Универзитет Фридрих Шилер у Јени (, ) државни је истраживачки универзитет који се налази у Јени, Тирингија, Немачка. Универзитет је основан 1558. и спада у десет најстаријих универзитета у Немачкој. Године 1934.-{Friedrich-Schiller-Universität Jena}- , Приступљено 27. 4. 2013., добио је име по Фридриху Шилеру који је био професор историје у доба када је Јена привукла неке од најутицајнијих умова на прелазу у 19. век. Са Ј. Г. Фихтеом, Ф. В. Ј. Шелингом, Г. В. Ф. Хегелом, Фридрихом фон Шлегелом и Карлом Леонардом Рајнолдом у наставном кадру, Универзитет у Јени је био средиште настанка немачког идеализма и раног романтицизма, у историји познатог као ”јенски романтизам”. Универзитет је дао шест добитника Нобелове награде, укључујући Херберта Кремера, добитника Нобелове награде за физику 2000. године, а у његове славне докторанде убрајају се Готфрид Лајбниц, Карл Маркс и Артур Шопенхауер. Хегел је као професор у Јени написао своје чувено дело ”Феноменологија духа” и хабилитовао са својих дванаест теза 1801. Универзитет су похађали књижевници као што су Фридрих Хелдерлин и Новалис, као и Герхарт Хауптман, који је за своје драмске текстове овенчан Нобеловом наградом. Привукао је и имена као што су Александар фон Хумболт, Гете и Бизмарк. Овде су студирали и славни филозофи двадесетог века, попут Карла Корша, Рудолфа Карнапа и Готлоба Фрегеа, који је током свог радног века на универзитету стекао репутацију једног од највећих математичара и логичара у историји тих дисциплина. Ернст Хекел је као професор биологије и зоологије у Јени засновао екологију као науку и дао значајан допринос развоју теорије еволуције. Ова високошколска институција је одиграла значајну улогу у представљању српског језика и културе Европи, па је 1823. доделила звање почасног доктора наука Вуку Стефановићу Караџићу. Године 2004. Универзитет је постхумно одликовао и убијеног премијера Србије др Зорана Ђинђића.
У првој половини двадесетог века, Јенски универзитет, у академској заједници познат и по латинском надимку Salana по реци Зале на којој се град налази, словио је за један од најпрестижнијих на свету, раме уз раме са Оксфордом, Кембриџом и Хајделбергом. Био је матична институција бројним научницима и мислиоцима, попут Ервина Шредингера, добитика Нобелове награде за физику. Сматран је и једним од најопремљенијих истраживачких центара Европе, па је тако још 1905. поседовао библиотеку са преко 200.000 томова, важну астрономску опсерваторију, метеоролошки институт, ботаничку башту, као и неке од најсавременијих клиничких, анатомских и физичких института на континенту. Неговане су традиције карактеристичне за немачке универзитете, попут академског мачевања и процесија чланова академске заједнице.
Попут самог града Јене и универзитет је претрпео значајна разарања у току Другог светског рата, али никада није прекинуо континуирани рад. Једно време је био центар изучавања дијалектичког материјализма. По завршетку Хладног рата и поновном уједињењу Немачке, универзитет је доживео поновни процват након значајних улагања, како од стране савезне Владе, тако и од стране компаније Карл Цајс, светског лидера у оптичкој индустрији, чији се центар налази у Јени. Универзитет тесно сарађује са четири Макс Планк истраживачка института смештена у граду, у коме је и највећи послодавац. Данас је члан Коимбра групе, мреже најстаријих и најпрестижнијих европских универзитета.
Године 2016. Универзитет у Јени је имао око 23.600 студената, од чега 2.276 страних, као и 340 редовних професора, од којих значајан број носи и звање академика. Будући да је Јена један од класичних старих немачких универзитетских градова, попут оних у Хајделбергу, Тибингену, Марбургу, Фрајбургу, и Гетингену, студентска популација чини готово петину укупне популације града. Страни студенти су посебно задовољни квалитетом наставе и студентског живота, па је Универзитет Фридрих Шилер, уз Универзитет Георг Аугуст у Гетингену, једини немачки добитник цертификата о изузетном степену задовољства међународних студената (”Certificate for Outstanding International Student Satisfaction”), са просечном оценом 9.5 од 10-{What International Students Say About Studying in Germany}-, Приступљено 9. 12. 2016.. Заједно са Универзитетом у Лајпцигу и Универзитетом Мартин Лутер у Халеу и Витенбергу, са којима има изразито блиску сарадњу и сталну академску размену, чини научно-истраживачко средиште централне и источне Немачке. Захваљујући универзитету и бројним истраживачким институтима, Јени је 2008. додељен назив ”немачког града науке”. Тренутни ректор је проф. др Валтер Розентал, 318. по реду у готово 460 година старој историји универзитета.
Алумни
Ернст Абе Готфрид Бен Ханс Бергер Алфред Брем Кристијан Волф Рудолф Карнап Карл Корш Георг Фридрих Кројцер Аксел Оксеншерна Самуел фон Пуфендорф Готлоб Фреге Роланд Фрајслер Јохан Матијас Геснер Петер Грис Фридрих фон Хагедорн Арвид Харнак Герхарт Хауптман Ернст Хекел Херберт Кремер Готфрид Лајбниц Карл Маркс Ернст Отвалт Карл Цајс Артур Шопенхауер Ервин Шредингер Јохан Густав Штикел Михаел Штифел
Референце
Литература
-{Mayhew, Henry (1864): German Life and Manners as Seen in Saxony at the Present Day: With an Account of Village Life - Town Life - Fashionable Life - Domestic Life - Married Life - School and University Life, &c., of Germany at the Present Time: Illustrated with Songs and Pictures of the Student Customs at the University of Jena. In Two Volumes. London [Vol. II, Section VII, Chapter VI-XI: Student Life at Jena].}-
Спољашње везе Универзитет у Јени Универзитет у Јени, статистике -{Coimbra}- група (мрежа водећих европских универзитета)
Категорија:Јена Јена