210п|мини|десно| Грб Дубровачке републике: детаљ са зида Кнежеве палате у Дубровнику. Братовштина Св. Антуна је током вишевековног постојања понела епитет најугледније и најважније лаичке братовштине у Граду под Срђем. Антунини су представљали најелитнију корпорацију најбогатијих трговаца, бродовласника и финансијера града Дубровника.Фонд: „Odluke Velikog, Malog i Vijeća umoljenih“ (сигнатура: HR-DADU-1) за период од 1301. до 1415. године, Архивска јединица: 2.02 d/m, Техничка јединица: 34 kut., Идентификатор: HR-DADU/AJ 6457, Државни архив у Дубровнику, Дубровник, Република Хрватска. Стара сигнатура: Reformationes (Државни архив у Дубровнику) , Фонд: „Dubrovačka Republika i francuska uprava“, серија: 2. Записници у облику књига уведени су крајем 13. века, а сачувани су од 1301. године, али са празнинама у низу. До 1378. године, записници су писани за сва три већа заједно и измешано према хронолошком реду одржаних седница. Од 1378. године, у истом кодексу су посебно уписани записници Великог већа, а заједно су се и даље писали записници Малог већа и Већа умољених. Од септембра 1388. године (иако у истој књизи), почели су се одвојено уписивати записници сва три већа. На посебан записник за свако веће, у дубровачкој се канцеларији прешло тек 1415. године (HR-DADU-2 – Велико веће; HR-DADU-3 – Веће умољених; HR-DADU-4 – Мало веће). Мешовити записници за период прије 1415. године истраживачима дубровачког средњег века посебно су значајни, јер су у њима унесене одлуке све три главне институције власти које су доносиле прописе, спроводиле изборе, судиле у осетљивим поступцима и одлучивале у разним значајним питањима.Ћук, Ружа: „Гласник завичајног музеја“ Књига 2 (pp. 37-46), Тема броја: Друштво и културни идентитет пљеваљског краја (Пљевља: Завичајни музеј Пљевља, 2001, pp. 42-43) Посебно од 15. века, братовштина се све више издвајала од низа других дубровачких братовштина.Фонд: „Odluke Velikog vijeća“ (сигнатура: HR-DADU-2) за период од 1415. до 1808. године, Архивска јединица: 4.55 d/m, Техничка јединица: 67 knj., Идентификатор: HR-DADU/AJ 3363, Државни архив у Дубровнику, Дубровник, Република Хрватска. Стара сигнатура: Acta Consilii Maioris (Државни архив у Дубровнику) , Фонд „Dubrovačke Republike i francuske uprave“, серија: 2. Садржај јединице: У фонду „HR-DADU-2 Acta Consilii Maioris“ су записане одлуке Великог већа Дубровачке републике, институције која је доносила прописе трајне природе (законе), спроводила изборе за званичнике и имала последњу реч у одлучивању о најбитнијим државним пословима. Записници Великог већа до 1415. године вођени је заједно са записницима других већа и налазе се у фонду „HR-DADU-1 Reformationes“. Врло важне књиге повезане уз овај фонд налазе се у серији „HR-DADU-14-1 Leges et instructiones“. То су књиге »Ogledala Velikog vijeća« () св. 1-5, који се воде од 1440. године до пада Републике, а у њима се налазе пописи свих службеника Републике (чланови Великог већа, али и других функција).Фонд: „Vijeće umoljenih“ (сигнатура: HR-DADU-3) за период од 1415. до 1808. године, Архивска јединица: 13.69 d/m, Техничка јединица: 211 knj., Идентификатор: HR-DADU/AJ 6469, Државни архив у Дубровнику, Дубровник, Република Хрватска. Стара сигнатура: Consilium Rogatorum (Државни архив у Дубровнику) , Фонд: „Dubrovačka Republika i francuska uprava“, серија: 3 и 4. Садржај јединице: Записници овог Већа (од 1301. године), налазе се у фонду „HR-DADU-1 Reformationes“, а као засебан фонд се воде се записи од 1415. године. Фонд „HR-DADU-3 Consilium Rogatorum“ се састоји од две засебне серије: »Одлуке« () и »Тајне одлуке« ().Фонд: „Одлуке Малог вијећа“ (сигнатура: HR-DADU-4) за период од 1415. до 1808. године, Архивска јединица: 8.94 d/m, Техничка јединица: 117 knj., Идентификатор: HR-DADU/AJ 3368, Државни архив у Дубровнику, Дубровник, Република Хрватска. Стара сигнатура: Consilium Minoris (Државни архив у Дубровнику) , Фонд „Dubrovačke Republike i francuske uprave“, серија: 5. Садржај јединице: Фонд Малог већа се састоји од две засебне серије: »Odluke Maloga vijeća« () и »Knjiga predmeta za raspravljanje pred Malim vijećem« (). Одлуке дубровачких већа (Великог, Малог и Умољених) у периоду од 1301. до 1415. године, налазе се у фонду „HR-DADU-1 Reformationes“, када се прелази на посебан записник за свако веће.
Оснивање и уједињење Од њеног оснивања у 14. веку и утемељења (1348) братовштине „Св. Духа и Св. Спаситеља Света“, преко преломног тренутка, уједињења (1432) споменуте братовштине са братовштином „Св. Антуна Опата и Св. Петра“Foretić, Vinko I.: „Dubrovačke bratovštine“, Časopis za hrvatsku povijest Свеске 1-2 (Zagreb: Hrvatski izdavalački bibliografski zavod, 1943, pp. 16-33)Marinović, Ante: „Prilog proučavanju bratovština“, Anali Historijskog odjela Centra za znanstveni rad Jugoslavenske akademije u Dubrovniku Свеска 1 (Dubrovnik: Historijski odjel Centra za znanstveni rad JAZU u Dubrovniku, 1952. pp. 233-245), па све до краха Дубровачке републике (: 1358-1808), антунинска је делатност постала битним чиниоцем дубровачке друштвене стварности.Тадић, Јорјо: „O društvenoj strukturi Dalmacije i Dubrovnika u vreme renesanse“, Zgodovinski časopis - Kosov zbornik VI-VII (Ljubljana: Zgodovinsko društvo za Slovenijo, 1952-1953, pp. 558)Pešorda-Vardić, Zrinka: „U predvorju vlasti. Dubrovački antunini u kasnom srednjem vijeku“ (Dubrovnik: Zavod za povijesne znanosti HAZU u Dubrovniku, 2012, pp. 25)
Братовштина Св. Антуна је имала седиште у цркви Св. „Антуна Опата“ на Плочама (део града Дубровника), која је после 1808. године до темеља порушена (од стране чланова породице Алага из Бана у Конављу).Beritić, Dubravka: „Dubrovnik“, Серија: Biblioteka Monografije, Бр. 5 (Zagreb: Turistkomerc, 1983, pp. 28)Davor Dukić (1964-): „Pučka krv, plemstvo duha: Zbornik radova o Nikoli Nalješkoviću“ (Zagreb: Disput, 2005, pp. 62)
Припадност Антунинима постаје ствар престижа Припадност братовштини Антунина постала је један од главних механизама сталешког издвајања дубровачкога грађанског слоја.Pešorda-Vardić, Zrinka: „U predvorju vlasti. Dubrovački antunini u kasnom srednjem vijeku“ (Dubrovnik: Zavod za povijesne znanosti HAZU u Dubrovniku, 2012, pp. 166) При томе се мисли на онај друштвени слој који се од тридесетих година 14. века, све више издвајао, по својој имовини, професији, породичној структури и статусним симболима од широке масе ситнога грађанства (читај: пука).
Ти људи, окупљени у братовштини Св. Антуна, чинили су виши средњи и високи сталеж дубровачкога друштва на хијерархијској лествици, стајући раме уз раме са старом дубровачком властелом, али су и поред тога били искључени из власти (она је припадала само и једино дубровачком племству). Током времена они су се и терминолошки дефинисали, присвојивши за себе назив – „грађани“, искључиво за себе, чиме је успостављена и појмовна подела дубровачког друштва у три слоја – „племство“ (), грађанство (, или ), и пук ().
Током 16. и 17. века, припадници најпрестижније лаичке братовштина „Антунина“, почињу користити и породичне грбове, којима су истицали свој статус.Pešorda-Vardić, Zrinka: „U predvorju vlasti. Dubrovački antunini u kasnom srednjem vijeku“ (Dubrovnik: Zavod za povijesne znanosti HAZU u Dubrovniku, 2012, pp. 171) Део грбова дубровачких грађана, (Антунина и Лазарина), могу се наћи у рукописној оставштини познате штампарске породице Martecchini.
Одмах после француске окупације Дубровника (25. маја 1806. године), укида се Република (31. јануар 1808. године), распушта Сенат, али се посиже и за братовштином Св. Антуна, којој се забрањује даљи рад и реквирира имовину ( – одузимати уз признаницу), док њихову Болницу и Дом стараца предаје хуманитарном фонду „Благо дјело“ (), а исту је судбину доживела и црква Св. „Антуна Опата“ на Плочама.
Чланство братовштине Св. Антуна У првом веку постојања братовштине највише су се истицали: Припче Утолчић, Домања Искрица, Ђивко Лонго, Лука Његојев, Ангело Качић, Милтен Прибојевић, Андрушко Богуновић, Богдан Окруљић, Антун Бутко, Јаков Котруљ, Ђивко Ругић, Паско Паце, Бојко Ненковић, Влахота Кранковић, Марин Нале и др.Синдик, Илија: „Дубровник и околина“, Насеља и порекло становништва Књига 23, Српски етнографски зборник Књига 38 (Београд: Српска краљевска академија, 1926, pp. 220-224)
Сачуван је попис чланова братовштине Св. Антуна у „матрикули“ (статуту).
Матрикула се данас чува у „Државном архиву“ у Дубровнику и представља прворазредно врело у истраживању како саме историје братовштине, тако и грађанскога слоја у целини. То је књига великог формата, с листовима од пергамента, увезана у кожу и дрво, те украшена сребром.
У тзв. „Чингријиној генеалогији Антунина“, дат је попис чланова најутицајније групе дубровачких грађанских породица, који обухвата раздобље од чак три века.
Види још
Дубровник Дубровачка република Дубровачко грађанство Велико веће (Дубровник) Веће умољених (Дубровник) Мало веће (Дубровник) Дубровачки кнез Српска канцеларија у Дубровнику Дубровачка књижевност Чингријина генеалогија
Референце
Литература
Константин-Коста Ј. Војновић (1832-1903): „Bratovštine i obrtne korporacije u Republici Dubrovačkoj od XIII do konca XVIII vijeka“, Sveska 1, Bratovštine dubrovačke (Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 1899) Милан П. Решетар (1860-1942): „Antunini i Lazarini“, Dubrovački list 2, Бр. 37 (Дубровник: Odbor „Dubrovačkog lista“, 1925) Милан П. Решетар (1860-1942): „Nova dubrovačka vlastela“, Dubrovački list 2, Бр. 13 (Дубровник: Odbor „Dubrovačkog lista“, 1925) Vinko I. Foretić (1901-1986): „Dubrovačke bratovštine“, Časopis za hrvatsku povijest Свеске 1-2 (Zagreb: Hrvatski izdavalački bibliografski zavod, 1943) Ante Marinović (1918-): „Prilog proučavanju bratovština“, Anali Historijskog odjela Centra za znanstveni rad Jugoslavenske akademije u Dubrovniku Свеска 1 (Dubrovnik: Historijski odjel Centra za znanstveni rad JAZU u Dubrovniku, 1952) Dubravka Beritić (1917-2003): „Dubrovnik“, Серија: Biblioteka Monografije, Бр. 5 (Zagreb: Turistkomerc, 1983) Zdenka Janeković-Römer (1961-): „Javni rituali u političkom diskursu humanističkog Dubrovnika“, Radovi Zavoda za hrvatsku povijest 29 (Zagreb: Zavod za hrvatsku povijest Filozofskoga fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, 1996) Stanislava-Slavica Stojan (1951-): „Kult sv. Antuna Opata u Dubrovniku i okolici“, Hrvatska revija Год. III Бр. 2 (Zagreb: Matica hrvatska, 2003) Zdenka Janeković-Römer (1961-): „Dubrovačko 15. stoljeće: vrijeme rada i bogaćenja“, Opis slavnog grada Dubrovnika (Zagreb: Dom i svijet, 2004) Davor Dukić (1964-): „Pučka krv, plemstvo duha: Zbornik radova o Nikoli Nalješkoviću“ (Zagreb: Disput, 2005) Zrinka Pešorda-Vardić (1974-): „Bratimska elita: o počecima dubrovačke bratovštine sv. Antuna“, Med Srednjo Evropo in Sredozemljem, Vojetov zbornik (Ljubljana: Založba ZRC SAZU, 2006) Zrinka Pešorda-Vardić (1974-): (pp. 215–235), Часопис . (Zagreb: Hrvatski institut za povijest, Prosinac 2007) Zrinka Pešorda-Vardić (1974-): „U predvorju vlasti. Dubrovački antunini u kasnom srednjem vijeku“ (Dubrovnik: Zavod za povijesne znanosti HAZU u Dubrovniku, 2012 )
Категорија:Дубровачка република