мини|Вериге мини|Вериге, експонат збирке везане за приказ кућног огњишта у Музеју Семберије у Бијељини Вериге (такође: ланац, синџир) су металне или од другог материјала начињене карике, тј. алке међусобно повезане у низу.
Намена Вериге су висиле изнад огњишта. О њих се качила посуда, обично котлић, у ком се кувала храна. Вериге су служиле за везивање и вођење домаћих животиња, лађа, итд. Вериге je назив за најужи део залива у Боки которској. Теснац на споју Тиватског са Рисанским и Которским заливом ширине око 300 m.Група аутора, Мала енциклопедија, Просвета, Београд, 1959. г. Назив Вериге је добио за време владавине краља Лајоша, који је 1381. године мореуз запречио ланцима (веригама) како би онемогућио продор венецијанским галијама у Которски залив и напад на град Котор, који је био под мађарским протекторатом.Dr Koch Nándor Boka Kotorska , Путопис часописа „-{Tenger}-“ („Море“), Мађарско друштво "Адриа", Будимпешта, 1915. г.
Као симбол
Вериге су грађене од међусобно повезаних карика у непрекинутом чврстом низу. Симболизују повезаност јединки, јединство, снагу, заједништво, али и ону снагу којом се лишава слобода.Група аутора, Српски митолошки речник, НОЛИТ, Београд, 1970. г.
У обичајима
Човјекова архетипска потреба за заједништвом је учинила да вериге постану значајно присутне у народним обичајима.
На Бадње вече о вериге које висе изнад ватре забада се бадњак, а на Св. Игњата најприје домаћица, затим полаженик и најзад свако страно лице које уђе у кућу забада у вериге шљивову гранчицу. На Божић, пред ручак, био је обичај да се сваки укућанин ухвати за вериге и прекорачи ватру у огњишту.
Уочи Св. Мрате, источни Срби клали су црног пијетла на кућном прагу, чију би главу са мало перја вјешали о вериге. Обичај представља жртву веригама, као фетишу домаћег божанства. Жртва веригама се подносила да вуци не би поклали стоку.
Вериге су и атрибут Св. Саве, а ушле су као празник и у црквени календар као Часне вериге апостола Петра.
Цркве и њихове звонаре биле су повезане веригама. Људи су се на њима заклињали.
Вериге су нашле мјеста и у магији. На њих се преноси болест да би сагорјела. У Црној Гори су на умрлог стављали скинуте вериге са огњишта. По народном вјеровању, некада су вериге висиле о небу и људи су се држећи се за њих заклињали. Ако би се заклео кривоклетник, вериге би га повукле са собом на небо.
Вук Стефановић Караџић је забележио следеће веровање: „У Грбљу кажу да вериге не ваља оставити да се љуљају када се котао скине с њих, јер веле да су лађе на мору за ово вријеме у муци и невољи док се вериге љуљају.“
Види још Пролаз Вериге Часне вериге Референце
Категорија:Аскетизам