Диктатура пролетаријата је политичка власт радничке класе. У марксизму је то политички и друштвени систем који освајањем власти успоставља радничка класа, односно њени представници, у прелазном раздобљу од капитализма ка замишљеном бескласном друштву. Ради се о тоталитарној власти коју остварује партија радничке класе, у савезу са осталим подређеним слојевима, коју карактерише разбијање старих државних институција капиталистичког друштва и обликовање нових институција заснованих на директној демократији у политици и економији. Овај појам означава прелазну радничку државу између капиталистичког друштва и бескласног друштва. Кроз прелазно раздобље, држава би требало да буде револуционарна власт у име радништва.marxists.org . Karl Marx
Владимир Иљич Лењин је сматрао да је нужно успоставити диктатуру пролетаријата као „најжешћи и најнемилосрднији рат нове класе против моћнијега непријатеља, против старе класе - буржоазије. Према њему диктатура пролетаријата је нужна, и победа над буржоазијом није могућа без дугог, упорног, огорченог рата на живот и смрт., Josip Jurčević, Mostariensia : časopis za društvene i humanističke znanosti, Prosinac 2014. str. 79
Ради се о тоталитарној власти коју остварује радничка класа преко комунистичке партије, често у савезу са сељаштвом и осталим радним људима, након збацивања с власти буржоазије и осталих израбљивачких класа, а коју карактерише разбијање старих институција власти класног друштва и обликовање нових класа (комунистички социолози су препознали да сами комунисти заправо преузимају улогу буржоазије у друштвима којима ступају на чело, али је то углавном табу тема за комунисте). Овај марксистички појам је означавао прелазну социјалистичку државу између капиталистичког друштва и замишљеног бескласног комунистичког друштва. Кроз „прелазно раздобље”, које је у пракси трајало деценијама и никако се није завршавало, држава је требало да буде револуционарна тотална диктатура пролетаријата, односно партије која је представља.
Позадина Диктатуром пролетаријата радничка класа, преко комунистичке партије наводно, остварује своју доминантну улогу у држави. Диктатура пролетаријата као историјски тип је најближа појму »непосредне и директне демократије, али је појам симболично назван „диктатуром” као супротност диктатури буржоазије (диктатури капитала). Карактеристична преобразба коју доноси диктатура пролетаријата одвија се првенствено у промени друштвено-економских односа друштва.
Теорија диктатуре пролетаријата (демократска радничка власт) произлази из теорије класа и класне борбе. На темељу уопштавања искуства револуционарне борбе радништва, нарочито револуционарног кретања у време Париске комуне, Маркс и Енгелс су разрађивали и пројекат револуционарне промене и остваривања радничке државе. Они су притом говорили о »освајању демократије« те уопште о нужности радничке револуције којој воде научно-технолошке револуције које мењају човека и средства производње.
Сам израз „диктатура пролетаријата“ Маркс први пута употребљава у писму Видемајеру 1852. године, где наводи да класна борба води неизбежно диктатури пролетаријата, а та диктатура као демократска радничка власт представља само прелаз према укидању свих класа — бескласном друштву. Даљу разраду овога појма Маркс износи у Критици Готског програма (1875), где држава прелазног раздобља из капитализма у бескласно друштво »која не може да буде ништа друго до револуционарна диктатура пролетаријата.
У полемици с тзв. ревизионистичким теоријама (Каутски, Кунов, Ренер), бољшевички вођа Лењин развија даље теорију диктатуре пролетаријата. Како у класном друштву не може бити истинске демократије, сматра Лењин, диктатура пролетаријата преко партије има задатак да, остварујући „пролетерску демократију”, изопшти из демократије класу угњетача („угњетавање угњетача”). У Држави и револуцији (1917) Лењин заступа став да диктатура пролетаријата нестаје с одумирањем пролетерске државе као државе, што је омогућено тек у замишљеном пуном комунизму. Тада, наиме, одумире и демократија као политички облик да би се стварно збивала као пракса.
Овом Лењиновом концепту супротставља се Роза Луксембург, која жели да искључи посредовање партије између власти и маса, сматрајући да таква пракса нужно доводи до девијација. Она се заузима за такав облик пролетерске демократије у којем ће бити осигуран пун надзор јавности над диктатуром класе. Историјски је задатак диктатуре пролетаријата да уклони дволичност буржоаске демократије, то јест да се ова формална демократија учини садржајном. У том погледу она заузима средњи став у полемици Лењина с Каутским сматрајући да Лењин наглашава само реч диктатура, а Каутски реч демократија, оба недијалектички. Специфичну девијантну форму доживела је концепција диктатуре пролетаријата у Стаљиновој интерпретацији и пракси. Његово схватање да јачањем социјализма јача и класна борба, у пракси је оправдавало примену низа репресивних мера не само према класи угњетача, већ и према оним припадницима саме радничке класе који се нису у свему слагали са службеном Стаљиновом линијом.
Марксистичка теорија и пракса у бившој СФРЈ полазила је од начела сталног хуманизирања друштвених односа. У условима остварене диктатуре пролетаријата, друштвеног власништва над средствима за производњу, сматрало се да радничка класа може да оствари своје класне интересе и да буде на висини свог историјског задатка ако се истодобно бори и за ослобођење свих стваралачких чинилаца друштва од притиска антисоцијалистичких снага које се манифестују у остацима буржујских односа, али и у различитим деформацијама социјализма (бирократизам, конзервативизам, култ личности, административни централизам и слично). Ови ставови изражени у пракси ондашњег радничког самоуправљања и изградњи самоуправних односа у друштву генерално, надовезивали су се у класичну концепцију диктатуре пролетаријата под патронатом Комунистичке партије Југославије.
Изопачење Марксове теорије од стране једнопартијских режима 20. века
Бољшевизам (марксизам-лењинизам), као политичка теорија и пракса са свим својим варијантама, је искривио Марксова учења и искористио појам диктатуре пролетаријата за диктатуру једне партије и њених чиновника над радништвом и свим подређенима, и стварањем нове повлашћене угњетивачке класе.. Иако појам диктатура пролетаријата нема никакве везе са диктатуром и репресијом појединаца над масама, него би требала представља демократску политичку власт маса, радништва и свих потчињених како би се превазишли капиталистички односи.
Савремени марксисти сматрају "марксизам-лењинизам" искривљењем и изопачењем идеја Маркса и Енгелса о социјалној правди, јер они нису били против политичке демократије током изградње антикапитализма. У Критици Готског програма, Грађанском рату у Француској, Манифесту и другим радовима Маркс указује да се антикапиталистички преображај треба учинити у облику демократског политичког режима, те да је први циљ "освајање демократије".
У овим делима, Маркс на језгровит начин говори, између осталог, о држави, и даје скицу транзицијске државе која је демократска радничка власт. У тој скици, нема места за концентарционе логоре, стрељање и протеривање. Антикапиталистичка изградња је супротна владавини партијске елите и аутократским односима у економској сфери. Маркс пише о томе да ослобођење радништва треба да буде дело самог радништва (а не мале конспиративне организације професионалних револуционара), о томе да је слобода појединца услов слободе свих, те о томе да је Париска комуна узор антикапиталистичке изградње.
У Грађанском рату у Француској Маркс анализира искуство Париске комуне из 1871. и оцењује да је то коначно пронађени политички облик ослобођења радничке класе. „Коначно пронађени облик ослобођења радничке класе“ је власт која је развијала механизме директне демократије у политици и економији, која је увела радничко самоуправљање, поштовала различита, па и супротна политичка мишљења, те дозволила демократско такмичење различитих странака на изборима, која је претворила представничко тело у врховну власт, спојивши законодавну и извршну функцију у његовим рукама, те укинула стајаћу војску и бирократију.
Референце
Литература
Опћа енциклопедија ЈЛЗ, том 2 Ц-Фоб, Загреб 1977. година.
. (revised ed.). Perennial.
. Notes by R. Rojas. . Volume 2, Edward Elgar Publishing Ltd, Chapter 12
Спољашње везе
-{Critique of the Gotha Programme}- -{The Civil War in France}- -{Marxists.org glossary term}- -{"The 'Dictatorship of the Proletariat' in Marx and Engels" by Hal Draper}-
Категорија:Марксизам Категорија:Политичка теорија Категорија:Демократија Категорија:Диктатуре