мини|десно|200п|Спаљивање књига у Берлину, 10. мај 1933. мини|десно|200п|Велики број људи окупио се на тргу „Opernplatz“ у Берлину 10 .маја 1933. Међу књигама које су тога дана спаљене била је и књига Хајнриха Хајнеа „Almansor“, у којој је песник записао „Тамо где спаљују књиге на крају ће спаљивати и људе“. мини|десно|200п|Нацисти спаљују књиге на тргу „Opernplatz“ у Берлину. мини|десно|200п|Конфисковане књиге су возилима допремане до места спаљивања. мини|десно|200п|Споменик посвећен сећању на паљење књига испред градске већнице у Франкфурту. Нацистичко спаљивање књига је била кампања власти Нацистичке Немачке чији је циљ био да се церемонијално спале све књиге које су биле у супротности са нацистичком идеологијом. Кампања је покренута 1933, убрзо након што су нацисти преузели власт у Немачкој. На мети су се нашле књиге јеврејских, марксистичких и пацифистичких писаца, а све у склопу „акције против ненемачког духа“.

Кампања Дана 6. априла 1933, главни уред за штампу и пропаганду Немачке студентске организације прогласио је националну „акцију против ненемачког духа“, чији је врхунац било „чишћење“ књижевности ватром. Студентска организација је припремила дванаест теза, које су биле асоцијација на 95 теза Мартина Лутера, као и на спаљивање „ненемачких“ књига током Фестивала у Вартбургу на 300. годишњицу објављивања Лутерових теза. Ове тезе су позивале на „чисти“ национални језик и културу. У тезама се такође нападао „јеврејски интелектуализам“, наводила потреба за „прочишћењем“ немачког језика и књижевности, те захтевало да универзитети буду центри немачког национализма. Студенти су описивали „акцију“ као афирмацију традиционалних немачких вредности и као одговор на светску јеврејску „клеветничку кампању“ против Немачке.

Кампања је достигла врхунац 10. маја 1933, када су студенти спалили више од 25.000 томова „ненемачких“ књига. Претходно су 6. маја чланови студентске организације провалили у неколико библиотека као и у зграду Института за сексологију, који је водио Магнус Хиршфелд. Све књиге из библиотеке института су заплењене а четири дана касније и уништене.

У ноћи 10. маја, у већини универзитетских градова, националистички студенати су марширали са бакљама против „ненемачког духа“, позивајући високе нацистичке званичнике, професоре, ректоре и студентске вође да се обрате учесницима. На местима на којима су се окупили, студенти су бацали нежељене књиге у ватру, а све је праћено радосним церемонијама, музиком и игром. У Берлину се на тргу „Опернплац“ окупило око 40.000 људи. Њима се обратио Јозеф Гебелс, који је одржао свој чувени говор „Не моралној декаденцији и искварености“:

Нису све књиге спаљене 10. маја, како је Немачка студентска организација планирала. Неке церемоније спаљивања су одложене за неколико дана због кише, док су неке одржане на дан летње дугодневнице.

Види још Књигоцид у Хрватској

Референце

Додатна литература

Beyerchen, Alan. „Anti-Intellectualism and the Cultural Decapitation of Germany.“, The Muses Flee Hitler: Cultural Transfer and Adaptation, 1930-1945, edited by Jarrell C. Jackman and Carla M. Borden, 79-91. Washington, DC: Smithsonian Institution Press, 1983. Heidtmann, Horst. „Book Burning.“, Encyclopedia of the Third Reich, edited by Christian Zentner and Friedemann Bedüautrftig, 99-100. New York: MacMillan, 1991. Hill, Leonidas E. “The Nazi Attack on ‘Un-German’ Literature, 1933-1945.” In The Holocaust and the Book: Destruction and Preservation, edited by Jonathan Rose, 9-46. Amherst: University of Massachusetts Press, 2001. Whitfield, Stephen J. „Where They Burn Books…“ Modern Judaism 22, no. 3 (2002): 213-233.

Спољашње везе Сећање на спаљивање књига, Е-новине United States Holocaust Memorial Museum - Book Burning United States Holocaust Memorial Museum - Library Bibliography: 1933 Book Burnings Prescott eNews Fighting the Fires of Hate: America and the Nazi Book Burnings

Категорија:Нацистичка пропаганда Категорија:Цензура Категорија:Холокауст у Немачкој