Градина је насељено место и седиште општине у Вировитичко-подравској жупанији, Република Хрватска.
Историја Период угарске власти (~1000—1552) Становништво вировитичке области је 1536. бежало на север. Верује се да су потомци тог становништва данас део Градишћанских Хрвата.
Период османске власти (1552—1684) Вировитица са околином је под османску власт пала 1552. године. У управном смислу околина Вировитице била је у надлештву Пожешког санџака. Од 1541. године, Пожешки санџак је био подређен Будимском беглербеглуку, да би 1580. године прешао под надлештво Босанског беглербеглука. Године 1600. постао је део Кањишког беглербеглука, оставши у његовом саставу до краја османске власти у Славонији. У судском смислу околина Вировитице чинила је Вировитичку нахију, подређену Вировитичком кадилуку.
У османском пописном дефтеру из 1579. године Градина се наводи као село Градци, које припада Брезовици. У њему су наведене четири пореске куће, чији су домаћини били: Антол Пушкаша, Михал Лончар, Павал Ћелетић, Мати Вранић. У близини села се помињу напуштено село Градишка и мезра Симаринци или Симаријевци. +Структура намета села Градце 1579.НаметИзнос (у акчама)приход од десетине (ушура) и намета (ресума)1683приход од вратница (4)160приход од пшенице (10 кејла)300приход од наполица (20 кејла)400порез на дрва и башту28десетина од кошница20десетина од сена20десетина од лана, конопље, белог и црног лука, купуса и репе42десетина од сочива са пасуљем, леблебија и боба20десетина од воћа са порезом на тапију30ресум на свиње са порезом на продају и божићно клање200порез на воденицу са пет жрвњева250бадухава са пољарином, младарином, и порезом на винску бурад21 Копривнички капетан Алберт Грасвајн, водећи хабзбуршке трупе, похарао је сва села око Слатине и Вировитице 1600. године.
Период хабзбуршке власти (1684—1918) Као награду за рад на уређењу коморске управе у Славонији и ширењу Војне границе, цар Леополд I је, у функцији угарског краља, дао властелинство Вучин дон Фердинанду Јохану Карлу, грофу Карафи ди Стиљано и његовом потомству. Исте године је дон Фердинанд умро, а властелинство су преузели његова удовица, грофица Катарина, и син, дон Карло Ото. У склопу новоформираног властелинства налазила се и Градина. Како је властелинство било подељено на две целине, Градина је била у склопу северне, равничарске целине.
Како грофови нису боравили на Вучинском властелинству, администрација је препуштена њиховим опуномоћеницима. Најдуговечнији управитељ био је Јохан Карл Мајер, који је боравио у Вировитици. Због обавеза и према Комори и према властелинству, становништво се често бунило и селило на простор Војне границе. Јохан Карл Мајер је 1731. урадио преглед стања на властелинству. +Подаци о Градини на основу Мајеровог прегледа стања на властелинству Вучин 1731.број сесијаизнос земљарине, војнице и откуп кулукачетворогодишњи износ осталих дажбина10325 форинти81 форинта и 25 динара Током 1736. и 1737. године извршен је попис властелинстава славонског Провинцијала по заповести цара Карла VI (као угарског краља), са циљем доношења урбара којим би се регулисали односи властелина и зависног становништва. +Подаци о Градини на основу пописа властелинстава славонског провинцијала 1736/1737.домаћинстава и кућаочева породицеожењене браће и синовабраће и синова са навршених 15 год.коњаволовакрава и јунадиовацасвињаораницаливадаводеница424263213611842163205 јутара107 косаца1 +Пописана домаћинстава у Градини 1736/1737.домаћинотац породицеожењене браће и синовабраће и синова са навршених 15 год.коњаволовакрава и јунадиовацасвињаораница (у јутрима)ливада (у косцима)Ivan Blasicsevicда111251010105Jandro Skriniarichда000130865Lucich Petrinovichда001120464Simo Marchinovichда10235010129Grgo Bobovchanда001110443Mihok Pejassevichда000020020Ivo Tudasда000020032Lovro Karasда000115442Martin Pejchда000130443Lovrek Bachevlanда001010333Marco Ivankovichда101246063Betar Stephokда000130041Mato Kvergnasда000000010Bartol Kossarichда000030221Matho Blussarichда001100031Ivich Mihailovichда000130652Juro Kvergnasда000150663Blasok Juricsichда000150663Juro Trcskichда000020341Blas Kvergnasда000020431Martin Tercskichда001256864Bajo Spolarichда001254686Rado Radossavlevichда001160675Pavlin Dolinaczда000040042Pavlin Kossarichда000030042Dragolo Kaczarovichда000006531Ostoja Radossevichда000006531Simo Peradinovichда10238010126Mihailo Kossarichда000010010Ivo Boberkovichда000120442Juro Boberkovichда000010020Nicola Dugaichда000125563Thodor Malyда000120021Nicola Jugovichда000034442Mihat Jugovichда000034442Jovan Karakasда011020042Mitar Bogichevichда0123606106Illia Cselajlaда001020041Radoicza Bogichevichда101110563 Пописи домаћинстава Карловачке митрополије у периоду између 1702. и 1929. године нису забележили ниједно домаћинство православне вероисповести у Градини.
Период југословенске државе (1918—1991) До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу бивше велике општине Вировитица.
Становништво На попису становништва 2011. године, општина Градина је имала 3.850 становника, од чега у самој Градини 916.
Попис 1991. На попису становништва 1991. године, насељено место Градина је имало 1.058 становника, следећег националног састава:
Познате особе Бошко Буха (1926—1943), борац-бомбаш Друге пролетерске ударне бригаде и народни херој Југославије.
Референце
Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској Категорија:Општина Градина Категорија:Славонија Категорија:Насеља у Хрватској Категорија:Насељена места у Вировитичко-подравској жупанији Категорија:Општине у Хрватској