Драгиша Бојовић (Бање, Ибарски Колашин, 18. мај 1964) српски је историчар књижевности, књижевни критичар, теолог, песник и професор Универзитета у Нишу.
Биографија
Основну школу похађао у Бањама, Брњаку и Зубином Потоку, а средњу у Новом Пазару. Дипломирао на Филозофском факултету у Приштини, на Одсеку за југословенске књижевности и српскохрватски језик, 1988. године. На приштинском Филолошком факултету магистрирао 1994. године на тему Поезија Димитрија Кантакузина. На истом факултету докторирао 2000. године (тема дисертације: Свети Јефрем Сирин у старој српској књижевности).
Радио је као новинар и уредник у Новом свету и истраживач у Институту за проучавање културе Срба у Приштини. Од 1995. године асистент је на Филолошком факултету. За доцента је изабран 2001. године, а за ванредног професора 2006. За редовног професора изабран је 2011. године.
Оснивач је и председник Друштва пријатеља манастира Црна Ријека, један је од оснивача и потпредседник Друштва за обнову србистике у Приштини. Оснивач је и управник Центра за црквене студије у Нишу, а иницирао је оснивање Центра за проучавање православног наслеђа Косова и Метохије Универзитата у Приштини, са седиштем у Косовској Митровици. Недавно је изабран за потпредседника Друштва чланова Матице српске у Нишу. Потпредседник је Програмског савета Међународног научног скупа Свети цар Константин и хришћанство (Ниш, 2013), чији је председник Патријарх српски Иринеј.
Први је уредник Видовданског гласника (Грачаница, 1990), био је члан уређивачког одбора Старина Косова и Метохије, секретар редакције Србистике и члан редакције Зборника Филолошког факултета у Приштини и Зборника Филозофског факултета у Косовској Митровици. Уредник је међународног часописа Црквене студије.
Предаје Стару књижевност и Историју културе Срба на Филозофском факултету у Косовској Митровици и Стару српску књижевност на Филозофском факултету у Нишу, где држи и неколико изборних курсева: Рецепција библијске и светоотачке књижевности, Поетика старе српске књижевности, Љубав у старој српској књижевности. Школске 2004/05. држао је Преглед књижевних теорија на постдипломским студијама Филозофског факултета у Нишу. На мастер студијама у Косовској Митровици предаје Технику академског писања, а на докторским студијама у Нишу Поетику и теологију стваралаштва.
Био је члан комисија за одбрану магистарских теза на факултетима у Београду (Филозофски факултет, историја уметности, историја), Новом Саду (Филозофски факултет, наука о књижевности) и Косовској Митровици (Филозофски факултет, наука о књижевности).
Објавио је 20 књига (од тога 2 књиге песама) и преко 90 научних радова. Учествовао је на 50 научних скупова међународног и националног карактера.
Редовни је професор Филозофског факултета у Нишу и Филозофског факултета у К. Митровици. Члан је Међународног удружења за светоотачке студије (). Редовни је члан Института за национална и верска питања у Солуну. Иницијатор је за оснивање још једног Центра, Центра за византијско словенске студије. Центар за византијско словенске студије основан је одлуком Савета Универзитета у Нишу од 24. децембра 2014. године и представља организациону јединицу Универзитета у Нишу. Правилник о његовом раду донео је Сенат Универзитета 27. јануара 2015. године, када је и именован Савет Центра за византијско-словенске студије. За управника Центра именован је проф. др Драгиша Бојовић, редовни професор Филозофског факултета у Нишу. Добитник је више награда за научни рад, као и за поезију. У браку је са Снежаном Бојовић и отац је три ћерке Јоване, Тијане и Теодоре.
Дела
Објављене књиге Крај века већ дође, антологија старе српске поезије последњих времена, Приштина, 1992. Манастир Црна Ријека, Приштина, 1994. (више издања) Песник будућег века (О поезији Димитрија Кантакузина), Приштина, 1995; друго издање 2002. Молитве Светога Саве, приредио Драгиша Бојовић, Ниш, Косовска Митровица, 2002. (друго издање 2007). Свети Јефрем Сирин и српска црквена књижевност, Ниш, Косовска Митровица, 2003. Српска есхатолошка књижевност, Ниш, Косовска Митровица, 2004. О љубави, мисли старих писаца и духовника, приредио Драгиша Бојовић, Ниш 2006. Слово љубави, од Светог апостола Павла до Светог Николаја Српског, приредио Драгиша Бојовић, Ниш, 2007. Развијање свитка, прилози из историје, Београд, Ниш, 2009. Трпеза Премудрости, Београд, Ниш, 2009. Манастир Дубоки Поток, приредио Драгиша Бојовић, Дубоки Поток, 2010. Манастири у Старом Колашину, Ниш, 2010. Колаци у Србији, Ниш, 2010. Премудрост у Светом писму и српској књижевности (са Дарком Крстићем), Ниш, 2011. Антологија плача, Београд, 2011.
Друга приређена издања Григорије Божовић, Црна Ријека, Приштина 1996. Григорије Божовић, Мој Колашин: приче и путописи из Старог Колашина, Београд, 1998. Благоје Божовић, Григорије Божовић, Колашински кнежеви, Зубин Поток, 2001. Црква Светог Пантелејмона у Нишу, Ниш, 2002. Уредник (важнија издања) Теодосије Хиландарац, Житије светога Петра Коришког, Приштина, 1996. Ђуро Даничић, Приповетке из Старога и Новога завета, Београд, 1996. Архиепископ Данило, Житије краљице Јелене Анжујске, Зубин Поток, 1997. Манастир Црна Ријека и свети Петар Коришки, Приштина, Београд, 1998. Ђорђе. Сп. Радојичић, Гојко Суботић, Из прошлости Манастира светог Јована Богослова, Ниш, 2002. Бојана Мелцер, Манастир Сопоћани. Библиографија, Ниш, 2002. Бојана Мелцер, Манастир Хиландар. Библиографија, Ниш, 2003. Снежана Бојовић, Библиографија часописа Свети кнез Лазар, Призрен, Ниш, 2003. Бојана Мелцер, Манастир Ђурђеви Ступови. Библиографија, Ниш, 2004. Језик и стил Григорија Божовића, Косовска Митровица 2006. Манастир Бањска и доба краља Милутина, Ниш, Косовска Митровица, 2007. Свети Никита из Ремезијане, Ниш, 2007. Жан Клод-Ларше, Теологија болести, Ниш, Београд, 2006. Православна теологија и култура, Ниш, 2009. Александар Наумов, Старо и ново. Студије о књижевности православних Словена, Ниш, 2009.
Књиге песама Узалудна провера, Приштина, 1988. Света елегија, Београд, 2001.
Студије и огледи Две народне песме из Ибарског Колашина, Стремљења, 4, Приштина, 1987, 109-111. Библијки мотиви у записима о Великој сеоби Срба, Стремљења, 12, Приштина, 1990, 47-51. Анагошки смисао песме Молитва Богородици Димитрија Кантакузина, Баштина, 2, Приштина, 1991, 53-58. Лирске народне песме из Ибарског Колашина, Баштина, 1, Приштина, 1991, 148-153. Косовска битка у Животу деспота Стефана Лазаревића и Јаничаровим успоменама, Стремљења, 4-5, Приштина, 1991, 53-60. Непознати епископ Митрофан и прилике у манастиру Грачаница у другој половини XVII века, Баштина, 3, Приштина, 1992, 159-163. Два стара српска писца из Новог Брда – једна могућа компарација о перципирању стварности, Баштина, 4, Приштина, 1993, 64-70. О неким иконографским елементима Кантакузинове Молитве Богородици, Универзитетска мисао, часопис за уметност, 1, Приштина, 1993, 25-27. Стара српска књижевност између стварног и есхатолошког, Баштина, 5, Приштина, 1994, 55-62. Грачаничко рукописно наслеђе, Приштински магазин, 3, Приштина, 1996. Неки елементи рецепције византијске књижевности у метохијским манастирима, Хвосно, Исток, 1997. Колашин Григорија Божовића, поговор књизи: Г. Божовић, Мој Колашин, Београд, 1998, 273-277. Српска књижевност 15. века и последња времена, у зборнику:Српска књижевност у доба деспотовине, Деспотовац, 1998, 165-173. Савино измирење завађене браће у српској житијној књижевности, у зборнику: Свети Сава у српској историји и традицији, Београд, 1998, 159-167. Старешине и старатељи манастира Црна Ријека, у зборнику: Манастир Црна Ријека и свети Петар Коришки, Приштина, 1998, 25-31 Рилски глагољски листови и хиландарски Паренесис св. Јефрема Сирина бр. 397, Свети кнез Лазар, број посвећен манастиру Хиландару, Призрен, 1998, 111-119. Рецепција светоотачке књижевности код Срба, Зборник Филолошког факултета Универзитета у Приштини, 9-10, 1990-2000, 107-116. Поговор књизи: Василије Марковић, Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији, Београд, 2002, 308-309. Образовање и наука Христова у делима хиландарских јеромонаха Доментијана и Теодосија, Свети кнез Лазар, 4, Призрен, 2002, 95-101. Идеје србистике и наставни програм старе српске књижевности, у зборнику Дело Петра Милосављевића и србистика, Косовска Митровица, 2002. Од историјске конкретности до метаисторијског идеала. Есхатолошка поема Лазе Костића, у зборнику: Историја у романтичарској поеми код Словена, Ниш, 2003, 49-55. Ниш у књижевном делу Стефана Првовенчаног, у зборнику: Ниш и Византија I, Ниш, 2003, 117-124. Владика Николај о Псалтиру, у зборнику: Свети Владика Николај, Охридски и Жички, Жича, Краљево, 2003, 377-383. Пројекција митарстава у Житију светога Петра Коришког, Црквене студије, годишњак Центра за црквене студије, 1, Ниш, 2004, 121-129. Где се налазио манастир Промеће. Прилог проучавању Сопоћанског поменика, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 2002-2003, књ. LVIII-LIX, Београд, 2004, 172-178. Српски паренесиси св. Јефрема Сирина и однос према глагољској традицији, у: Преводи на Балкану из XIV века, радови са међународне конференције, Софија, 2004, 387-396. Просветитељ отачаства свога и измиритељ завађене браће: беседа са молитвом светом оцу Сави, Православно дело, 1, 2004, 39-44. Владета Јеротић – делом у времену, у зборнику: Владета Јеротић – делом у времену, Ниш, 2005, 5-8. Доментијанове позајмице о љубави, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књ.LXX, 2004, 139-142. Слово о љубави новобрдског песника Димитрија Кантакузина, Летопис Матице српске, год. 181, књ. 475, св. 16, Нови Сад, јун 2005, 1042-1050. Елементи свештеног језика у прози Григорија Божовића, у зборнику: Језик и стил Григорија Божовића, Косовска Митровица, 2006, 93-99. Образовање и наука Христова у делима хиландарских јеромонаха Доментијана и Теодосија, у зборнику: Love of learning and devotion to God in orthodox monasteries, Beograd, Columbus, 2006, 127-132. Старозаветни образ крста, Црквене студије, годишњак Центра за црквене студије, 3, Ниш, 2006, 199-212. Уништавање рукописног књижевног наслеђа и манастирских библиотека на Косову и Метохији, у зборнику: Друштво и култура Срба Косова и Метохије, Филозофски факултет, Косовска Митровица, 2007, 159-171. Два Данила и бањски краљ Милутин, у зборнику: Манастир Бањска и доба краља Милутина, Ниш, Косовска Митровица, 2007, 211-217. Руски манастир Светог Пантелејмона у српској средњовековној књижевности, Православно дело Доментијанова свест о светости поезије, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 2006, књ. LXXII, св. 1-4, Београд, 2007, 83-92. Русский монастырь св. Пантелеймона в древнесербской литературе, Црквене студије, годишњак Центра за црквене студије, 4, Ниш, 2007, 225-232. „Слово за любовта“ на поета от Ново Бърдо Димитър Кантакузин, Славянски диалози, списание за славянски езици, литератури и култури, Филологическия факултет при Пловдивския университет Паисий Хилендарски, година IV, книжка 7, Пловдив, 2007, 96-105. Уништавање рукописног књижевног наслеђа и манастирских библиотека на Косову и Метохији, Србистика, ванредни број, Нови Сад, 2007, 45-53. Књижевник-интелектуалац пред историјом и последњим временом, у зборнику: Историја и књижевност Срба Косова и Метохије, Косовска Митровица, 2007, 177-189. Слово љубве у светлу библијске егзегезе, Митолошки зборник, 18, Рача, Београд, 2008, 165-179. Destruction of Handwritten Literary Legacy and Monastery Libraries in Kosovo and Metohija, Scripta, The Journal of Interdisciplinary Mediaeval Studies, volume 6, Sofia, 2008, 269-279. Богонадахнуће у списима о светом Ћирилу и Методију, Црквене студије, 5, Ниш, 2008, 199-205. Трпеза Премудрости Архиепископа Данила Другог, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књ. LXXIV, св. 1-4, 2008, Београд, 2009, 21-29. Историја манастира Црна ријека, у: Прошлост, садашњост и будућност Срба Косова и Метохије, Косовска Митровица, 2009, 75-89.