Демократски фронт (Црна Гора)

Демократски фронт (ДФ) је била политичка коалиција у Црној Гори. Основана је 24. јула 2012. године од стране Покрета за промјене (ПЗП) на челу са Небојшом Медојевићем и Нове српске демократије (НСД) на челу са Андријом Мандићем. У стварању Демократског фронта учествовале су и разне нестраначке личности, међу којима је био и Миодраг Лекић, који је изабран за првог предсједника ДФ и био кандидат на председничким изборима 2013. године.Demokratski front (2012): Miodrag Lekić

Коалицији су накнадно приступиле и неке друге странке, друштвене организације и истакнути појединци, а касније је дошло и до иступања појединих коалиционих чланица из ДФ, тако да се састав коалиције у више наврата мијењао. Окосницу Демократског фронта су од оснивања у континуитету чинили ПЗП и НСД, а убрзо им се придружила и Демократска народна партија Милана Кнежевића.

Основни циљ Демократског фронта огледао се у тежњи ка обједињавању опозиционих снага у ради смјене режима Мила Ђукановића и Демократске партије социјалиста. Након што је ДПС изгубио извршну власт на парламентарним изборима 2020. године, а Ђукановић изгубио председничке изборе 2023. године, конституенти коалиције су 14. маја 2023. године саопштили да је Демократски фронт испунио циљ оснивања и да престаје са постојањем, а да чланице коалиције настављају своје политичке борбе различитим путевима, али ка истом циљу.

Однос према српском питању десно|240п|мини|Миодраг Лекић, први предсједник Демократског фронта (2012-2015)

Пошто је настала као производ политичког компромиса између српских (НСД) и несрпских (ПЗП) чинилаца, коалиција Демократски фронт је од свог оснивања имала амбивалентан однос према кључним питањима која се односе на положај српског народа у Црној Гори, што је дошло до пуног изражаја приликом формулисања коалиционог програма (2012), који је на веома детаљан начин, у чак 595 посебних тачака, дефинисао политику ДФ према разним друштвеним питањима, али без иједног помена српског народа у цјелокупном тексту програма, чиме је уједно био избјегнут и сваки изричити помен угрожености Срба у Црној Гори, а једини изузетак у том смислу учињен је у 382. тачки, која је садржала захтјев да се и српском језику у Црној Гори призна статус службеног језика, поред већ признатог црногорског језика.Програм Демократског фронта (2012)

Потпуним одсуством помена српског народа и кључних питања која се односе на његов положај у Црној Гори, као што су: престанак дискриминације и асимилације, признавање пуне равноправности и конститутивности, обустављање десрбизације и заштита од црногоризације, оснивачи Демократског фронта су у широком луку заобишли најзначајније проблеме са којима се у Црној Гори суочава српски народ. Пристајање руководства Нове српске демократије на учешће у стварању коалиције без српске одреднице у називу и помена српског народа у програму, изазвало је бројне недоумице у српској политичкој јавности, што је утицало и на укупне резултате Демократског фронта, на свим изборним нивоима.

У знатном дијелу српске јавности, одустајање руководства НСД од јасног формулисања српских националних интереса у оквиру Демократског фронта било је схваћено као уступак коалиционим партнерима, а такође и као покушај рехабилитације Небојше Медојевића и његовог Покрета за промјене, који је својим ранијим пристајањем уз режим у јесен 2007. године омогућио усвајање уставних рјешења којима је српском народу у Црној Гори ускраћена конститутивност, док је српском језику одузет дотадашњи статус званичног језика у тој држави.Glas javnosti (2007): Političko konvertitstvo Nebojše Medojevića

Прве посљедице удруживања НСД са антисрпским чиниоцима у оквиру Демократског фронта показале су се непосредно након стварања те коалиције. Свега неколико дана уочи скупштинских избора који су у Црној Гори одржани у октобру 2012. године, Миодраг Лекић је у својству предсједника ДФ и носиоца изборне листе изјавио да Демократски фронт у случају изборне побједе и доласка на власт неће повући одлуку о признању Косова, коју је Влада Црне Горе донијела 2008. године, а која је у вријеме доношења била схваћена као антисрпски чин историјских размјера, услед чега је у Црној Гори тада (2008) дошло до масовних јавних протеста. Иако је Лекићевим односом према косовском питању било потврђено постојање антисрпских тенденција у оквиру Демократског фронта, Нова српска демократија је већ у том тренутку била до те мјере везана за новостворену коалицију да је не само остала у њеном саставу, дајући тиме легитимитет Лекићевим ставовима, већ је на наредним предсједничким изборима који су одржани недуго потом, у априлу 2013. године, снажно подржала Лекићеву кандидатуру, наводећи тиме српске бираче на парадоксално и понижавајуће гласање за личност која је од почетка своје политичке дјелатности саучествовала у креирању и спровођењу антисрпске политике.Vijesti (2012): Lekić: Nećemo dovoditi u pitanje priznanje KosovaВечерње новости (2012): Избори у ЦГ: Независност Косова о(п)стаје

У раздобљу од 2012. до 2015. године, челници НСД су у разним приликама покушавали да умање значај Лекићевих ставова, нудећи разна умирујућа објашњења и позивајући се на плурализам мишљења у оквиру Демократског фронта, уз видно уздржавање од изрицања било каквих јавних осуда на рачун свог коалиционог предсједника, кога су подржавали и као кандидата на предсједничким изборима.Analitika (2012): Ima mjesta i za LP u našoj vladiНСД (2012): Даниловић: Успјели смо да направимо синергију Тек након Лекићевог одласка из Демократског фронта (2015) и уласка његовог Демократског савеза у реконструисану Владу Мила Ђукановића (2016), челници НСД су јавно признали да је Лекић био једна од њихових највећих политичких грешака.ИН4С (2016): Мандић: Улазак у авантуру са Миодрагом Лекићем највећа грешкаAnalitika (2016): Mandić: Najveća greška je što sam ušao u avanturu sa LekićemDan (2016): Nekog žulja Vlada, nekog džada, a nekog ambasada Међутим, нико од српских представника у руководству Демократског фронта није преузео одговорност за поменуту грешку, нити су из исте извукли било какве поуке, пошто су сличну грешку касније поновили и са Младеном Бојанићем, након чега је поново изостало преузимање било какве одговорности за завођење српских бирача на разне политичке странпутице, које су из године у годину водиле ка све интензивнијем разарању српског политичког и националног идентитета у Црној Гори.

Чланице коалиције Политичка партијаИдеологијаЛидерОдБр. мандатаНова српска демократијаНСДНационални конзервативизамСрпски национализамАндрија Мандић2012–Покрет за промјенеПзПДесничарски популизамТеоризам завереЕвроскептицизамНебојша Медојевић2012–Демократска народна партијаДНПДруштвени конзервативизамПопулизамРусофилијаМилан Кнежевић2015–Радничка партијаРПДруштвени конзервативизамПопулизамМаксим Вучинић2020–Српска радикална странкаСРССрпски ултранационализамРусофилијаИлија Дармановић2016–Југословенска комунистичка партијаЈКПКомунизамТитоизамЈугославизамЗоран Радошевић2016–Слободна Црнa ГорaСЦГДруштвени конзервативизамДесничарски популизамСрпски национализамВладислав Дајковић2021–

Бивши чланови Политичка партијаСкраћеницаЛидерЧланПартија уједињених пензионера и инвалидаПУПИМомир Јоксимовић2012—2016Демократска странка јединстваДСЈНебојша Јушковић2015—2017Отпор безнађуОБМладен Бојанић2016—2017Демократска српска странкаДССДрагица Петровић2016—2020Права Црна ГораПраваМарко Милачић2020Уједињена Црна ГораУЦГВладимир Добричанин2020—2022

Редосљед промјена у саставу коалиције У марту 2015. године, Миодраг Лекић је са својим присталицама напустио ДФ и формирао сопствену странку Демократски савез (ДЕМОС).Lekić osnovao "Demos" | MTELCG У априлу 2015. године, Бошњачка демократска партија Црне Горе, након претходног напуштања ДФ, склапа савез са ДЕМОС-ом Миодрага Лекића.Vijesti (2015): Bošnjačka demokratska partija pristupila Demosu Крајем 2015. године, посланица Јелисава Калезић напустила је посланички клуб ДФ у Скупштини Црне Горе, а уједно је иступила и из чланства ДФ.RTCG (2016): Kalezić napustila Demokratski front У априлу 2016. године, група Грађанска акција напустила је Демократски фронт.Dan (2016): Grupa birača Građanska akcija napustila Demokratski front: Nastavljaju samostalno 31. августа 2016. године, Демократска српска странка је приступила Демократском фронту. 7. септембра 2016. године, Југословенска комунистичка партија Црне Горе је приступила Демократском фронту. 18. септембра 2016. године, политички покрет Отпор безнађу на челу са послаником Младеном Бојанићем приступа Демократском фронту.ИН4С (2016): Отпор безнађу прихватио коалициони споразум са ДФ-ом 19. септембра 2016. године, Српска радикална странка Илије Дармановића и Покрет за Пљевља Новице Станића приступили су Демократском фронту.Фронт се шири: Српска радикална странка и Покрет за Пљевља подржали ДФ, in4s.net, 19. септембра, 2016 Средином новембра 2017. године, политички покрет Отпор безнађу на челу са новим лидером Марком Милачићем иступа из Демократског фронта. Крајем 2018. године, Покрет за Пљевља се колективно прикључио Правој Црној Гори, која се налази изван Демократског фронта.Српске новине (2018): Покрет за Пљевља постаје дио Праве Црне Горе У марту 2019. године, Радничка партија је иступила из Демократског фронта.Vijesti (2019): Radnička partija istupila iz DF-a

Прве замисли о стварању шире опозиционе коалиције разматране су током сусрета опозиционих лидера који је одржан 5. септембра 2008. године у Плавници,Политика (2008): Проверавање пулса политичких лидера чиме је означен почетак политичког приближавања између странака које су водили Небојша Медојевић и Андрија Мандић, а конкретне идеје о стварању Демократског фронта формулисане су нешто касније, током јесени 2009. године, када су руководства Покрета за промјене и Нове српске демократије постигла начелну сагласност о потреби формирања политичке коалиције. Иако је из поменутих странака најављивано да би до формирања ДФ могло доћи већ током прољећа 2010. године, та најава се показала као неостварива, усљед низа неријешених питања која су оптерећивала односе између опозиционих странака. Пошто челници ПЗП и НСД нису успјели да постигну договор са руководством Социјалистичке народне партије Црне Горе, од најављеног формирања Демократског фронта се тада одустало. Један од главних разлога за тадашње одустајање од овог политичког подухвата огледао се у великом неповјерењу већине српских и просрпских странака према руководству ПЗП, које је још у јесен 2007. године напустило тадашњу опозициону платформу и прешло на страну режима приликом доношења новог Устава Црне Горе, којим је српском народу у Црној Гори ускраћена конститутивност, док је српском језику ускраћен статус службености.Slobodna Evropa (2009): Crnogorska opozicija najavljuje formiranje Demokratskog frontaSlobodna Evropa (2010): (Ne)moguće ujedinjenje opozicije

Замисао о стварању Демократског фронта обновљена је почетком 2012. године, када је дошло до нових преговора међу опозиционим странкама. Ова коалиција је званично основана у јулу исте године, од стране ПЗП и НСД, а у оснивању је учествовала и група нестраначких личности. За првог предсједника ДФ изабран је Миодраг Лекић, бивши министар спољних послова Црне Горе и некадашњи амбасадор Савезне Републике Југославије у Италији.Slobodna Evropa (2012): Lekić na čelu opozicionog fronta Crne Gore

Демократски фронт (Црна Гора)

Źródło i licencja