Бедуини (, транскрибовано badawī) су арапска номадска племенска група. Подељени су на племена или кланове познате на арапском као ʿašāʾir (عَشَائِر), а кланови се даље деле на породице које се називају „bayt“. Бедуини углавном живе у Сиријској пустињи и у пустињским областима северне Африке (првенствено у Арабијској пустињи). Назив Бедуини потиче од множине арапске речи badawī (بدوي). Вођа Бедуинских племена је Шеик (, латинизирано šayḫ, у дословном преводу старији). Чланови бедуинског племена углавном верују да потичу од једног заједничког претка.
Бедуини углавном живе од узгоја оваца, дева и коза. Неки бедуини су ловци, а има и оних који се баве разбојништвом.
Етимологија Термин бедуин потиче од арапске речи -{badawī (بدوي)}- која у арапском језику има значење „номад“, „луталица“.^ https://translate.google.com/?hl=en&tab=wT#en/ar/nomad Изведена је из речи -{bādiya (بَادِية)}- што значи „равница“, „пустиња“. Такође може да значи „они који су у пустињи“.
Друштво thumb|Група Бедуина из Либије поред свог традиционалног шатора, 1950-е Једна бедуинска изрека каже „Ја против свог брата, мој брат и ја против мојих рођака, моји рођаци и ја против странаца“.
Овом изреком је представљена хијерархија припадности која се заснива на блискости родбинских односа и креће од најуже породице, преко родбине, племена па све до једне читаве групе, генетски или лингвистички повезане (што се сматра основом за постојање сродства). Решавани су неспоразуми, прављени планови, а ред и закон су одржавани на основу ове хијерархије, у складу са етичким кодексом самопомоћи и колективне одговорности (Андерсен 14). Јединствена породична јединица, коју је у ствари представљао један шатор или bayt, састојала се од три или четири одрасла члана, (брачног пара са рођеном браћом и сестрама или родитељима) и неодређеним бројем деце.
Ове групе су се уједињавале у qawm (племе) и путовале заједно. Понекад су биле повезане по мушкој родбинској линији или су се пак удруживале браком (посебно је било пожељно да нове жене имају рођаке мушког пола како би се придружили племену), на основу познанства или без икакве јасно дефинисане везе, већ чисто због увећања племена.
Шири круг у хијерархији групе је био ibn ʿamm (рођак, или дословно „стричев син“) као и група потомака, обично у распону од три до пет колена. Они су се често удруживали у племена i та племена су се углавном састојала од људи који су били у родбинским везама. У оквиру тих племена били су подељени на групе које су се бавиле различитим пословима како би смањиле степен ризика, тако да када би једна група имала финансијске потешкоће друга би била у могућности да јој помогне. Иако фраза „група потомака“ указује на чисто родбинске односе, у пракси су ове групе биле отворене и спремне да адаптирају своје генеалогије да би увели нове чланове.
Фактор који је имао највећу моћ одлучивања у племену јесте само племе у целости које је било предвођено шеихом ( šayḫ, што дословно значи старац). Племе је за шеиха углавном постављало неког са ким је већина имала заједничког претка. Племенски ниво или статус има улогу посредника у односу бедуина са владама и организацијама које се налазе мимо племена. Различита структура бедуинских друштава довела је сукоба међу различитим клановима који су дуго трајали.
Бедуини су традиционално имали јаке кодексе части и углавном су се системи правде и опроштаја вртели око норми тих кодекса.
Историја
Рана историја Историјски, Бедуини се повезују са номадским сточарством, пољопривредом и понекад рибарством. Приходе су такђое добијали и транспортовањем ствари и људиHIDDEN HISTORY, SECRET PRESENT: THE ORIGINS AND STATUS OF AFRICAN PALESTINIANS, Susan Beckerleg, translated by Salah Al Zaroo On Africans in the Negev Desert кроз пустињу. Оскудица воде и површина погодних за стално бављење сточарством захтевала је од Бедуина да стално буду у покрету.
Османски период Крајем 19. века, многи Бедуини су почели да прелазе на полу- номадски начин живота. Један од фактора који су утицали на то јесте и утицај власти Османског царства koja је започела присилни процес седентеризације Бедуина који су живели на њиховој територији. Османске власти су на Бедуине гледале као на претњу државној контроли и улагали су велике напоре да успостави ред и закон у пустињи Неџеф. За време Танзимата, 1858. године прописан је нови закон о земљишним поседима у Османском царству којим је понуђено легално земљиште за премештање Бедуина. С обзиром на то да је Османско царство полако губило моћ, установљен је закон којим је започет процес обавезне регистрације земљишта чији је циљ био да увећа приходе царства који су долазили од пореза.
Крајем 19. века султан Абдулхамид -{II}- је населио лојалне муслиманске заједнице са Балкана и Кавказа у областима које су претежно биле насељене номадским становништвом у региону модерне Сирије, Либана, Јордана и Израела и такође је иницирао перманентне сеобе Бедуина тако да је веома мало њих остало.Jump up to: a b Dr. Seth J. Frantzman, Ruth Kark Bedouin Settlement in Late Ottoman and British Mandatory Palestine: Influence on the Cultural and Environmental Landscape, 1870–1948
Османске власти су такође иницирале прелазак великих државних парцела у приватне руке које су султани нудили ефендијама. Доведено је много нових становника како би се обрађивала новостечена земља, а често је то била земља која је припадала Бедуинима.
Током Првог светског рата, неџефски Бедуини су се борили на страни Турака против Британаца али су се касније повукли из борбе. Хамад-паша ел- Суфи, шеих племена Тарабин водио је јединицу од 1 500 људи која се придружила турској офанзиви на Суецки канал.Palestine Exploration Quarterly (October).
У оријенталистичкој историографији Бедуини су описани као неко на кога промене у спољашњем свету скоро да нису утицале све до скоро. За њихово друштво се често каже да је то „свет у коме време не тече“. Научници нашега доба су приказали Бедуине као фосилизован или заостали одраз непроменљиве пустињске културе. Емануел Маркс је указао на то да су Бедуини били у сталном контакту и да су остваривали двосмерну комуникацију са градским центрима.Emanuel Marx. "Nomads and Cities: The Development of a Conception"; in, S. Leder/B. Streck (ed.): Shifts and Drifts in Nomad-Sedentary Relations. Nomaden und Sesshafte 2, Wiesbaden 2005
Бедуини у 20. веку thumb|Бедуини на коњима, 1950-е Педесетих и шездесетих година 20. века велики број Бедуина из средњозападне Азије је почео да напушта номадски начин живота како би се населили у градовима средњозападне Азије, посебно због смањења насељивих површина и повећања популације. На пример, у Сирији је бедуински начин живота окончан због велике суше која је трајала од 1958. до 1961. године, која је приморала многе Бедуине да напусте сточарство и почну да се баве стандардним пословима.Marina Leybourne, Ronald Jaubert, Richard N. Tutwiler, Changes in Migration and Feeding Patterns Among Semi-nomadic pastoralists in Northern Syria Нешто слично томе догодило се због прописа владе у Египту, Израелу, Јордану, Тунису и Ираку, због производње нафте у арапским земљама Персијског залива и у Либији као и због жеље за побољшањем животног стандарда која је наводила Бедуине на одлуку да постану становници одређене националности него да остану номадски сточари без државе.
Владине мере које су притискале Бедуине у неким случајевима су доношене због успостављања друштвених институција (образовање, здравствена нега, примењивање закона итд.) али су у другим случајевима биле базиране на жељи да се заузме земља која је традиционално припадала Бедуинима. Током претходних година, Бедуини су усвојили праксу узгајања белих голубица,Bedouin hospitality & the beauty of the White Desert док су други оживели традиционални обичај узгајања соколова.
Нажалост, вртоглаве брзе и драстичне промене у стилу живота праћене су и мноштвом различитих проблема као што су: повећање стопе сиромаштва, криминала и незапослености. Такође, постоје и позитивни ефекти- Бедуини су добили приступ модерном здравственом систему, образовању као и мало и незнатно повећање права бедуинских жена.
Бедуини у различитим земљама
Бедуини у Саудијској Арабији Арабијско полуострво је изворно станиште Бедуина. Одавде су почели да се шире ка суседним пустињама притиснути недостатком воде и хране. Према традицији, саудијски Бедуини су потомци две групе. Једна група, Јеменити, који су се населили у југозападној Азији, у планинама Јемена тврде да су потомци једног полу- легендарног претка по имену Кахтан. Друга група, Каисити, били су насељени у области северно- централне Арабије и тврде да су потомци библијског Исмаила.Bedouins. Origins and history
Према исламској традицији, пророк Мухамед је успео да скоро све Бедуине преведе у ислам пре него што је умро. Бедуински ратници су представљали језгро муслиманске војске која је напала територије Блиског истока и северне Африке у 7. веку.
Постоји велики број других бедуинских племена која обитавају на подручју Саудијске Арабије. Нека од њих су племена Салуба, Шамар ел- Мурах, Кара, Махра, Харасис, Давсир, Харб, Субаје, Утајба, Кахтан и Јам. У Саудијској Арабији и суседним пустињама постоји око 100 великих племена од по 1000 и више чланова. Нека племена броје и до 20.000 хиљада чланова, а неколико највећих имају и по 100.000 чланова. Анзах је највећи племенски савез на северу арабијског полуострва. У оквиру тог савеза највеће племе је Рвала које има више од 75 000 чланова и креће су између области Сиријске пустиње, Јордана и северног дела Саудијске Арабије. Бедуини су у Саудијској Арабији представљали већинску популацију током прве половине 20. века, али се ипак услед промене начина живота њихов број драматично смањио.
Бедуини у Сирији
Иако је Арапска пустиња била домовина Бедуина, неке групе су се преселиле на север. Сирија је била једна од од првих површина коју су населили Бедуини а да је била ван Арабијске пустиње.Arab, Najdi Bedouin of Syria Данас у Сирији постоји око милион Бедуина који живе од узгајања оваца и коза.The Bedouin Arab of Syria Највеће бедуинско племе у Сирији се зове Рувалах. Још једно велико племе јесте Анизах, које је највећим делом стигло са Арабијског полуострва у 18. веку.Johann Buessow, Bedouin Syria: ‘Anaza groups between empire and nation state, 1800–1960
Бедуини су се бавили сточарством све до касних педесетих година 20. века када је та пракса прекинута због велике суше која је трајала од 1958. до 1961. и због тога су Бедуини били приморани да престану да се баве сточарством и да пређу на стандардне послове.Indigenous people. Bedouin Још један фактор који је битно утицао на Бедуине јесте званично укидање правног статуса бедуинских племена у сиријском закону који се догодио упоредо са покушајима владајућег режима Баас партије да истреби трибализам. Предности обичајног права у односу на државни закон су неформално призната и држава их толерише како би се избегло тестирање примене државног закона на племенским територијама.Dawn Chatty, The Bedouin in Contemporary Syria: The Persistence of Tribal Authority and Control Године 1982. породица ел- Асад се обратила племенским вођама Бедуина за помоћ током устанка Муслиманске браће против владе ел- Асада и масакра у Хами. Одлука бедуинских шеихова да подрже Хафиза ел- Асада довела је до промене става владе која је дозволила бедуинским вођама да учествују и баве се развојним реформама подржавајући тиме њихов статус, обичаје и лидерство.
Сиријски грађански рат узрок је томе што су многи Бедуини постали избеглице и пронашли уточиште у Јордану,Syrian bedouin find shelter in Jordan, Aljazeera, March 10, 2012 Турској, Либану и другим земљама.
Бедуини у Египту