Планине Акакус или Тадрарт Акакус ( / ALA-LC: Tadrārt Akākūs) чине планински венац у пустињи округа Гат у западној Либији, и део су Сахаре. Налазе се источно од града Гат, и протежу се северно од границе са Алжиром у дужини од око . Ово подручје има посебно богат низ праисторијске камене уметности (петроглифа).

Историја Етимологија Тадрарт је женски облик речи „планина” у берберским језицима (мушки облик: адрар).

Археологија Планине Акакус су континуирано насељавали ловци-сакупљачи током холоцена упркос климатским флуктуацијама у афричком влажном периоду. Ова налазишта су била важна за разумевање прераде хране и мобилности док су се људи прилагођавали климатским варијацијама. Припитомљавање животиња као део афричког неолита уведено је у овај регион око 7000. године пре садашњости (BP), а сточарство и сакупљање плодова су били примарне стратегије преживљавања људи у овом региону, а не пољопривреда.

Налазишта у овом региону су подељена на три главна периода окупације: рани Акакус, касни Акакус и пасторални неолит. Рани Акакус је био влажан период од око 9810 – 8880 BP, који су карактерисале мале групе мобилних људи који су живели у долинама и дуж низијских језера. Касни Акакус (око 8870 – 7400 BP) био је сув период који су карактерисали седентарнији људи у већим групама који су живели у долинама. Ови људи су знатно интензивирали прераду и складиштење дивљих житарица и екстензивно користили млинско камење и грнчарију. Пасторални неолит је карактерисала повећана мобилност у поново влажнијем окружењу и припитомљавање животиња. Ови људи су показали смањену употребу млинског камења.

Камена уметност Подручје је познато по својој каменој уметности и уписано је као Унескова Светска баштина 1985. године због важности ових слика и резбарија. Слике датирају из периода од 12.000. п. н. е. до 100. године нове ере и одражавају културне и природне промене у овом подручју.

Ту се налазе слике и резбарије животиња као што су жирафе, слонови, нојеви и камиле, али и људи и коња. Људи су приказани у различитим свакодневним ситуацијама, на пример док стварају музику и плешу.

Млечни липиди Тадрарт Акакус је такође место најраније појаве прерађених млечних липида на керамици, који су радиоугљенично датирани на 7.500 година пре садашњости (BP).

Вандализам и уништавање од 1969. Током владавине Муамера ел Гадафија од 1969. до 2011. године, Одељење за антиквитете било је веома занемарено. Од 2005. године, потрага за нафтом скривеном под земљом довела је саму камену уметност у опасност. Сеизмички чекићи се користе за слање ударних таласа испод земље како би се лоцирала налазишта нафте, а имају приметне ефекте на оближње стене, укључујући и оне на којима се налази камена уметност Тадрарт Акакуса.

Пљачкање древних артефаката достигло је ниво кризе. Као одговор, Унеско је позвао на велику кампању подизања свести, како би се повећала свест о либијском археолошком и културном наслеђу и како би се Либијци упозорили да њихово наслеђе „пљачкају лопови и уништавају инвеститори”.

Године 2012, након убиства Гадафија, уложени су напори да се обучи особље кроз Унесков пројекат вредан 2,26 милиона долара, у сарадњи са либијском и италијанском владом. Пројекат је укључивао конзервацију, заштиту и едукацију. Поред Тадрарт Акакуса, Либија има још четири локалитета Унескове Светске баштине: Кирена, Лептис Магна, Сабрата и Гадамес. Унеско је саветовао да „треба основати центар у Гату или Увејнату за обуку особља задуженог за заштиту и управљање имовином и за смештај музеја за који се очекује да ће играти важну [улогу] у смислу подизања свести”.

Извештаји Унеска о стању очуваности (SOC) из 2011, 2012. и 2013. године показују да је најмање десет локалитета са каменом уметношћу било предмет намерног и значајног уништавања од најмање априла 2009. године. Двосмисленост у вези са границама Светске баштине и стога управљањем имовином, у комбинацији са недостатком локалног разумевања њених културних вредности, били су фактори који су допринели текућем вандализму. Сукоби у тој области од 2011. године довели су до повећаног вандализма.

У мају 2013. Унеско је предузео техничку мисију да процени стање очуваности локалитета Тадрарт Акакус и да „изгради стратешки план за спровођење заштите и управљања овим јединственим културним и природним контекстом”.

Дана 14. априла 2014. године пријављене су две врсте вандала: они који непромишљено урезују своја имена поред древне камене уметности и они који намерно користе хемијске производе за уклањање цртежа на стенама. Дана 20. априла 2014. француски специјални извештач Жак-Мари Бурже (Jacques-Marie Bourget) обавештен је од стране локалног новинара из Гата, Азиза ел Хачија, да се Унескова Светска баштина Тадрарт Акакус уништава маљевима и четкама за рибање.

Уметност „Погребни ритуал у Акакусу” је слика ауторке Шефа Салем (Shefa Salem), која је инспирисана пећинском уметношћу са планина Акакус која датира из 4000. године пре нове ере, а на којој је приказан чамац са групом људи, од којих је један био окренут наопако.

Географија Тадрарт Акакус има велику разноликост пејзажа, од дина различитих боја до лукова, клисура, изолованих стена и дубоких вадија (јаруга). Главне знаменитости укључују лукове Афзеџаре и Тин Хлега. Иако је ово подручје једно од најсушнијих у Сахари, има вегетације, као што је лековита биљка Calotropis procera (свилено дрво), а у планинама се налази и низ извора и бунара.

Види још Списак уметности каменог доба Уан Мухуђаг

Референце

Литература

Спољашње везе

Информативни лист Унеска Италијанско-либијска археолошка мисија у Акакусу и Месаку Природни лукови платоа Акакус

Категорија:Археолошка налазишта у Либији Категорија:Сахара Категорија:Светска баштина у Либији Категорија:Туризам у Либији