Пријатељи су српски хумористички стрип серијал, који је креиран од стране талентованих београдских стрипара и илустратора: Марка Тодосијевића Мрвакса, Владимира Петковића Влапета и Тихомира Костића Ковенанта. Смештен у имагинарну земљу Руминантију, серијал прати необичне, урнебесне и забавне епизоде из живота луцидних и ексцентричних ликова из града по имену Шиљино Брдо и подручја која га окружују.
Од свог првог издања, које је објављено у фебруару 2007. године, Пријатељи су прошли дуг пут од скромних фанзина, еволуирајући кроз самосталне стрип ревије, да би кроз периодична појављивања у домаћим и регионалним стриповским публикацијама, коначно стигли до издања у албумском формату. Током година Пријатељи су својом оригиналном духовитошћу, маштовитим причама и неодољивим шармом, стекли култни статус и постали синоним за врхунски хумор и иновативно приповедање.
Стрип је, између осталог, излаган и на редовним годишњим изложбама Радионице стрипа и илустрације „Ђорђе Лобачев“ (Студентски културни центар, Београд, од 2006), изложби „Мрвакс и Пријатељи“ (Центар за ликовно образовање „Шуматовачка“, Београд, мај 2012)О изложби „Мрвакс и Пријатељи“ , Центар за ликовно образовање „Шуматовачка“, мај 2012. и Првој годишњој изложби Удружења стрипских уметника Србије (Галерија „Прогрес“, Београд, август 2012).Подсећамо на Прву годишњу изложбу Удружења стрипских уметника, „Стрипвести“, 3. август 2012.
Почеци Уз звуке родног краја (2003-2004) Током 2003. и 2004. године, у време док је још студирао, Мрвакс је радио на краћој стрип форми, познатој као „Уз звуке родног краја“. Радња се одвијала у истоименој кафани, где су централни ликови били певач народних песама, Комлен Фрталијевић, и бармен Вуки Шиљић. Стрип је имао седам епизода од по три табле, са фокусом на гег формат.
Цртачки, стрип је био максимално поједностављен, са акцентом на ликове великих очију и глава необичних облика. Представљање сваког гега било је поприлично „Гарфилдовски“ решавано, без потребе да се позадине кадрова попуњавају осим у одређеним ситуацијама, када је, због потребе гега, морало да се представи нешто као што је шанк или део неког елемента у екстеријеру.
Сценаристички гледано, гегови су се везивали за кафанска дешавања и пародирање на тему певача, певачица, спонзоруша, бивших робијаша и ситних чарки са власником кафане. Осим пар пратећих ликова који су морали имати имена за потребе гега, већина других протагониста остала је безимена.
Након што је 2004. године завршио са радом на стрипу „Уз звуке родног краја“, Мрвакс је почео осећати да му недостају дубина и емотивна повезаност са његовим стваралаштвом и тадашњим начином рада. Његова креативна амбиција тражила је нешто више од једноставног цртежа, простог хумора и пуких гегова у херметизованом простору.
Одлучан да пронађе нови смисао у свом уметничком изразу, решио је да истражи друге теме и створи стрип који ће имати трајнији утицај на домаћој сцени.
ИСТОРИЈАТ
КРЕАЦИЈА „ПРИЈАТЕЉА“ (2004-2006)
У пролеће 2004. године, пошто је окончао рад на стрипу „Уз звуке родног краја“, Мрвакс је кроз интензиван процес истраживања и експериментисања почео да ради на новом пројекту. Међутим, пут до остварења његове нове визије није био лак. Током наредне две године, Мрвакс је посветио сваки свој слободан тренутак раду на обликовању нових ликова и развијању концепта, истражујући успут теме пријатељства, усамљености, трагикомичних љубави и изазова свакодневног живота. И премда је одлучио да задржи приступ гег формата, кроз који се представљао са претходним стрипом, оно што је нови стрип разликовало од „Уз звуке родног краја“ било је то што је приче са озбиљнијом тематиком представљао на сатиричан и откачен начин, превазилазећи своје личне сумње и ограничења која су га морила у време рада на претходном стрипу. Инспиришући се својим окружењем и познатим лицима из комшилука, Мрвакс је добио идеју за нови стрип који се полако обликовао у његовој глави. Тако су настали „Пријатељи“, стрип о групи социјално деградираних и ишчашених ликова чији су животи били испреплетени изазовима, смехом, сузама и суочавањем са својим унутрашњим демонима и поривима.
мини|лево|200п|Марко Тодосијевић Мрвакс, творац серијала Пријатељи
У фебруару 2006. године искристалисало се првих пет ликова Пријатеља, који су били надахнути утицајима из домена стрипске и филмске уметности, као и из окружења Мрваксове реалности. Сваки од тих ликова је представљао манифестацију Мрваксове инспирације, па је тако лик Нинџа дилера Ниџе својом појавом и карактеризацијом намигивао у правцу кинеских борилачких филмова из седамдесетих година прошлог века, док је лик ћубастог мрмота Мрмија био алузија на Франкеновог Марсупиламија. Занимљиво је и то да је Мрвакс кроз лик студента Дулета представљао самог себе и своје личне погледе на међуљудске односе и везе, као и суштинске људске дилеме. Преостала два лика, рахитични Зомби Зомбиша и недефинисана пихтијаста човеколика појава Зглавко, били су под директним цртачким утицајем Мета Грејнинга и серијала The Simpsons.
ФОРМАТ
Битно је навести да су Пријатељи од старта били замишљени као класичан стрип, са тематиком која се ослањала на свакодневни хумор и наративне структуре карактеристичне за француско-белгијску школу стрипа. У њима је Мрвакс изградио свет сличан оном из дела Андре Франкена, а посебно у контексту Гастонових авантура, али са специфичним заокретима у дијалозима и динамици ликова. Што се домаћег терена тиче, на тренутке се могао уочити суптилан утицај Бојана Реџића, иако Мрвакс никада није посезао за толико откаченом тематиком или слободним стилом у писању дијалога.
2007
Након издавања првог броја, који је имао две верзије тотално фанзиначку hand-made верзију и обичну (али нажалост без адекватних корица-већ само са велим омотом), стрип је примећен од стране алтернативног стрип удружења Shlitz comics, те је августа 2007. године са подршком Shlitz comics-а, стрип доживео реиздање, и био је допуњен са неколико нових страница и додатком новог лика, свињара и фана Бетмена, који је био отелотворен у карактеру знаног као Миле Бетмен. Убрзо након тога, само месец дана касније, исте године, излази друг број Пријатеља под називом Хармонија у земљи бедака. У том другом броју појављује се још неколико нових ликова као што су обсцени ован Зуба, ратнички настројени Мали Радојица и по први пут женски лик који је приказан кроз карактер Чобанице Анђе која је у том броју на кратко играла Дулетову девојку, да би недуго потом постала Радојицина љубав. Теме које је овај број обрађивао су се мало прошириле и на поље емоција, и одређених филозофија, али су примарни елементи тучњаве и провала и даље били присутни.
2008-2009
2008. година је била период затишја јер је Тодосијевић био тотално посвећен раду на што више прича, што је резултовало објављивању два броја у 2009. години. Трећи број са насловом OSASUNA VS CALGARY, појавио се марта 2009. године, и по први пут осим Тодосијевића у броју се појавио и рад стрипара Марко Радовановић - „Маре“. - „Asterian“-а. Септембра 2009. године излази и четврти број насловљен Нема тата пара сине! који важи за најбољи број из првог циклуса серијала, али је нажалост био и лабудова песма серије. Осим Тодосијевића, овде се у улогама илустратора појављују познати српски цртачи Саша Арсенић, Милош Славковић и Боривоје Грбић - „Бора“ који су стрипу допринели својим верзијама ликова Пријатеља. Ипак, почетком 2010. године, због приватних обавеза и неких личних преокупација, Марко Тодосијевић - „Мрвакс“ је решио да прекине рад на Пријатељима, те је серијал угашен.
2011
У другој половини 2011. године Марко Тодосијевић - „Мрвакс“, уз честа притискања Владимир Петковића - „Влапет“-а, Тодосијевић одлучује да поново покрене серијал. Појачан са Петковићем, двојац токо јесени и зиме ради на новим причама Пријатеља које су увеле и неке сасвим нове ликове као што су шанкерица Радојка, пропали продавац Митар Туки Трговац и конобарица Стамена.
2012 Априла 2012. године Петковић и Тодосијевић уз подршку Shlitz comics-а и Центра за ликовно образовање „Шуматовачка“, издају специјални број који је уједно био и први број другог циклуса Пријатеља. За разлику од првог серијала, овде су се ликови Пријатеља сусретали са много актуелнијим темама данашњице, те је и сам приступ причи и графичком решењу био нешто екстремнији него у прошлости. И док се Тодосијевић донекле са делом стрипа који је био у оквиру породичног паковања и носио наслов поглавља Мемоари једног Ниџе представио својим стандардним, али опет свежијим приступом причи и слици, у ехтреме пакету и поглављу Лов у мутном, Петковић се представља са тотално атипичним приступу за стандардне Пријатеље и то најбоље представљају епизоде где се ликови сусрећу са црнохуморним ситуацијама и латентним еротизмом. Овај број је унео новину и са тим што је формат са Б5 промењен у А4.
мини|Аутори „Пријатеља“: Ковенант, Мрвакс, Влапет (©2013)
Недуго по објављивању броја, двојцу се прикључује и трећи човек, Тихомир Костић - „Ковенант“. Након Костићевог приступа тиму, сва тројица одлучују да Пријатеље дотерају и извршне одређене измене ликовима и концепту. Најпре, одлучено је да сам стрип више не носи етикету фанзин, већ хумористички стрип магазин и да се са самим стрипом циља на озбиљнији издавачки рад. Друга измена је била избацивање дотадашњег домаћег Бетмена који је замењен ликом Мачо Микула којег је смислио Петковић, и чему је серијал добио на откаченијем и још смехотреснијем приступу. Предлозима Костића, одлучено је да се и лик Мрмија модификује, тако да је добијен лик у рангу обсценог овна Зубе, само још екстремније природе. Осим тога, у даљем сређивању Пријатеља, Петковић уводи петнаестак нових ликова, од којих ваља поменути Гојка Гробара, Фантастичног Драгана и можда најупечатљивије ликове серијала, Кунг Фу роме.
Велики рад на припреми новог броја, трајао је од априла до октобра 2012. године, и одлучено је да нови број носи назив Насечи ми леба и паризер на косо, и за разлику од својих претходника, овај број има 44 стране, и као и специјални број (број 1), урађен је на формату А4.
2013 Током месеца јануара, трио је започео рад на новом броју Пријатеља, који тренутно носи радни наслов Дај...дај...'армонике. Према речима самих аутора, нови број, биће другачији од свега до сада. И док је други број Насечи ми 'леба и перизер на косо, на неки начин био експериментални пројекат који је нудио сет различитих стилских приступа, трећи број донеће сасвим нову дефиницију у изгледу Пријатеља, као и сложенију структуру епизода. У марту ове године, одржана је промоција другог броја у ликовном центру Шуматовачка, а аутори серијала су се појавили и у емисији Беокулт (РТС 2), у којој су дали интервју везан за Пријатеље.
Током лета текуће године, креативни тројац је одлучио да унесе битне промене у начину поставки прича и концепта. На првом месту, одлучено је да стрип превазиђе до сада устаљени шаблон нагомиланих гегова и спрдње која се прожима на пар табли, већ да се убаце сложеније приче које би боље приближиле ликове самим читаоцима а и увеле их у прича ко су Пријатељи заиста. На другом месту, сам по себи, концепт се не би базирао само на тренутним-актуелним догађајима, већ на читавој лепези варијација, од алтернативне историје, СФ-а, хорора, трилера, ноара, фантазије...
2014 Креатори серијала целу годину посвећују раду на новом приступу и изгледу стрипа, који ће током 2015. године угледати светлост дана са својим првим правим стрип албумом. Делић новог профила серијала је приказан у стрип ревији Парабелум, из републике Српске, која се са својим 6. бројем, појављује у последњим месецима 2014. године.
Стил и приступ Цртачки стил Пријатеља се углавном ослања на италијанску школу цртања и под видним је утицајима аутора као што су Магнус, Фабио Шивители и Сандро Доси. Са друге стране приметни су и благи утицаји француско белгијске школе и утицаја аутора попут Франкена и Удерца, као и стила који је близак Симпсоновима.
Окружење