Музикалност (енг. musicality и фр. musicalité)Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина је урођена музичка способност коју имају одређени људи и која се испољава кроз различите видове музичке делатности.Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет IV , Приступљено 13. 4. 2013. Музикални људи имају обдареност за: интерпретацију и музицирањеМузицирање, компонента музикалности (осећај за боју у музици, фразу, фразирање, ритам, динамику, агогику и хармонију), памћење музичког материјала (музичка меморија), свирање по слуху, импровизирање (свирање, певање, компоновање на лицу места - без припреме), сугестивно преношење личних доживљаја (емоционалног набоја), различите музичке жанрове (забавна, џез, класична, народна...) изразиту креативност и стваралачку фантазију, проживљавање музичког садржаја, понирање у највећу дубину и суштину музике.
Све набројане урођене таленте тешко да може ико да поседује. Неки имају једне, неки друге. Сигурно је то, да што више поменутих способности музичар поседује - то је талентованији. За извођача, интерпретатора, неопходна је музикалност.
Музикалност се не може научити, она је дата, присутна је и осети се. Зато је врло погрешно када се техничко-занатска спретност и увежбаност схвата као музикалност.
Предуслов за музикалност је добар музички слух. Референце
Категорија:Музичка терминологија Категорија:Музика *