Jovan Mašin ( Cerhenice,Biografija na sajtu SANU, pristupljeno 27. 5. 2020 14. jul 1820 — 5. januar 1885. (24. decembar 1884), Beograd) bio je srpski lekar. Mašin je bio dvorski lekar kneza Mihajla i kralja Milana Obrenovića, osnivač Srpskog lekarskog društva, član Društva srpske slovesnosti i kasnije Srpskog učenog društva.
Život i karijera Rođen je 14. jula 1820. godine u mestašcu Cerhenice (20-tak -{km}- od gradića Nimburk, 55 -{km}- istočno od Praga) u Češkoj, kao -{Jan Mašín}-. Gimnaziju je završio u Pragu, medicinske nauke u Beču, magisterijum iz hirurgije u Pešti, a magisterijum ginekologije u Pragu čime je stekao pravo da kao fizikus leči ljude i životinje.
Nakon što je jedno vreme kao mlad gradski lekar radio u Nimburku, po savetu Janka Šafarika, došao je u Srbiju 1846. godine. Prvo radno mesto u tek novoosnovanoj kneževini Srbiji bilo mu je u Valjevu.
Bio je oženjen Barborom, rođ. Všetečka i sa njom je imao tri sina i dve ćerke: Svetozara (inženjera, prvog muža kasnije srpske kraljice Drage), Aleksandra (vođu zaverenika u Majskom prevratu), kasnije i načelnik generelštaba i ministar), Nikolu (inženjera u Rusiji), Leposavu i Poleksiju.
Kao član kneževe svite, 1867. godine je putovao sa knezom Mihajlom u Carigrad da se knez zahvali sultanu za predaju gradova.Srpsko Nasledje , Приступљено 5. 4. 2013.
Delo Po dolasku u Srbiju dr Mašin je kao iskusan lekar, više puta učestvovao u suzbijanju goveđe kuge. Naime kada se aprila i maja 1849, goveđa kuga iz Vlaške, prenela u istočnu Srbiju, i pojavila u dva sela u predelu zvanom Ključ, određena je komisiju radi suzbijanja goveđe kuge koju čine tri onovremenska okružna fizikusa: Franc Bihele (užički okrug, diplomirani veterinar), dr Aćim Medović (požarevački okrug) i dr Jovan Mašin (valjevski okrug). Stručna komisija je obavila klinički pregled obolelih goveda i nakon 60 obdukcija leševa utvrdila da je zaista reč o goveđoj kugi, a da je bolest uneta iz Vlaške. Potpunim sprovođenjem propisanih mera sprečeno je dalje širenje ove zaraze i ona je ugušena u januaru 1850. Iz izveštaja koji su članovi ove komisije podneli Sanitetskom odeljenju, nakon obavljenog posla, može se dobiti slika o preduzetim merama, kao i o stanju i nivou medicinske nauke i prakse u Kneževini Srbiji sredinom 19. veka.Вељковић С. Судскомедицински случајеви у извештајима окружних лекара Кнежевине Србије, Студенички зборник, Инфинитас – Српско лекарско друштво, Београд, 2011, стр. 97–105
Sledeće, 1850. godine nakon pojavi goveđe kuge u Karansebešu, u austrijskoj vojnoj granici, Ministarstvo unutrašnjih dela Kneževine Srbije odredilo je da dr Jovan Mašin, okružni fizikus Valjeva, obiđe taj deo Banata i predloži odgovarajuće mere za suzbijanje epidemije.Душан Дабовић, Владимир Бурсаћ, РАД ДР ЈОВАНА МАШИНА НА СУЗБИЈАЊУ ГОВЕЂЕ КУГЕ У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ, Српско ветеринарско друштво, Ветеринарски специјалистички институт „Зрењанин“ Зрењанин. Po obavljenom zadatku podneo je izvešta u kome je između ostalog naveo:
Iznenada je preminuo 5. januara 1885. (24. decembra 1884) u vreme dok je bio jedan od članova predsedništva srpskog Crvenog krsta. Na njegovo mesto je došao dr Mihailo (Radmio) Lazarević.
Vidi još Svetozar Mašin Aleksandar Mašin
Napomene
Reference
Spoljašnje veze Biografija na sajtu SANU
Категорија:Рођени 1820. Категорија:Умрли 1884. Категорија:Чеси у Србији Категорија:Чешки лекари Категорија:Српски лекари Категорија:Дворски лекари Категорија:Чланови Српског ученог друштва Категорија:Чланови Друштва српске словесности Категорија:Чланови Српског лекарског друштва Категорија:Историја српске медицине