Монархија у Луксембургу је институција на чијем челу се налази велики војвода Луксембурга (, , ), који је шеф државе. Луксембург је велики војводство од 15. марта 1815, када је успостављено на територији бившег Војводства Луксембург. Било је у персоналној унији са Уједињеном Краљевином Низоземском до 1890. под Орањско-насауским домом. Луксембург је једино суверено велико војводство на свијету, а од 1815. било је десет монарха, укључујући и актуелног, Гијома V.

Уставна улога Устав Луксембурга дефинише положај великог војводе:

Након уставне промјене (члан 34) у децембру 2008, која је произашла из Анријевог одбијања да одобри закон којим се легализује еутаназија, закони више не захтијевају формални пристанак великог војводе (што подразумијева „одобрење”), али његов задатак да прогласи закон као шеф извршне власти.

Компензација Велики војвода не прима плату, али породица великог војводе годишње добија 300.000 златних франака (281.000 евра) за своје дужности. Буџет Луксембурга је 2017. укључивао 10.100.000 евра за трошкове домаћинства великог војводе.

Сукцесија

Сукцесија пријестола је регулисана Салијским закоником, како је прописано Насауским породичним законом, први пут усвојеним 30. јуна 1783. године. Право владавине над Луксембургом до јуна 2011. преносило се агнатичко-когнатичком примогенутуром унутар Насауског дома, како је предвиђено Завршним актом Бечког конгреса 1815. и потврђено Лондонским споразумом 1867. године. Агнатичка примогенутура је у јуну 2011. замијењена апсолутном примогенутуром, што је омогућило да сви легитимни женски потомци унутар Насауског дома буду укључену у линију сукцесије. Сам Насауски породични закон може се измијенити уобичајеним законодавним поступком, што је и учињено 10. јула 1907. како би се искључила грана грофа Меренберга, која је потицала из морганатског брака.

Насљедник може добити титулу „насљедни велики војвода” када напуни осамнаест година.

Пуна титула Традиционална титула великог војводе јесте: „Божјом милошћу, велики војвода Луксембурга, војвода Насауа, пфалцгроф Рајне, гроф Зајна, Кенигштајна, Каценелнбогена и Дица, бурггроф Хамерштајна, господар Малберга, Висбадена, Идштајна, Меренберга, Лимбурга и Епштајна”.

Међутим, треба напоменути да се многе титуле држе без обзира на строга правила Салијског законика и да се већина, осим великог војводе Луксембурга и војвде Насауа, једноставно не користи.

Велике војводе

Орањско-насауски дом Портрет Име Животни вијек Почетак владавине Крај владавине Титуле Насљедно право 90px Гијом I — (абдицирао) Краљ Низоземске;Велики војвода Луксембурга Бечки конгрес 90px Гијом II — Син Гија I 90px Гијом III — Син Гијома II

Насауско-вајлбуршки дом Према Насауском породичном закону, територија породице Насау у Светом римском царству у вријеме закона (Луксембург и Насау) биле су везане полусалијским закоником, који је дозвољавао насљеђивање женама или по женској линији само након изумирања мушких чланова династије. Када је Вилем III преминуо, иза њега је остала само ћерка Вилхелмина као насљедница, круна Низоземске, која није била везана породичним законом, прешла је на Вилхелмину. Међутим, круна Луксембурга прешла је на мушкарца из друге гране Насауског дома: Адолфа, разбашњеног војводу Насауса и поглавара Насауско-вајлбуршког дома.

Млађи полубрат великог војводе Адолфа, кнез Николауса Вилхелма од Насауса, умро је 1905, оставивши иза себе сина грофа Георга Николауса од Меренберга, који је, међутим, рођен у морганатском браку и према томе није био легални члан Насауског дома. Адолфов син јединац, Вилхелм IV изборио се за усвајање закона којим се потврђује право његове најстарије ћерке Марије-Аделаиде, да наслиједи пријесто усљед одсуства мушког члана Насауског дома, како је првобитно било предвиђено Насауским породичним законом. Постала је прва владарка великог војводства након очеве смрти 1912, а након сопствене абдикације 1919. наслиједила ју је млађа сестра Шарлота, која се удала за Феликса од Бурбон-Парме, пријестолонасљедника бившег Војвдоства Парма. Шарлотини потомци су од тада владали као насљедници Насауског дома, а такође чине и кадетску грану Бурбонско-пармског дома.

Портрет Име Животни вијек Почетак владавине Крај владавине Титуле Насљедно право 90px Адолф —( година) Велики војвода Луксембурга;Војвода Насауа Трећи рођак Гијома III 90px Гијом IV —( година) Син Адолфа 90px Марија-Аделаида —( година) (абдицирала) Велика војвоткиња Луксембурга;Војвоткиња Насауа Ћерка Гијом IV 90px Шарлота —( година) (абдицирала) Ћерка Гијома IVСестра Марије-Аделаиде 90px Жан —( година) (абдицирао) Велики војвода Луксембурга;Војвода Насауа Син Шарлоте 90px Анри ( година) (абдицирао) Син Жана Гијом V ( година) тренутно Син Анрија

Супружници великих војвода Вилхелмина од Пруске, прва супруга великог војводе Гијома I Ана Павловна од Русије, супруга великог војводе Гијома II Софија од Виртемберга, прва супруга великог војводе Гијома III Ема од Валдека и Пирмонта, друга супруга великог војводе Гијома III Аделаида-Марија од Анхалт-Десауа, супруга великог војводе Адолфа Марија Ана од Португалије, супруга великог војводе Гијома IV Феликс од Бурбон-Парме, супруг велике војвоткиње Шарлоте Жозефина Шарлота од Белгије, супруга великог војводе Жана Марија Тереза Местре и Батиста-Фаља, супруга великог војводе Анрија Стефани де Ланоа, супруга великог војводе Гијома V

Види још Великовојводска породица Луксембурга

Референце

Спољашње везе

Категорија:Велике војводе Луксембурга Категорија:Монархија у Луксембургу