Експедиција 1 била је први дуготрајни боравак посаде на Међународној свемирској станици (МСС). Посада експедиције је боравила на станици 136 дана, од новембра 2000. до марта 2001. године. То представља почетак непрекидног боравка људске посаде на МСС који и даље траје. Експедицију 1 је пратила Експедиција 2, која је такође имала три члана посаде.

Званичан почетак мисије је тренутак када се летелица Сојуз ТМ-31 спојила са станицом 2. новембра 2000. године. Током боравка на МСС, чланови експедиције су активирали разне системе станице, распаковали опрему и пребацили намирнице које су биле спаковане у летелици којом су лансирани. Такође су угостили три мисије спејс-шатла (СТС-97, СТС-98, СТС-102) и два брода Прогрес за аутоматско снабдевање. Пошто је ово била прва посета станици, посада је имала много посла, али су сви задаци мисије успешно обављени тако да је она проглашена успешном.

Три мисије спејс-шатла, које су посетиле станицу током ове експедиције, допремиле су опрему, намирнице и кључне компоненте за оперативну употребу свемирске станице. Прва од њих је била СТС-97 и спојила се са МСС почетком децембра 2000. године. У теретном простору шатла налазила се прва компонента система за напајање станице електричном енергијом, велики соларни панели који су повећали производњу енергије пет пута.

Друга мисија шатла која је посетила посаду експедиције 1 била је СТС-98. Спојила се са орбиталним комплексом средином фебруара 2001. године, и са собом донела велику америчку лабораторију, вредну 1,4 милијарде долара, названу Дестини (), чиме је маса станице први пут премашила масу свемирске станице Мир.

Последња мисија шатла током ове експедиције, СТС-102, спојила се средином марта исте године. Њен примарни задатак је био да замени посаду експедиције 1 новом трочланом посадом Експедиције 2. Крај прве експедиције, а самим тим и почетак друге, наступио је одвајањем шатла Дискавери, 18. марта 2001. године.

Посаду прве дуготрајне експедиције на МСС чинили су један Американац, који је био командант посаде, и два Руса, који су били летачки инжењери. Американац Вилијам „Бил“ Шеперд летео је у свемир три пута пре ове мисије, сва три пута као члан посаде спејс-шатла, чије су мисије трајале најдуже две недеље. Руси Јуриј Гидзенко и Сергеј Крикаљов већ су имали искуства са дуготрајним боравком у свемиру, током експедиција на свемирску станицу Мир, деведесетих година 20. века. Крикаљов је до тада већ имао више од једне године проведене у орбити око Земље.

Посада {|border="1" cellpadding="1" |- style="background:#b0c4de;" ! Позиција ! Космонаут |- | Командант || Вилијам Шеперд, НАСАчетврти лет |- | Пилот || Сергеј Крикаљов, ФКАпети лет |- | Летачки инжењер || Јуриј Гидзенко, ФКАдруги лет

Командант мисије, Бил Шеперд, раније је био члан морнаричких „фока“ (, јединица за специјалне операције ратне морнарице САД) и једино искуство које је имао у свемирским летовима било је ограничено на мисије спејс-шатла, тако да је пред полетање на МСС имао само пар недеља искуства у орбити. Руска космичка агенција је имала сумње у избор команданта експедиције који је направила агенција НАСА, јер Бил није имао довољно искуства у дуготрајним летовима у свемир. Летачки инжењер Сергеј Крикаљов већ је провео преко годину дана у орбити, већином на станици Мир, и постаће прва особа која је посетила МСС два пута. Осећао је узбуђење када је постао прва особа која је ушла у модул Зарја (прву компоненту МСС) 1998. године. Било је то током мисије шатла СТС-88 чији је био члан, и једва је чекао да се поново врати. Јуриј Гидзенко био је командант и пилот летелице Сојуз ТМ-31 којом је посада стигла на станицу. Он је претходно боравио на станици Мир у периоду од 180 дана.

Шеперд је постао тек други амерички астронаут који је полетео у свемир руском летелицом. Први је био Норман Тагерд, који је летелицом Сојуз ТМ-21 полетео на станицу Мир, 1995. године. Шеперд је такође изјавио да ће највећи изазов у изградњи Међународне свемирске станице бити компатибилност технологија, на пример америчке и руске, које су раније биле ривали у свемирској трци, и потпуно су различите.

Позадина мини|Крикаљов, Шепард и Гидзенко током обуке у свемирском центру Џонсон у Хјустону, Тексас. Прва компонента међународне свемирске станице био је модуо Зарја који је лансиран ракетом Протон у новембру 1998. године. Након лансирања ове компоненте, а пре доласка прве експедиције на МСС 2001. године, уследило је пет мисија спејс-шатла и још два руска лансирања. Током ових мисија достављени су још неки већи модули станице, као што су модули под притиском Јунити () и Звезда, али и први део велике греде која ће касније подржати соларне панеле, радијаторе и друге компоненте које нису под притиском. Током мисија шатла, посада је поред додавања нових модула улазила у унутрашњост постојећих и почела да отпакује намирнице и делове који су се налазили складиштени унутар модула, у лансирној конфигурацији. Пре почетка прве експедиције, Крикаљов је изјавио да очекује да ће боравак на МСС бити веома сличан оном на станици Мир, углавном због тога што су модули руског дела МСС скоро идентични модулима те руске станице, уз одређена побољшања.

Лансирање посаде прве експедиције ка МСС догодило се само 7 дана пред изборе у САД, тако да је овом лансирању у тој земљи поклоњена веома мало пажње. У то време, очекивало се да склапање станице буде готово до 2006. г. и да она буде настањена људском посадом најмање до 2015. године. Међутим, временом је дошло до више одлагања укључујући и паузу у летовима шатлова због несреће Колумбије. Станица је коначно завршена крајем 2011. године, током мисије СТС-134. Од већих модула остао је само један који није лансиран и то је Наука, заједно са роботском руком коју је развила Европска свемирска агенција. Његово лансирање је планирано за крај 2017. или почетак 2018. године.

Хронологија експедиције Трочлана посада експедиције боравила је на Међународној свемирској станици око четири и по месеца, од новембра 2000. до средине марта 2001. године. Главни догађаји који су обележили овај период су три мисије шатла, које су у просеку боравиле по седам дана спојене са станицом. Прва је пристигла почетком децембра, друга средином фебруара и последња у марту на крају експедиције.

Лансирање и спајање са МСС мини|Превоз ракете Сојуз-У на лансирну рампу, 29. октобра 2000. године у раним јутарњим часовима. Трочлана посада Експедиције 1 успешно је лансирана 31. октобра 2000. године у 07.52 УТЦ, са космодрома Бајконур у Казахстану. Ракета Сојуз-У, са свемирским бродом Сојуз ТМ-31 у коме се налазила посада, полетела је са лансирне рампе Гагаринов старт, исте оне са које је 1961. године полетео Јуриј Гагарин и постао први човек у свемиру. Након 33 орбите око Земље и серије маневара за пристајање које је направио пилот Гидзенко, летелица Сојуз спојила се са крменим (задњим) отвором на сервисном модулу Звезда, 2. новембра 2000. године у 09.21 УТЦ. Деведесет минута по пристајању, Шеперд је отворио врата Сојуза, а затим и врата ка Звезди и посада је ушла у станицу.

Алфа

Крајем првог дана проведеног на МСС, Шеперд је затражио употребу позивног имена Алфа за станицу путем радија, које су он и Крикаљов преферирали у односу на незграпно Међународна свемирска станица. Назив Алфа је претходно коришћен за МСС током преговора међународних партнера почетком деведесетих година 20. века. Након молбе, позивно име Алфа усвојено је за целу Експедицију 1. Шеперд је предлагао промену позивног имена менаџерима пројекта МСС већ дуже време. По узору на поморску традицију, Шеперд је на конференцији за штампу пред лансирање изјавио: „Хиљадама година уназад људи су одлазили на море бродовима. Људи су конструисали и правили ове бродове, и лансирали их са осећајем да ће добро име брода донети срећу и успех њиховом путовању.“ Јуриј Семјонов, у то време председник корпорације Енергија, није одобравао употребу имена Алфа. Он је био под утиском да је Мир била прва свемирска станица, тако да је предлагао употребу имена Бета или Мир-2 за МСС.

Први месец лево|мини|180п|Конфигурација МСС на почетку Експедиције 1. Одозго надоле видљива су три модула: Јунити, Зора и Звезда. Током првих недеља на станици чланови посаде Експедиције 1 активирали су виталне системе за одржавање атмосфере и компјутере за контролу. Такође су почели са отпакивањем ствари и опреме које су оставиле претходне мисије које су посетиле станицу пре него што је на њој било људске посаде. На почетку експедиције станица није имала довољно електричне енергије за загревање сва три модула под притиском, тако да је модул Јунити био хладан и неупотребљив. Контролори са Земље су у претходне две године користили Јунити за управљање системима станице и очитавање најважнијих параметара.

Руски аутоматски борд за снабдевање Прогрес М1-4 спојио се са станицом 18. новембра. Аутоматски систем за спајање летелице је отказао, тако да је Гидзенко морао да преузме контролу и уз помоћ ТОРУ система наведе је ка месту за спајање. Иако су мануелна пристајања постала рутина, ипак су изазивала забринутост код контролера од пошто је 1997. године покушај спајања летелице Прогрес завршио сударом са станицом Мир, чиме је нанета значајна штета и узрокован пожар унутар станице.

Космонаути су имали доста посла током првог месеца експедиције. Шепард је током једног интервјуа са новинарима на Земљи изјавио да му је највећи изазов да „спакује“ 30 сати посла у радни дан који траје 18 сати. Неки први послови су трајали дуже него што је планирано. На пример, активација пећнице за загревање хране у модулу Звезда је требало да траје 30 минута, међутим, посади је требало више од једног и по дана да је активира.

СТС–97 мини|МСС сликана са шатла Ендевор у децембру 2000. године. Нови соларни панели су видљиви у горњем делу.

Шатл Ендевор пристао је на МСС 2. децембра 2000. године. Чланови посаде која ће привремено боравити на станици су била четири Американца и један Канађанин. У теретном простору шатла налазили су се велики соларни панели који су инсталирани током мисије. Они обезбеђују потребну електричну енергију која је неопходна за вршење експеримената и напајање главних система станице. Све заједно, шатл је доставио 17 тона опреме на МСС, укључујући металне носаче за проширење, батерије, електронску и расхладну опрему.

Посада мисије СТС–97 обавила је три шетње свемиром. Врата између станице и шатла нису отворена одмах по пристајању, већ су била затворена док се не заврше све три шетње свемиром. Када су оне успешно обављене, 8. децембра 2000. године отворена су врата са обе стране и две посаде су се поздравиле по први пут. Посада Експедиције 1 искористила је ову прилику да напусти станицу и разгледа унутрашњост спејс-шатла, за шта се сматрало да ће повољно утицати на њихово психичко стање (након дужег времена проведеног у истом, скученом простору станице).

Прогрес М1–4

Пре пристајања шатла Ендевор, руски аутоматски брод за снабдевање Прогрес М1–4 који је стигао на станицу у новембру, одвојио се од станице како би се направило довољно места за пристајање шатла. Прогрес се током посете шатла налазио у паркинг орбити, на око 2 километра иза станице. Након одвајања Ендевора, Прогрес је поново спојен са станицом 26. децембра. Њиме је поново управљао Гидзенко јер ТОРУ систем, као при првом пристајању у новембру, није функционисао. Посада је провела већи део следеће седмице истоварајући садржај летелице Прогрес.

Новогодишњи и божићни празници