Тит Квинкције Фламинин (, око 227. п. н. е. — 174. п. н. е.) је био римски политичар, војсковођа и конзул, познат по освајању Грчке. Победио је Филипа V Македонскога 197. п. н. е. у бици код Киноскефала. Након победе наметнуо је мировни споразум, који је омогућио римску хегемонију у Грчкој. Водио је и рат против спартанскога краља Набида, којим је и на Пелопонезу успоставио стање по римској мери. У Грчкој је стварао систем равнотеже снага, тако да није дозволио да се потпуно порази Етолски савез, који му је био потребан као конкурент Македонији. По истом принципу равнотеже снага спречавао је да Ахајски савез оствари велику хегемонију на Пелопонезу.

Ране дужности Члан је рода Квинкција, а брат му је исто тако био конзул Луције Квинкције Фламинин.

Пошто је био млад за време Другога пунскога рата веома рано је изучио војни занат на бојном пољу. Служио је 208. п. н. е. као војни трибун у војсци Марка Клаудија Марцела.Плутарх Фламинин 1 Након Марцелове погибије био је 205. п. н. е. именован управником области око Тарента, укључујући и сам Тарент, који је тада био поново освојен. Ту се истакао и на бојном пољу и правичном администрацијом. Био је изабран за главнога комесара задуженога да дели јавну земљу у Самнијуму и Апулији Сципионовим ратним ветеранима. Био је изабран за тријумвира надлежнога да попуни колонију у Венусији, у којој је због рата знатно смањен број становника. Био је квестор 199. п. н. е.

Изабран за конзула Кандидовао се 198. п. н. е. за конзула иако пре тога није био ни едил, ни трибун ни претор.Плутарх Фламинин 2 Народни трибуни су због тога протестовали, па је Сенат онда дао народу на одлучивање. Изабран је за конзула, иако још није имао 30 година, а пре тога није био биран ни за едила. Добио је Македонију као провинцију. Римска република је од 200. п. н. е. водила са Македонијом Други македонски рат. Према одлуци Сената мобилизовао је додатних 8.000 пешака и 800 коњаника, као појачање војсци, која је већ била ангажована у Другом македонском рату.Ливије 32.8 Изабрао је истакнуте ветеране, који су током Другога пунскога рата ратовали у Хиспанији и Африци.

мини|д|330п|Македонија, Грчка, Мала Азија 200. п. н. е.

Долазак у Епир Пожурио је у Грчку, са циљем да не изгуби драгоцено време попут његових претходника. Отпловио је из Брундизија на Коркиру, па онда у римски логор у Епиру, где је преузео заповедништво од Публија Вилија Тапула. Имао је две могућности, да заобилазним путевима нападне Македонију или да нападне директно македонску војску, која се тада налазила на изузетно повољном положају на прелазу Антигонеји.Ливије 32.9 Бојао се да би у случају да крене околним путевима поново читаво лето могао да изгуби, а да не дође до одлучне битке са непријатељем, што се десило претходној двојици конзула. Планине крај реке Аус на прелазу Антагонеји држала је македонска фаланга, а њихови положаји били су заштићени стрелцима, лаком пешадијом и великим бројем катапулта и балиста распоређених по планинским обронцима.Плутарх Фламинин 4

Битка на реци Аус Око 40 дана Тит Квинкције Фламинин није успевао да нађе решење како да заузме прелаз Антигонеју. Почео је због тога и да преговара са македонским краљем Филипом V Македонским.Ливије 32.10 Међутим тражио је од Филипа превише, тако да је Филип његове предлоге да ослободи Грчку и Тесалију могао само да протумачи као дрске предлоге младога војсковође, који се још није прекалио. Хароп, вођа проримске фракције у Епиру, довео је једнога пастира, који је познавао околне планинске путеве, уз помоћ којих је могао да се избегне прелаз, који је заузимала македонска војска.Ливије 32.11 Фламинин је онда одабрао 4.000 пешака и 300 коњаника и послао их да иду са пастиром. Трећега дана стигли су на позиције изнад македонске војске и јавили су се димним сигналом.Ливије 32.12 Римска војска је напала са две стране и истерала је македонску војску са прелаза. Македонска војска је изгубила око 2.000 војника, а Филип V Македонски се после тога повукао у Тесалију.Ливије 32.13

Поход на Тесалију Епир се одмах након тога предао Римљанима, па је римска војска кренула преко планинских пролаза у Тесалију. Филип је одлучио да непријатељу остави пустош, па је током повлачења кроз Тесалију иза себе спаљивао и савезничке територије, које није могао да брани. Фламинин је заузео Фалориј након опсаде и жилавога отпора македонскога гарнизона.Ливије 32.15 Град је као упозорење осталима опљачкао и спалио до темеља. Међутим важнији градови у Тесалији били су добро утврђени и брањени, а Филип је успоставио логор крај Темпе, одакле је пружао помоћ својим савезницима. Фламинин је након дуготрајне и мучне опсаде Харакса на Пенеју био присиљен да дигне опсаду, па је након пустошења околних територија отишао у Фокиду.

Мировни преговори Предало му се неколико градова у Фокиди. У то време је Титов брат Луције Квинкције Фламинин командовао је флотом и успео је да убеди Ахајски савез да ступи у савез са Римљанима. Након дужега опседања Тит Квинкције Фламинин заузео је Елатеју, а након тога римска војска је зимовала у Локриди и Фокиди.Ливије 32.24Ливије 32.32 Током зиме 198/197. п. н. е. Опус се побунио, па је македонски гарнизон морао да се повуче у утврђење. Део грађана је позвао Етолце, а аристократи су позвали Римљане. Грађани нису пустили Етолце у град, а Тита Квинкција Фламинина су пустили, иако је стигао касније. Македонски гарнизон је остао у акропољу не предајући се. Филип V Македонски је тражио преговоре са Фламинином. На преговорима су били присутни и римски савезници Етолци, Ахајци, Пергам и поред Римљана они су Филипу испоставили читаву листу захтева. Посебно су се у истицању захтева истицали Етолци. Основни захтев био је да Филип повуче своје гарнизоне из грчких градова. Римски савезници су сматрали да преговори треба одмах да се прекину уколико Филип не прихвати тај основни захтев. Циљ Тита Квинкција Фламинина био је другачији, да се одложи доношење одлуке, тако да је уговорено двомесечно примирје, током кога је требало да обе стране оду у Рим.Ливије 32.36 У Сенату су Фламининови изасланици и изасланици савезника тражили да се македонски гарнизони повуку из градова, који су се сматрали оковима Грчке, а то су Деметријада, Халкида и Коринт.Ливије 32.37 Македонски изасланици нису могли да се изјасне о том питању тврдећи да о томе немају инструкције. Сенат их је онда упутио да даље треба да преговарају са Фламинином, који је тада од Сената добио пуна овлаштења да склапа споразум са Филипом. Фламинину је империј продужен за годину дана, односно остао је као проконзул у Македонији.

Битка код Киноскефала

Пошто је Ахајски савез постао римски савезник Филип је јако тешко могао да брани Аргос, па га је предао краљу Спарте Набиду, са којим је склопио споразум.Ливије 32.38 Фламинин је након тога склопио споразум са Набидом, по коме Набид склапа примирје са Ахајским савезом и даје Римљанима мању војну подршку. Фламинин је након тога уз подршку Атала и Аристена успео да придобије дотада неодлучну Беотију.Ливије 33.2Плутарх Фламинин 6 Био је то велики успех, јер су Македонци након тога имали још само једнога савезника Акарнанију. У пролеће 197. п. н. е. Тит Квинкције Фламинин је окупио римску војску и војску грчких савезника и кренуо је у поход против Македоније. Римска војска је била подједнако бројна као и македонска војска, али захваљујући етолском контингенту имала је више коњице.Ливије 33.4 Две војске су имале прве окршаје крај Фере у Тесалији. У коњичкој бици победила је римска војска, а након тога обе војске су се кретале паралелно једна другој према Скотузи. Две војске сукобиле су се у бици крај Киноскефала 197. п. н. е. У тој одлучној бици Другога македонскога рата римска војска под командом Тита Квинкција Фламинина победила је македонску војску под командом Филипа V Македонскога. У бици је погинуло око 8.000 македонских војника.Ливије 33.10 Филип се након пораза повукао у Македонију, а тесалијски градови су се предали Римљанима.

Наметање мировнога споразума Македонији Филип је након пораза код Киноскефала тражио мир. Етолски стратег Фенеја је наљутио Тита Квинкција Фламинина својим хвалисањем, да су они најзаслужнији за победу.Плутарх Фламинин 9 Фламинин је након тога игнорисао Етолце, а са Филипом је почео да преговара о миру. Етолци су се залагали за уништење Македоније као државе, али то није била у интересу Рима, јер би онда Етолски савез постао доминантна сила у Грчкој. Фламинин је нагласио да би у случају да нема Македоније Грчка била угрожена од Трачана, Илира и Гала. Филип је пристао на све римске захтеве. Филипу је забрањено да се меша у послове других грчких држава, морао је да плаћа ратну штету од 1.000 таланата и да преда таоце. Тит је био умерен у наметању мира Филипу, јер је имао у виду да је Ханибал наговарао Антиоха Великога да нападне Римљане. Етолци су раширили гласине да је Филип подмитио Тита Квинкција Фламинина. Сенат је послао комисију од 10 чланова да помогну Титу у сређивању ситуације у Грчкој. Саветовали су га да грчке градове остави слободне, али да задржи гарнизоне у Коринту, Халкиди и Деметријади као осигурање против Антиоха Великог.Плутарх Фламинин 10 Етолци су на то отворено позвали градове да се побуне и позвали су Тита да ослободи „окове Грчке“.

Злочини у Беотији Након битке код Киноскефала Фламинин је великодушно ослободио све Беоћане, који су били заробљени борећи се у македонској војсци. Беоћани су били огорчени на Тита Квинкција Фламинина, који је на превару почетком 197. пре христа заузео Тебу.Ливије 33.1 Због тога су након окончања рата за беотарха изабрали Брахила, који је био промакедонски оријентисан.Ливије 33.27 Проримска фракција Тебе организовала је атентат на Брахила уз знање Фламинина.Ливије 33.28 Након тога Беоћани су почели да нападају Римљане, који би путовали кроз Беотију. Напади су толико ескалирали, да је укупно убијено око 500 Римљана, а Фламинин је онда тражио од Беоћана да плате одштету због тих злочина и испоруче кривце. Када су се Беоћани оглушили почео је да пустоши Беотију и блокира Коронеју, где је убијено највише Римљана. Беоћани су успели уз помоћ Ахајаца да добију мир под повољнијим условима.

Коначни мировни споразум У пролеће 196. п. н. е. стигло је 10 римских комесара, који је требало да уређују ситуацију у Грчкој заједно са Фламинином. Заједно са Титом Квинкцијем Фламинином усагласили су коначни мировни споразум, којим је окончан Други македонски рат са Филипом V Македонским. Филипу је одобрен мир под следећим условима:Ливије 33.30 све грчке државе у Европи и Азији бити ће независни Филип треба да из њих повуче своје гарнизоне и да их преда Римљанима Требало је да се повуче из градова Азије: Еуром, Педаса, Баргилија, Иасос, Мирина, Абид, Тасос и Перинт и да ти градови буду слободни Филип је требало да преда Риму све дезертере и заробљенике треба да преда све сем пет бродова и краљевскога брода Војска није смела да прелази број од 5.000 војника није смео да ратује ван граница Македоније без одобрења Сената требало је да плати 1.000 таланата, 500 таланата одмах, а 500 у десет годишњих рата

Готово све грчке државе, са изузетком Етолскога савеза, прихватиле су такав мировни споразум. У сенатском декрету градови у Грчкој и Азији били су проглашени слободним, али за Коринт, Халкиду и Деметријаду комисија је требало да одлучи шта да се учини. Опасност од Антиоха Великога била је разлог зашто нису хтели да створе за њега могућност да освоји те стратешки значајне градове и из њих започне своје операције. Данима је римска комисија дискутовала заједно са Фламинином, који је инсистирао да Грчка остане слободна, ако желе да увере Грке да су Римљани дошли да им донесу слободу, а не да су дошли да за себе освоје територије, које је раније држао Филип.