнез Михаило Обреновић уступио конак наслеђен од оца Милоша Обреновића. Међутим, проблем је настао када је у исту зграду усељена и судница што је изазвало сукоб школе и општине 1871. и 1872. године, јер су деца морала да гледају ухапшене и слушају оптужбе. Са повећањем деце повећао се и број учитеља, па је тако школа 1890. године добила четвртог учитеља. То је стварало проблеме са стамбеним простором, јер је Баточина 1881. године имала 45 ђака, а већ 1898. године 130 ђака. Због тога је 1899. године конак преправљан, порушен је један зид како би се направила додатна учионица.
Нарочито се повећао број женске деце, па је Министартсво просвете наредило да се 1894. године отвори Женска школа, која је самостално радила до 1902. године, када се спојила са постојећом школом. У том периоду радиле су четири учитељице: Даринка Величковић (1894-1895), Марија Милорадовић (1895-1897), Зорка Ракић (1897-1898) и Марија Тодоровић (1898-1902).
Чести су били прекиди наставе у баточинској школи. Настава се прекидала због бербе, због разних болести (због срдобоље, шарлаха и др.), али и поплава. Наставу је прилично ометала стална појава изостајања деце због пољских радова. То је изазивало честе сукобе са школским одборима, који нису хтели да изричу казне родитељима.
Чести су били прекиди наставе. Настава се прекидала због бербе, због разних болести (због срдобоље, шарлаха и др.) и поплава. Наставу је доста ометала стална појава изсостајања деце због пољских радова, па је то изазивало честе сукобе са школским одборима, кои нису хтели да изричу казне родитељима.
Између два светска рата мини|десно|Терен за мали фудбал у школском дворишту После Првог светског рата дошло је дошло је до поделе школе на сеоску и варошку, а коначно 1927. године. Сеоска је остала у конаку, а варошка је добила нову зграду. Године 1929. порушен је конак и на његовом месту је сазидана нова школа, али подељена на два дела - на сеоску и на варошку школу. Школа је подигнута уз посебно заузимање учитења Гвоздена Станића и уз помоћ добротвора Андрије Танасијевића. Он је за школу дао 40.000 динара, од 290.000 колико је требало да се направи школа. Школе су се сјединиле после Другог светског рата.Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 110-112.
После Другог светског рата Школа се након Другог светског рата звала 14. октобар, а садашње име добила је 1. октобра 1992. године.Основна школа „Свети Сава“ на www.sobatocina Пошто је временом прираштај ученика био све већи а школски простор недовољан, јавила се жеља просветних радника и мештана Баточине за изградњу нове и савремене школе. Тако је 28. априла 1970. године Савет основне школе „14. октобар“, донео одлуку да се у Баточини подигне нова школска зграда. У лето 1971. године порушен је већи део старе и 18. августа исте године отпочели су радови на изградњи нове школе. Нова школска зграда је завршена 1973. године.Основна школа „Свети Сава“ на www.ossvetisavaba
Издвојена одељења Доброводица мини|десно|Основна школа у Доброводици (пре реконструкције) Све до 1870. године доброводичка деца су ишла у грнчарску школу. Када је она укинута деца су прешла углавном у баточинску школу, иако је Доброводица била званично припала ботуњској школи. Доброводичани су у неколико махова покушавали да добију своји школу. Још 1872. године са Кијевцима су добили дозволу за отварање школе, али на крају од свега није било ништа. Већ 1874. био је нов покушај. Поново од свега није било ништа, јер је инжењер Окружног начелства у Крагујевцу установио да зграда која је предложена није за школу. Нови безуспешни покушаји су били 1902. и 1904. године.Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 122.
Коначно 1914. када је све било спремно за отварање школе и коначно остварење давнашње жеље, рат се испречио томе. Тек после Првог светског рата жеља им се испунила и село је добило школу 1921. године. Зграда школе је изгорела 1941. у Другом светском рату. Од 1947. до 1949. године у селу се организује добровољни рад на зидању нове школске зграде. Нова школа је сазидана у подножју брда Стражевица, а за учитеља је постављен Ђура Божовић. Од 1958/59. године под утицајем реформе, Доброводица се припојила по образовању школи у Баточини и постала је њено физички издвојено одељење. Пошто се школа налазила у подножју брда које је у ствари каменолом, због честих минирања и експлоатације камена школска зграда је пуцала и бивала оштећена сваким даном све више и више. Општина Баточина је одлучила 1983. године да сруши стару зграду и подигне нови објекат. То се догодило у периоду од 1983 - 1985. године, зграда је направљена, школско двориште је асфалтирано и обогаћено тереном за спортове.Основна школа „Свети Сава“ Доброводица на www.ossvetisavaba
Данас у Доброводици постоји издвојено одељење основне школе „Свети Сава“ Баточина. Након четвороразредног школовања ученици настављају школовање у Баточини. Школа је четвороразредна и у њој предају два учитеља. У школској 2003/04 школа је имала десет ученика, а 2011/12 школу је похађало петнаест ученика.
Кијево мини|лево|Основна школа у Кијеву Као и друга села и Кијево је слало своје ђаке у манастиру Грнчарицу. Кијевци су 1891. затражили посебну школу и план зграде послали на одобрење. Против овога су устали Доброводичани коју су слали децу у школу у Баточину. Кијевци нису могли да подигну зграду за нову школу, већ су купили кафану Миладина Милојевића. Након поправки комисија је 19. августа 1892. дозволила коришћење ове зграде за школу. Школа је почела да ради 1. септембра 1892. године.
Нова школска зграда је подигнута тек 1932. године. Школа има две учионице, собу за предшколце и стан за учитеља. У школском дворишту налази се још једна зграда у којој је кухиња са трпезаријом и помоћне просторије за одлагање огрева. У дворишту се налази око 320 садница са 30 различитих врста дрвећа. Поплочане стазе воде до клупа, које су окружене различитим врстама баштенског цвећа. Мало даље је кутак са клацкалицом, тобоганом и вртешком. Иза школе је асфалтно игралиште за мале спортове.
Данас у Кијеву постоји издвојено одељење основне школе „Свети Сава“ Баточина. Након четвороразредног школовања ученици настављају школовање у Баточини. У школској 2019/20. години, у овој школи раде два учитеља, а наставу похађа деветнаест ученика, у четири разреда.
Црни Као мини|десно|Основна школа у Црном Калу Црни Као је своје ђаке слао у баточинску школу до 1895. године када је село добило своју школу. Док није била готова школа узета је под кирију приватна кућа Милоша Марковића која је имала три собе. Затим је откупљена кућа Витомира Милојевића са три одељења. Министарство просвете је одобрило отварање школе 1895. године. Прве године школа је имала педесет и два ђака. Школа кроз своју историју није радила само за време Првог светског рата.Др. Драгољуб Милановић, Општина Баточина, Београд 2006 стр. 224.Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 131.
Нова школска зграда у којој школа и данас ради саграђена је 1985. године. Школа има две учионице, школску кухињу са трпезаријом, наставничку канцеларију и тоалет.
Данас у Црном Калу постоји издвојено одељење основне школе „Свети Сава“ Баточина. Након четвороразредног школовања ученици настављају школовање у Баточини. Школа је четвороразредна и у њој предају два учитеља. Од школске 2012/13 радиће само један учитељ. У школској 2003/04 школа је имала деветнаест ученика, а 2011/12 школу је похађало двадесет ученика.
Брзан мини|лево|Основна школа саграђена 1902. године На територији данашње општине Баточина прва школа је била у селу Брзану која је била једна од дванаест школа у Шумадији која је радила за време Првог српског устанка. Након устанка школа је престала да постоји.Др. Драгољуб Милановић, Општина Баточина, Београд 2006 стр. 222.
Брзан је 1848. године добио основну школу. Пошто се временом променила схватања о удобности школе јавила се потреба да се сагради нова школа. На нову зграду школе се све чешће помишљало, али је тек Стојан Новаковић, као министар просвете, 1883. године предузео кораке да се ово питање реши. Брзанци су одлучили да зидају нову школу, а стара је требало да служи док нова не буде готова. Позвани су били и Кијевци, али они су одбили, јер су намеравали да подигну своју школу. Предрачун за школу је износио 44.359,80 динара.Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 115-117.
Када је било све спремно за почетак зидања нове зграде, све је пало у заборав. Висока цена нове школске зграде уплашила је сељаке, јер је требало сакупити толики новац. Министарство просвете је предузело оштре мере да би село натерало да приступи изградњи нове школе, па је августа 1889. године затворило школу због старе зграде. Тек када су извршене поправке обеју зграда и обезбеђени станови за учитеље, новембра 1890. године одобрена је обнова наставе. Министарство је још два пута затварало школу и поново је отварало.Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 118.
Шестог октобра 1901. коначно је освећен је темељ нове школске зграде, а већ 1. септембра 1902. године нова школска зграда је била готова. На отварању школе био је шабачки епископ Димитрије Павловић, који ће касније постати српски патријарх. Он је 1870. године био учитељ у Брзану. За нову школу је утрошено 33.000 динара што је мање утрошеног новца него што је било планирано 1884. године.Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 118-119.
мини|десно|Садашња зграда Основне школе „Свети Сава“ У току Првог светског рата зграда је била оштећена. Године 1914. школска зграда је служила за смештај избеглица из Мачве, а 1915. године као амбуланта наше војске све до доласка непријатеља који је претворио у коњушницу. После рата, захваљујући донацији самих сељана која је износила 12.000 круна, школа се обновила и са радом почињу 3 одељења у која, поред деце из Брзана, долазе и деца из Кијева и Доброводице.Основна школа „Свети Сава“ Брзан на www.ossvetisavaba