Тринаеста приморско-горанска ударна дивизија НОВЈ формирана је у другој половини априла 1943. године у Брињу, према наређењу Врховног штаба НОВ и ПОЈ. При оснивању у њен састав су ушле Шеста и Четрнаеста приморско-горанска бригада. Командант дивизије био је Вељко Ковачевић, а политички комесар Јосип Скочилић, обојица народни хероји.

Била је под непосредном командом Главног штаба НОВ и ПО Хрватске и претежито дејствовала у Горском котару и Хрватском приморју. По наредби Главног штаба Хрватске, од 17. маја 1943. године, Шеста бригада преименована је у Прву, а Четрнаеста у Другу бригаду Тринаесте приморско-горанске дивизије.

Борбени пут дивизије До 25. јуна 1943, дивизија је са Другом бригадом садејствовала с јединицама Друге оперативне зоне Хрватске на подручју Босиљева. Од 12. маја је, са Првом, а затим и Првом, Шестом и Четвртом бригадом Осме кордунашке дивизије, водила тешке борбе против италијанско-квислиншких снага за одбрану правца Бриње–Жута Локва–Вратник–Сењ, а у садејству с Другом бригадом и Првим и Другим приморско-горанским партизанским одредом у одбрани слободне територије Горског котара и Хрватског приморја.

Крајем јуна 1943, дивизија је преузела одбрану правца Бриње–Вратник–Сењ, а борбе су трајале до 8. септембра 1943. године. Приликом капитулације Италије септембра 1943, јединице дивизије водиле су борбе с италијанском дивизијом „Мурђе“, те уз помоћ локланог становништва разоружале највећи део италијанског Петог корпуса у Хрватском приморју и Горском котару. Тада је била заплењена велика количина тешког и лаког наоружања. У том је тренутку у партизане ступило око 10 000 нових бораца, којима су биле попуњене јединице Тринаесте дивизије и у њеном саставу формиране нове, Трећа, Четврта, Пета и Шеста бригада. После реорганизације дивизије, 20. септембра 1943, Пета и Шеста бригада су расформиране, а њиховим људством попуњене прве четири бригаде, а остатак бораца пребачен је у Шесту дивизију НОВЈ. У дивизији је тада било око 5100 бораца, а један батаљон и 70 руководилаца били су упућени у Истру ради помагања тамошњег Народноослободилачког покрета.

У садејству са морнаричким јединицама НОВЈ, делови дивизије извршили су, 25. септембра, десант на Лошињ и ослободили га после дводневних борби. Почетком октобра, део дивизије је заједно са Шестом дивизијом учествовао у борбама у рејону Перушић, Госпић, Карлобаг против делова Дванаесте и Петнаесте домобранске пуковније и Четвртог усташког здруга. Са две бригаде, ослободила је 3. октобра Карлобаг. Дивизија је водила тешке борбе у немачкој Октобарској офанзиви, у којој су снаге немачке 71. пешадијске и оклопне дивизије „Херман Геринг“, 901. оклопног и 14. СС полицијског пука, прокрстариле слободном територијом Горског котара и Хрватског приморја од 7. до 15. октобра. Дивизија је претрпела знатне губитке, али је већ у другој половини октобра поновно ослободила привремено изгубљену територију.

Крајем новембра 1943, на оперативно подручје Тринаесте дивизије из Словеније је била пребачена Осамнаеста дивизија Седмог словеначког корпуса НОВЈ. У другој половини децембра, обе су дивизије водиле борбе с опкољеном усташко-домобранском посадом у Врбовском и усташко-немачким снагама које су омогућиле опкољеној посади да се повуче у Огулин. У другој половини јануара 1944. године, дивизија је ликвидирала више непријатељских упоришта на линији Карлобаг–Госпић.

Четврта бригада је 6. јануара 1944. била преименована у Другу бригаду Оперативног штаба за Лику, а Друга бригада се 30. јануара вратила у састав Тринаесте дивизије. Крајем јануара, Осамнаеста дивизија се вратила у Словенију, а Тринаеста је ушла у састав Једанаестог корпуса НОВЈ. Током фебруара, дивизија је водила борбе против делова немачке 392. и 188. резервне дивизије и усташа код Хрељина, Бриња и осталих места, те током марта у рејону Оточца, Сења, Крижпоља, Бриња и осталих места у околици. Дана 13/14. марта ослободила је Гомирје, у априлу је дејствовала у ширем рејону око Дрежнице, а крајем априла око Босиљева. Делови дивизије су 6. маја у луци Омишаљ на Крку, потопили немачки пароброд „Плав“ и заробили посаду, 13. јуна ослободили Делнице, а 30. јуна учествовали, заједно са Петом бригадом „Иван Цанкар“, у ослобађању Босиљева, а 13. јула поновно ослободили Дрежницу.Војна енциклопедија, 130. стр.

Дана 16. јуна, Трећа бригада ушла је у састав 35. личке дивизије, а 25. јула је формирана нова Трећа бригада Тринаесте дивизије. Дивизија је тада имала 4647 бораца. У августу, дивизија је водила борбе око Босиљева, Босанаца, Дрежнице и Јосипдола. Од почетка септембра водила је борбе на комуникацији Огулин–Бриње–Сењ–Краљевица и у рејону Сушака. Њени делови су 15. септембра разбили усташку чету и уништили један авион, 15 барака и зграду за смештај војске на аеродрому на Гробничком пољу.

Почетком новембра, Тринаеста дивизија се пребацила у Лику и 16. новембра заузела Свети Рок, а после тога наставила да чисти од непријатеља комуникације Ловинац–Обровац. Са 35. дивизијом НОВЈ учествовала је у ослобођењу Грачаца почетком децембра. Дана 20. децембра 1944, добила је назив ударна.

Дивизија је 2. априла 1945. године била попуњена борцима Друге и Треће бригаде из расформиране 35. дивизије. Учествовала је, од 23. априла у саставу Четврте армије ЈА, у завршним операцијама за ослобођење Лике, Хрватског приморја, Горског котара и дела Словеније према Илирској Бистрици. Тамо је 7. маја водила последње борбе са деловима опкољеног немачког 97. корпуса. Пред крај рата, дивизија је имала око 5600 бораца.

Референце

Литература

Војна енциклопедија (књига десета). Београд 1975. година.

Спољашње везе Vojska.net: 13th (Primorsko-goranska) Division

13 13 Категорија:Горски котар у Народноослободилачкој борби